Povratak u "novi normalan život"

Kako brojne države polako ali sigurno smanjuju mere uvedene zbog pandemije koronavirusa, veliki broj ljudi počeo je da oseća olakšanje jer mogu da se pokrenu u "novoj normali". Ali, ne doživljavaju to svi na isti način. Postoje i oni koji se plaše povratka u redovno stanje, upravo zbog toga što u prethodnih dva meseca nisu "živeli svoje živote". Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi završetak karantina mogao da izazove anksioznost kod nekih osoba. U emisiji "O tome se priča" bavili smo se temom povratka u normalan život i strahovima koje smo potencijalno razvili tokom pandemije.

Tokom poslednjih nekoliko meseci, svakodnevno smo pratili svetska dešavanja, stavove stručnjaka i medija koji su nas neprestano upozoravali na porast broja smrtnih slučajeva, nedostatak respiratora i širenje virusa. Mnogi zdravstveni zvaničnici i dalje upozoravaju na to da bi prerano otvaranje moglo da bude katastrofalno. Stoga i ne čudi da ima ljudi koji su se zabrinuli kada im je rečeno da mogu da se vrate normalnom životu. Kako to, odjednom? Šta je sa virusom? Da li smo bezbedni? Kako da i dalje štitimo sebe i druge? U ovom trenutku i dalje postoji više pitanja nego odgovora.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru.

Neki su zaista uživali u usporavanju sveta. Ostanak kod kuće podsetio ih je na to da ne moramo stalno da jurcamo na sve strane. Naučili smo kako da pronađemo radost i unutrašnji mir. Sada, kako se preduzeća otvaraju i aktivnosti nastavljaju, prelazak sa "premalo" na "previše" može da deluje kontraproduktivno i izazove razna osećanja.

Psiholog Radomir Belopavlović govori o tome u kojoj nam je meri "normala" uopšte i promenjena.

"Ako pod 'normalom' podrazumevamo redovan tok života, nesumnjivo je da je taj tok izmenjen. I to u meri od nula do sto, odnosno, u zavisnosti od toga koliko je promena bilo potrebno da se osoba prilagodi životu u pandemiji, kako tokom, tako i posle vanrednih mera. Najteže je onima koji su tokom ovog perioda doživeli teške gubitke: značajnih ljudi, posla, izvora prihoda, gubitak bitnih relacija sa drugima i naravno, osobama koje su imale teške medicinske probleme povezane sa virusom. Na psihološkom planu, 'milom ili silom' od nas se ožekivalo da promenimo određene navike. No, nečije promene su se morale odvijati na više frontova i u više uloga", kaže Belopavlović.

Istraživanja koja su rađena kod nas i u inostranstvu govore u prilog tome da smo mi, uopšteno rečeno, prilagodljivi, kaže psiholog Belopavlović.

"Ne očekujemo da povratak u 'normalnost' podrazumeva drastične efekte po mentalno zdravlje. Međutim, možemo da pretpostavimo da određeni deo populacije, koji je već bio pod rizikom za razvijanje anksioznosti i depresivnosti, može imati poteškoće u ovom procesu. Ipak, otežan ili usporen oporavak ne mora da znači da osoba ima značajan mentalni problem ili poremećaj. Vraćanje normalnom životu bi trebalo da bude polako, strateški i u ritmu koji nam odgovara. Kako na početku pandemije, tako i sada, korisno je postaviti jasne, kratkoročne i realne ciljeve, koji idu u prilog vraćanju u nešto što smo smatrali našom svakodnevnicom. Važno je identifikovati na šta možemo, a na šta ne možemo da utičemo. To nije lako, čak podrazumeva i vežbu, kao u sportu. Fokusiramo se na ono što možemo da uradimo kako bi se vratili u životni tok. Suprotno razmišljanju o stvarima koje su 'veće' od nas, što ne samo da nije praktično u ovom smislu, već može da bude i štetno", rekao je naš sagovornik gostujući u emisiji "O tome se priča".

Ako ste nervozni zbog toga što se život vraća u normalu, niste sami. Razmislite o tome koje probleme i strahove možete da rešite i radite na upravljanju svojim emocijama.

Evo neklih odgovora koje smo dobili na pitanje o tome koje ste strahove razvili tokom pandemije. I kakvo vam je mišljenje o "novom normalnom životu".

Mislim da se postepeno vraćam u normalu. Iskreno, malo me nervira to što smo tako naglo prešli iz faze da smo svi kod kuće u onu da je sve normalno, da se okupljamo u grupama, izlazimo i slično. Nisam razvio nikakve strahove, doduše, kada sam prvi put krenuo u grad i dalje me hvatala anksioznost kada je mnogo ljudi oko mene, ali to sam imao i pre korone.

