Zdravim konfliktom do mentalnog napretka

Reč "konflikt" koristimo kada se naša perspektiva gledanja na neki zajednički problem ili pojavu ne poklapa sa perspektivom druge strane, navodi master psihologije Ina Borenović na svom blogu. Ona kaže da su ovakva nepoklapanja perspektiva sasvim normalna i očekivana, pa se zato slobodno može reći da – gde god su ljudi, tu su i konflikti.

Ranije se smatralo da je konflikt nešto što bi po svaku cenu trebalo sprečiti i izbeći. Dugogodišnja omladinska radnica Marijana Rodić kaže da konflikte generalno tretiramo kao negativnu pojavu i da ih "bojimo" trenutnom emocijom koja je prisutna dok se dešava konflikt. Međutim, konflikt može biti koristan.

''Uvek je prisutna ona paradigma Ili ja pobeđujem ili neko drugi . Postoji i druga perspektiva posmatranja, a to je da konflikt može da bude i koristan, da daje priliku. Istočne kulture donose tu perspektivu. Pozitivno posmatranje može biti kada napravimo distancu od cele situacije i uđemo u cipele našeg sagovornika, kada gledamo konflikt sa distance. Kada počnemo da gledamo situaciju, a ne sagovornika kao problem, tada postoji mogućnost da konflikt pozitivno posmatramo. Tranformacija konflikta da bude pozitivna u korist i jedne i druge strane'', rekla je Marijana za Oradio.

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač 

Konflikt, kao situaciju u kojoj postoje dve želje koje se međusobno isključuju, ne treba mešati sa načinima na koje ljudi pokušavaju da razreše konflikt u svoju korist. Tipično je da svaka strana u konfliktu pokušava da utiče na onu drugu da uradi ono što prva strana želi.

Razgovarali smo i sa studentima o tome kako oni rešavaju konflikte. Odgovori su različiti, od onoga da je najlakše pobeći, do manipulisanja zarad "pobede" u konfliktu.

''Takva sam osoba da moram uvek da budem u pravu i kada se svađam moram da isteram svoje. Često manipulišem ljudima i mogu da ih ubedim da sam u pravu, iako nisam'', glasio je jedan od odgovora.

''Konflikte rešavam pričom. Saslušam drugu stranu i onda pokušavam da blagim tonom ne dovedem do još većeg problema'', rekla je jedna od anketiranih.

Budući omladinski radnik Dejan Tomić nedavno je prošao modul o konfliktima. On kaže da je ovaj program dosta uticao na promenu njegove perspektive na ovaj segment kod profesionalnih, a posebno u privatnim odnosima.

"Ranije sam puštao da drugi ljudi vode konflikt i da se konflikt slomi na meni. Međutim, način na koji me je modul promenio je taj da uvek izvučem najbolje za sebe i za drugu osobu. Osvestio me je na koji način da reagujem sa porodicom, bližnjima'', kaže Dejan.

Kako bismo radili na svojim reakcijama, potrebno je shvatiti da promena u percepciji ovakvih stvari ponajviše zavisi od izbora, od toga koliko smo spremni da se menjamo i usvajamo drugačije modele. Marijana Rodić kaže da život u društvu koje je prilično stresno dovodi do toga da smo konstatno pod tenzijom i stresom, zbog čega imamo burne reakcije.

''Kada sa neke vremenske distance posmatramo tu situaciju, bude nam smešno, ali u tom momentu imamo burne reakcije. U takvim situacijama, važno je da prvenstveno prepoznati kako mi reagujemo na situacije i napraviti lične strategije kako da trenutno nemamo burnu reakciju, odnosno, kako mi kažemo, reagujemo u afektu. Pomaže da u tom trenutku samo kažemo drugoj strani 'izvini ne mogu sada da pričam, daj mi nekoliko minuta, pola sata' i nađemo način da se smirimo i ohladimo glavu. Najintenziviji konflikti su sa porodicom, jer smo 'ogoljeni' u tim situacijama, jer ne težimo ka socijalno poželjnom odgovoru'', objasnila je Marijana Rodić.

Konflikti sami po sebi nisu negativni. Oni predstavljaju podsticaj za pozitivne promene, sprečavaju stagnaciju, dovode do uočavanja problema i podstiču na nova rešenja.

 S.P.