Društvo / Zdravlje
Pazi, neko će ti sipati drogu u piće
Jeste li čuli za spajking? To je ono kada vam kažu pazi se, neko će ti sipati drogu u piće. Ta rečenica, na žalost, nije nešto na šta možemo samo da odmahnemo rukom i nastavimo dalje. To je realnost. Zabrinjavajuće je da je nedavno nekoliko desetina devojaka podelilo svoja iskustva sa spajkingom ,putem Instagram naloga Ovarijum.
Iskustva su anonimna, ali su priče realne i zastrašujuće. Od povraćanja, preko padanja u nesvest, do gubitka pamćenja koje traje i po nekoliko dana. Od kućnih žurki do velikih klubova i splavova. Od otkopčanih pantalona, do nekontrole nad motorikom. Od drugara iz škole, do apsolutno nepoznatih osoba. Mnogo je žrtava spajkinga koje su ćutale godinama i tek sada se ohrabrile da o tom problemu pričaju, nalazeći podršku u iskustvima devojčica, devojaka i žena širom Srbije.
"Desilo se meni i mojoj mlađoj sestri. Bukvalno sam pala sa stolice u kafiću i tada se čuo smeh grupe mladića. Napolju sam puzala, dok mi je sestra pomagala. Sele smo na trotoar ispred i nakon minut iz kafića izlazi grupa dotičnih i pita da li treba pomoć. Na to sam najglasnije odgovorila da ne treba. Teturale smo se kući kroz grad, hvatajući se za ograde. Na stepeništu u zgradi sam se strmoglavila, ali nisam odustala, dok obe nismo ušle u stan. Onesvestila sam se pored ulaznih vrata", priča je jedne od devojaka na stranici Ovarijum .
Naša sagovornica koja je želela da ostane anonimna kaže da se to dešava jako dugo. Uglavnom se čeka da devojkama pozli kako bi mogli da im "ponude pomoć", a onda iskoriste njihovu slabost pod dejstvom droga. Ona nam prepičava svoje iskustvo od pre nekoliko godina.
"U jednom trenutku sam se jako zakašljala i nikako nisam uspevala da se povratim. Imala sam neki sok, koka kolu možda. Tu se odjednom stvorio neki momak, kao on vidi da mi nije dobro i koji mi govori da može da mi pomogne. I to da mi pomogne sa tabletama. Dalje se ni ne sećam, samo sam rekla drugaricama da odlazim. Kasnije sam shvatila o čemu se radi, a sećam se da sam videla da neku drugu devojku bukvalno nose kući", priča naša sagovornica.
OBRATI PAŽNJU
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, doktorka Diana Raketić, objašnjava šta su to droge za silovanje i kakvi su njihovi efekti.
"Kada govorimo o drogama za silovanje, najčešće se misli na gama hidrobutirat, takozvani GHB ili tečni ekstazi. Zatim, flunitrazepam, poznat kao rufinol, rufi i ketamin. Od te tri supstance, GHB se najčešće se koristi sa svrhom da se neko siluje. Vrlo je zgodan za takve stvari, ako neko ima cilj da vas siluje, ali ako ima i druge namere, u smislu otmice, prevare ili krađe. To je supstanca koja je uglavnom u tečnom stanju, bez boje i bez mirisa. U kombinaciji sa alkoholom je vrlo nezgodna, jer su niske mogućnosti da se odbranite, zbog njenog brzog efekta. Negativni efekti uključuju preznojavanje, pomućenje svesti, mučninu, knofuznost, motoričku nespretnost, glavobolju, povraćanje i halucinacije. Nekada može biti i smrtonosno", kaže Diana Raketić.
Psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatov ukazuje na važnost bezbednosti prostora u kojima se mladi nalaze, ali i na važnost informacija i poverenja.
"Imate vrlo često situacije da devojke budu napadnute u toaletima, da se zloupotrebljava alkohol, da se nekako podstiče pijenje alkohola da one budu napadnute. Kada god želimo da sprečimo da se nešto dešava, informisanje o tome je prvi korak. Prvo podeliti informaciju, ukazati na rizik, obrazovati i edukovati mlade devojke i muškarce šta je nedopustivo i kažnjivo ponašanje, ako im se nešto desi kome da se jave. Često se kaže - da ona nije pila ili koristila neku supstancu, ne bi bila napadnuta, odnosno ne bi bilo silovanja. Naprotiv, alkohol i droge su oružje da ona zapravo postane nemoćna, da ne pruži otpor i da se to nedelo učini tako da ona čak ima i problema da se seti šta se desilo", kaže Tanja Ignjatov.
