Korona i psiha: Ne tražiti krivca u pojedincu

Mladi su u sve većem fokusu kada je u pitanju kovid 19. U javnosti se često pominju kao uzrok sve većeg broja zaraženih, a pritom se zaboravlja kakav psihološki uticaj to može ostaviti na njih sa aspekta odgovornosti i krivice.

Više o ovoj temi poslušajte ovde:

Psihološkinja Milica Lazić koja je deo tima Fejsbuk stranice "Mentalno zdravlje u doba korone" kaže da su mladi jedna od grupa koja je morala da reorganizuje svoje živote pojavom kovida 19.

"Radili smo istraživanje na Filozofskom fakultetu, koje je pokazalo da su ljudi odraslog doba nastavili da žive svoje živote manje-više na sličan način kako su živeli i pre korone, odlazili su na posao i tako dalje. Najveće promene su doživeli stariji, koji su bili u karantinu,  ali i mladi, kojima je škola prebačena na onlajn nastavu, fakulteti nisu radili na standardan način... Veliki je pritisak na mladima. Uglavnom je naša kultura takva da smo usmereni na sebe i situacije kroz koje prolazimo tiču se toga u kojoj meri ćemo sebe dovesti u neki rizik. Ovo je skroz drugačija situacija na koju treba da se prilagodimo i da se, na neki način, naviknemo da nismo odgovorni samo za sebe, nego da smo odgovorni i za druge ljude u našem okruženju", kaže Milica Lazić.

Kako navodi naša sagovornica, ono o čemu bi trebalo da vodimo računa jeste pružanje podrške zaraženim osobama, a ne da se etiketiraju kao neko ko se nije dovoljno čuvao, bio bahat ili nije poštovao mere.

"Moramo da sprečimo sebe u tome da tražimo krivca u pojedincu. Naglašavam da je tu jako važna socijalna podrška i jako je važno da bliski ljudi ne osuđuju tu osobu. Svako od nas ima unutrašnje resurse pomoću kojih izlazi na kraj sa stresom. Mogu da nabrojim nekoliko, ali to ne znači da će to biti funkcionalno za svaku osobu. Od optimizma, preko nekih strategija, prevladavanja, drugačijeg vida ugla gledanja na stvari i tako dalje. Nekako, svako od nas najbolje prepoznaje šta je to što njemu pomaže da izađe na kraj sa nekim neprijatnim emocijama i svako od nas je ekspert za sebe i naučio je šta je to što mu pomaže", objašnjava Milica.

Isidora (23) je preležala kovid 19 na početku pandemije. Prema njenim rečima, u redu je da bliska osoba pita kako se osoba oseća, ali je bolje da je "pusti" jer, kako ona kaže, u tim trenucima ljudi puno ispituju.

"Uopšte nemaju milosti, meni su zapravo i najviše bila mučna ta ispitivanja, osećala sam se kao da sam na nekom poligrafu. Retko ko je imao pravi pristup u tom trenutku, da pitaju osnovno, kako se osećaš, utešiš nekog sa par reči. Mislim da je to pravi pristup, a ne neko istraživanje, dok ti nemaš volje ni snage da odgovoraš na sve te poruke. Onda krenu da pričaju jao, evo ne odgovara, sigurno joj nije dobro, u bolnici je, šta god", ispričala nam je Isidora.

Odgovarajući na pitanja u našoj anketi, dosta mladih osoba kaže da je u takvim momentima najbitnije da osoba oseća podršku.

"Imao bih opušten pristup, gledao bih da toj osobi psihički bude što bolje, jer mislim da, ako je ona psihički jaka i stabilna, nijedna bolest ništa ne može", kaže je anketirani student.

"Važno je da može da računa na našu pomoć ukoliko je potrebna i da joj damo vetar u leđa, da zna da to nije ništa strašno i da se naprosto, dešava. Nije jedina osoba koju je to zahvatilo i da će izaći iz toga još jači", rekla nam je sagovornica u anketi.

"Dati prostora, ali možda i skretati pažnju sa toga na razne načine, poput predloga za neki film, seriju, knjigu,  ili običan razgovor", izjavio je jedan sagovornik u anketi.

Prema rečima psihološkinje Milice Lazić, krivicu bi trebalo ostaviti po strani i okrenuti se prevenciji i zaštiti drugih osoba u našem okruženju, ako smo bili u kontaktu sa zaraženom osobom.

"Jako je važno da toj drugoj osobi prenesemo poruku da je ne krivimo za to što smo se videli, da smo oboje imali jednaku odgovornost u tome da se vidimo, odnosno, morate da budete svesni da ste oboje odlučili da se nađete i da zbog toga ne možemo da krivicu pripišemo toj drugoj osobi", kaže Milica.

Osoba koja se ipak zarazila, prema Isidorinim rečima, treba da ostane prisebna i da ne stvara loše scenarije u glavi, jer će to prouzrokovati dodatno "psihičko gušenje".

"Da gleda na to kao na situaciju koju mi mladi najčešće lako prebrodimo. I da će sve biti u redu, jer sve što loše zamišlja dodatno nas guši i usporava, ceo proces oporavka i svega ostalog. Smatram da mlade osobe u Srbiji, bez hroničnih oboljenja, prolaze skroz okej, bar ljudi sa kojima sam ja bila u kontaktu. Ne treba da postoji mesto za stvaranje panike", kaže Isidora za Oradio.

Psihički pristup je jedan od bitnijih aspekta kada je u pitanju aktuelna situacija, jer od samog saznanja da je osoba obolela, do potpunog oporavka, postoje situacije u kojima bi ona trebalo da se izbori sa odgovornošću koja joj je nametnuta. Zbog toga je bitno da joj se pruži adekvatna socijalna podrška i da se ne stvara stigma, jer ni ona nije htela da se nađe u poziciji u kojoj je.

S.P.