Šta smo i zašto guglali ove godine?

Nedavno je objavljena lista ljudi, pojmova i događaja koji su najpretraživaniji na Guglu u 2020. godini. Redosled prvih u našoj zemlji izgleda ovako: Google Classroom, koronavirus, izbori u Americi, Kobe Bryant, Isidora Bjelica, NBA, Igra sudbine, La casa de papel, Patrijarh Irinej i Izbori 2020. Sasvim očekivano je da je korona u samom vrhu, a mi smo probali da ogonetnemo, između ostalog i zašto je serija "La casa de papel" privukla toliku pažnju javnosti.

Foto: Canva.com

Audio- vizuelni umetnik, direktor, reditelj nekoliko filmova i profesor na Fakultetu za medijske studije Vukašin Živaljević kaže da je u toj seriji motiv pljačke banke simbol borbe čoveka protiv sistema, što je, kako on kaže, danas veoma potrebno.

"Glavnih priča koje su važne ima nekoliko. Jedna od njih su karakteri. Oni su sjajno razrađeni. Negde smo bili navikli da se poistovećujemo sa herojima, pa smo onda prešli na antiheroje. Sada smo krenuli da se poistovećujemo sa negativcima. Jako zanimljivo je to što su oni lepo razrađeni. Imamo utisak da ih poznajemo. Vrlo su realni i lepo opisani. Priča je vrlo kompleksna. Ako probamo da sažmemo u jednu reč, to bi bila revolucija. Imamo društveno - socijalnu priču, borbu protiv sistema i onih gore i onih koji imaju moć, što nas vuče da gledamo, a imamo i važnu notu te priče koja je ljubav. Vrlo fina plejada likova, moglo bi se reći levičarskih, koji opisuju jedan odličan sklop koji bi mogao da promeni društvo. Ne političari. Nego ljudi kao što smo mi, narod. Oni su predstavnici određenih tipova ljudi sa kojima se mi često srećemo", objašnjava Vukašin.

On takođe napominje i da je priča o popularnosti ove serije kompleksnija nego što se čini na prvi pogled.

"Poklopio se Netfliks i reklama na Netfliksu. Zato što je on hteo da ih promoviše onoliko koliko jeste. Oni na početku nisu bili toliko uspešni. Govorim o prvoj i drugoj sezoni, za koje mislim da su neuporedivo bolje od treće i četvrte. Mislim da je to što je serija postigla uspeh sada, proizvod prve i druge sezeone. Nisu oni na početku imali veliku gledanost. Onda ih je preuzeo Netfliks i počeli su da dobijaju na popularnosti. Nije krenulo odjednom. Ali kada je krenulo, ljudi nisu mogli da dočekaju novu epizodu, to je još uvek bilo vreme lockdowna. Mislim da smo odgledali obe sezone za dan ili dva. I to je još jedna stvar koja je važna za 'La casa de papel'. Nisam siguran da bi bila popularna da nije na bindž - gledanje jedno za drugom. Mislim da je to jako važno za ovaj tip serije", ističe Vukašin.

Foto: svilara.kulturnestanice.rs

Koronavirus je zauzeo drugo mesto na ovoj listi, a mi smo razgovarali sa mladima o tome šta ih je to zanimalo u vezi sa pandemijom i kovidom.

"Od kako je krenula ova situacija sa koronom, maksimalno izbegavam vesti koje imaju veze sa tim, jer imam osećaj da me samo opterećuju. Guglao sam uglavnom servisne informacije: koliki je broj zaraženih u sredini u kojoj boravim, kada, gde i kako mogu da idem, šta je zatvoreno i kako da se ponašam na nekom javnom mestu. Trudim se da izbegavam bilo kakve spekulacije, doktore i epidemiologe. Toga m ije preko glave."

"Najviše sam istraživala koji su to simptomi, s obzirom na to da se to menjalo. U početku nije bilo gubitka mirisa i ukusa. Na dnevnom nivou sam tražila broj obolelih kod nas i kako se to menja."

