Kockarnice sve popularnije među omladinom

Najmlađi kockar u Novom Sadu ima samo 12 godina, dok je prosek godina mladih koji se patološki kockaju 17 godina. U istraživanju koje je sproveo centar "Život nije igra" za prevenciju i odvikavanje od patološkog kockanja učestvovalo je 790 učenika iz tri osnovne i tri srednje školе iz Novog Sada.

Najveći broj mladih počinje da se kocka između desete i četrnaeste godine i to je najčešće kladionica, a kad dođu u centar zavisni su uglavnom od ruleta.

Dvadesetrogodišnji momak koji je zbog svojih navika želeo da ostane anoniman kaže kako je jedno vreme provodio i do osam sati za aparatima u kladionici. Ipak, ne smatra da je ikad imao problem sa kockanjem.

"Odigrao sam prvi put tiket kad sam bio klinac, bio sam baš mali možda nekih 13 godina i manje. Sada ne igram tikete, samo aparate. Igrao sam ih svaki dan i bio sam u stanju da ih igram po sedam, osam sati", rekao je naš sagovornik. Kako navodi, igrao je kada mu je trebao novac. Iako je mnogo vremena provodio igrajući aparate smatra da sebi nije naneo veliku psihičku štetu i da je uvek mogao da dozira.

"Nisu to baš to bili toliki ispadi ili problemi. Uvek postoji bolji način da se potroši vreme jer je to gubljenje vremena, nije trošenje", podvukao je sagovornik i zaključio da što je veće siromaštvo više će biti kockara, po broju kladionica se zapravo vidi o kakvom društvu je reč.

Psihološkinja i osnivač Centra "Život nije igra" Jasmina Leković kaže da je zabrinjava podatak da najmlađi ispitanik koji patološki kocka ima 12 godina i igra sa tatom rulet, a počeo je sa aparatima kad je imao manje od deset godina uz brata i tatu.

"Istraživanje koje smo sproveli obuhvatilo je 790 učenika, anketa je pokazala da skoro polovina ispitane dece igra neku igru na sreću. Ono što je zabrinjavajuće je da više od četvrtine učenika osnovne i srednje škole igra patološki ili problematično", izjavila je psihološkinja i dodala da je šest odsto mladih već sad zavisno od kocke.

Leković objašnjava da je patološko kockanje zapravo gubitak kontrole nad impulsom za kockanje. Kada osoba povećava svoje uloge i izgubi kontrolu nad količinom vremena koje provodi u kladionici, tada možemo smatrati da je ona ovisna o kocki.

"Povećavaju uloge kako bi doživeli željeno zadovoljstvo. O kockarskim dugovima ne zna niko. Odlaze da kockaju da bi popravili raspoloženje i to vremenom postaje prioritet u odnosu na porodicu, školu, hobije", za O radio je izjavila psihološkinja i dodala da zavisnici uglavnom počnu sa tiketima, a završe na ruletu.

Ukoliko želite da potražite stručnu pomoć za odvikavanje od kockanja postoji nekoliko oformljenih grupa u okviru državnih psihijatrijskih ustanova. Takođe možete se obratiti psihološkinji Jasmini Leković u centru za odvikavanje "Život nije igra".

Lea Kotlica (leakotlica0@gmail.com)