Naši životi se još uvek nisu u potpunosti vratili u normalu, ali se trudimo da što pre tako bude. Ostajem duže napolju nakon ukidanja policijskog časa, takođe postepeno uvodim viđanje sa prijateljima i familijom, ali i dalje poštujem mere poput nošenja maske u zatvorenom prostoru. Još uvek nisam za neka veća okupljanja, posećivanje kafića i klubova. Trudim se da još uvek ne koristim javni prevoz, jer smatram da je još uvek jedno od glavnih mesta gde se možemo zaraziti.

Psihoog Radomir Belopavlović kaže da je važno da ljudi znaju da je u redu da potraže pomoć, ukoliko im je teško da se sami nose sa strahovima ili problemima prilagođavanja.

"Ljudi iz naše struke su pripravni upravo na ovakve situacije. Iz perspektive struke, lekovito deluje suočavanje sa strahovima, koje može biti postepeno, dok najveću štetu pravi neracionalno izbegavanje situacije ili problema. U prvom redu je razumljiv strah od zaraze koji jeste u značajnom padu. Drugo, to su strahovi, odnosno, strepnja vezana za ekonomske posledice. Treće, posebno kod pojedinaca koji imaju određene predispozicije, može se javiti opsesivan strah od zaraze i prljavštine. Prema nekim podacima, može se javiti strah od ponovnog izlaska napolje, PTSP kod osoba koje su imale teže forme bolesti. Na kraju, strahovi podstaknuti idejama zavere ili drugim teorijama koje povećavaju doživljaj neizvestnosti i ugroženosti", rekao je Belopavlović.

Ovo su još neki od odgovora na pitanje o strahovimaa i vraćanju normalnom životu nakon koronavirusa.

Zapravo sam se vrlo brzo vratila u normalu, iako nisam mislila da će biti tako. Postala sam dosta opreznija kada je boravak van kuće u pitanju, ali mislim da to nije posledica straha, već obazrivosti.

Mislim da je ova situacija dosta uticala i pomogla mi da shvatim i sredim neke prioritete i da usporim. Nadam se da ću uspeti to da primenim u novom načinu života. Definitivno je došlo do izraženije pojave nepoverenja i neizvesnosti, što može da dovede do formiranja nekog novog straha. Ali mislim da to nije samo do mene, već da može da se oseti u čitavom društvu.

Mislim da smo previše naglo napravili skok, jer smo do nedavno bili potpuno zatvoreni, a sada je suprotno. Razvio sam neke strahove i mislim da se dosta klonim masovnih okupljanja, pogotovo ako ne znam ljude.

Neizvesnost ima značajan efekat na razvijanje i održanje, dominatno straha, anksioznosti, brige. Dodatno je problematično to što je način na koji se najčešće borimo sa neizvesnošću sakupljanje informacija, kako bi nam stvari bile jasnije i kako bi imali osećanje kontrole nad situacijom, kaže psiholog Belopavlović.

"Kod nekih ljudi ovo dovodi do preteranog 'gutanja' informacija sa svih medija. Stavova, mišljenja, teorija, koji zapravo produbljuju nejasnoću situacije, samim tim i anksioznost. Strah od nepoznatog je izuzetno važan mehanizam kod ljudi. On podrazumeva pripremu organizma na borbu ili beg. Drugim rečima, podrazumeva aktiviranu stres reakciju. U kontekstu pandemije i 'nevidljivog neprijatelja', mi smo pokrenuti na akciju, ali u isto vreme ne znamo sa čime imamo posla. Uz to, šta god to bilo, nevidljivo je. To može da dovede do jedne produžene, hronificirane stres reakcije, koja ima prepoznate psihosomatske posledice", kaže naš sagovornik i savetuje da budemo tolerantni prema sebi.

"Ovo je situacija koja je vanredna. U redu je da imate svoj tempo readaptacije. U redu je da osećate neprijatne i negativne emocije visokog intenziteta. U redu je zatražiti profesionalnu pomoć, ukoliko smatrate da ova situacija prevazilazi vaše snage u ovom momentu. Dodatna preporuka je lagano, ponovno, uspostavljanje zdrave i vama važne strukture vremena, daleko od televizora", savetuje Belopavlović.

Postoji dosta problema koje trenutno ne možete da rešite. Ali možete da razumete kako i zbog čega se javljaju određeni osećaji. Potražite zdrave strategije za suočavanje sa svojim emocijama. Bavite se jogom, meditirajte, družite se sa prijateljima (uz distancu) ili radite bilo koju aktivnost koja će vam pomoći da se osećate bolje. Zdrave sposobnosti suočavanja su ključne za regulisanje vaših emocija u vreme nesigurnosti.

J.M.