"Najčešće sam guglao simptome na početku pandemije, kada još nije bilo sigurno i kada nismo znali kome da verujemo. U skorije vreme samo onaj svetski merač, između ostalog i smrti uzrokovane koronavirusom. I to jer mi je trebalo za potrebe fakulteta."

Na žalost, tu su i tri osobe koje su izgubile živote u 2020. U pitanju su, kao što smo već i rekli, košarkaš Kobi Brajant, književnica Isidora Bjelica i patrijarh Irinej. Svakako da nije čudno što su se našli na ovoj listi, ali smo u razgovoru sa psihološkinjom Selkom Sadiković probali da odgonetnemo zašto ovakve tragedije teraju ljude da istražuju o njima i kako to utiče na njih.

"Ljudima je potrebno da racionalno objasne svet oko sebe i da ga vide kao predvidljivo mesto. Dakle, da svaka akcija ima svoju reakciju i da određeni ishodi, pod određenim okolnostima, budu zagarantovani. Zato nasilne i iznenadne smrti upravo i provociraju toliko interesovanje, jer ruše prirodni poredak stvari. Provociraju znatiželju kod čoveka jer je potrebno dobiti racionalno objašnjenje: Zašto se neka stvar desila, zašto se neka nesreća desila? Zato se često dešava da nakon ovakvih tragedija, ljudi pretražuju detalje, činjenice i slično, jer im zvanični narativ, odnosno informacije koje dobijaju, provociraju zbunjenost i ruše tu sliku sveta kao predvidljivog mesta. Tada stupa na snagu potreba za istraživanjem, kako bi se, uslovno rečeno, kreirao lični narativ. Neki narativ koji ima funkciju da umiri čoveka, mnogo više nego zvanične informacije koje su često na početku nekih nesreća šture. Time čovek umiruje svoje nesigurnosti i anksioznosti, povodom konačnosti i nepredvidisvosti toka života. Možda je tu i ključni pojam nepredvidivost", ističe Selka. 

Foto: Privatna arhiva

Ona dodaje i da je teško predvideti kolika bi popularnost i interesovanje za te ličnosti bila da je drugačija situacija.

"U pitanju su zaista velika imena, dakle, iz sfere sporta, umetnosti i kulture kod nas i jedan religijski vođa. Ono što je sigurno je da je način na koji su okončali svoje živote doprineo interesovanju ljudi da tu temu istraže", kaže Selka.

Na prvom mestu je Google classroom, a profesorka srpskog jezika Violeta Grujičić kaže da je bilo i dobrih i loših isksutava u vezi sa ovom platformom.

"U odnosu na mart kada smo tek krenuli da je koristimo, bilo je nekih otežavajućih okolnosti. To je bilo  školsko umreženje mejlova, gde se, na primer, dešavalo da đaci imaju duple mejlove, pa smo onda morali da uklanjamo jednu vrstu mejlova, a druge da ostavljamo. Olakšavajuća okolnost je bila ova nova aplikacija Google meet, gde smo mogli preko linka da zakažemo sastanke sa učesnicima i oni su mogli da odgovaraju. Platforma je odlična, što se mene lično tiče, ja sam se jako brzo privikla i u onom momentu kada je to bilo prvi put, a i sada. Podvlačim da je ovde ipak obrazovanje svedeno na neke niže grane, degradirano je. Đaci od kuće rade, čak i oni koji imaju dovoljne ocene, sada su na kraju dobijali visoke ocene. Evidentno je da deca ne rade, nisu zainteresovani i gledaju to kao raspust", ističe Violeta. 

Korona nam je donela i najučestalije rečenice poput: 'mjutovan si', 'je l' se čujemo' i 'upalite kamere'. Nadamo se da će ova lista sledeće godine biti znatno drugačija i da korona neće biti u prvih top deset.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" možete poslušati u plejeru:

J. Božić