Defektološkinja Jelena Jovičić iz Specijalne bolnice Vita objašnjava uticaj ovakvih supstanci po naše psihičko zdravlje.
"Svakako možemo govoriti o nekoj vrsti psihološke traume, naročito ukoliko postoji amnezija. Sama ta činjenica, da se osoba ne seća nečega zbog neke supstance, može biti prilično psihički opterećujuća, a samo to iskustvo može biti neka vrsta stresnog događaja. Posledično se mogu javiti i anksioznost, napadi panike, strah od ljudi, socijalna anksioznost, fobija... Ukoliko je konzumacija tih supstanci čak i namerna, na duže staze svakako postoje posledice po nervni sistem. Tako da možemo govoriti čak i o nekim nervnim oštećenjima", kaže Jelena Jovičić.
Diana Raketić ukazuje na simptome koje možemo prepoznati kada su u pitanju droge za silovanje, ali i na to šta možemo da uradimo ukoliko primetimo da je neko u sličnoj situaciji ili ukoliko se to negde desi nama.
"Ispričaću vam iskustvo jedne pacijentkinje. Rekla je da je odmah primetila da se čudno oseća, da je više puta izlazila u taj klub, popila je neko piće i videla je da je njena reakcija tela čudna. Nešto je bila pospana, noge joj ne drže telo. U takvim situacijama je važno, kada prepoznate da se nešto dešava u vašem telu, da napustite to mesto. Idite sa onim ko vam je siguran. Neka bude tu neko u koga imate poverenja. Ako vidite da ta situacija napreduje, da je vama sve više muka, da povraćate, da imate halucinacije, onda se traži stručna pomoć. Važno je da to mesto gde ste se našli napustite što pre, ali u pratnji nekoga ko je siguran", naglašava Diana.
Ona dodaje i da postoji mnogo različitih supstanci koje su trenutno na tržištu.
"Danas imate celu jednu novu seriju psihoaktivnih supstanci koje se reklamiraju kao nove, kao legalne, kao bezbedne, a nisu ni jedno od ta tri. One imitiraju, ponašaju efekte starih, dobro poznatih supstanci i mogu biti uzrok da budete žrtva silovanja. Vi danas na tržištu imate oko 850 supstanci za koje ne znamo hemijski sastav, ilegalne su i vi ste eksperiment, na neki način, za takve susptance. Važno je naglasiti da mladi ljudi koji posećuju klubove treba da budu oprezni i svesni da to može da se desi”, zaključuje Diana.
Tanja Ignjatov naglašava razgovor i pričanje o bilo kom obliku nasilja kao veoma važnom faktoru za suočavanje sa traumom. To je korak napred koji nam pomaže da se oslobodimo onoga što takve traume nose.
"Razgovor o napadu nas oslobađa kontrole koju taj napad i to nasilje ima nad nama. Nasilje probija sve naše granice, ugrožava našu osnovnu sigurnost, podriva poverenje u ljude, preplavljuje nas emocijama i strahovima, krivicom i stidom. Upisuje se u naše telo, misli i emocije na način koji ne možemo da regulišemo i rešimo ako o onjemu ne pričamo. Pričanjem započinje proces oporavka", zaključuje Tanja.
Pazi, može neko da ti sipa drogu u piće nije rečenica koju mame i tate samo tek tako kažu. To je stvarnost za mnoge devojke. Dodala bih ovde još nekoliko rečenica: Pazi, nisi sama, nisi kriva i nemaš zbog čega da se stidiš. Pazi, okej je kada god rešiš da pričaš o ovoj temi. I pazi, ima ko da te sasluša i da ti pomogne.
Važni telefoni i adrese:
SOS telefon Autonomni ženski centar - 0800 100 007
Policija - 192
Hitna pomoć - 194
Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja - 0800 222 003
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?", poslušajte u plejeru:
Jelena Božić
