AIDS: Još mnogo posla na prevenciji i smanjenju diskriminacije, ali treba više para

Prvi dan poslednjeg meseca u godini obeležava se svuda svetu kao dan borbe protiv SIDE i podrške ljudima koji su, na žalost, oboleli od ove opake bolesti ili se zarazili virusom HIV-a. Iako se mnogo manje organizacija (u odnosu na raniji period) bavi ovom opakom, za sada neizlečivom bolešću koja nije ni blizu da se iskoreni, novosadsko udruženje Prevent nastavlja sa svojim akcijama na prevenciji dobijanja HIV-a. 

"U okviru obeležavanja 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, udruženje Prevent već tradicionalno, po šesti put organizuje Pozitivan koncert. Imali smo i testiranje na HIV među populacijama koje se teško odazivaju u institucije, u koje spadaju najviše seksualne radnice i osobe koje injektiraju drogu, odazvali smo se i nekim drugim akcijama u okviru cele kampanje, gde smo radili testiranje na HIV u Vrbasu i u zatvoru u Novom Sadu. Imaćemo i jednu javnu akciju, pre koncerta 1. decembra ispred Shamrock bara, gde će biti mladi u ulozi kondom policije, a svi zainteresovani mogu da uđu unutra, bez obzira da li žele da ostanu na koncertu ili ne, da uzmu edukativni materijal i da popričaju sa našim članovima na tu temu" ispričala nam je Ivana Jovanović iz Preventa na početku razgovora za Oradio.

Čini se da jednom godišnje nije dovoljno da se priča o ovoj opakoj bolesti. Šta sve kao Prevent radite na tom polju u toku godine?

Radimo dosta toga. Imamo kontinuirane programe prevencije, posebno među osetljivom populacijom, radimo redovno testiranje na HIV, a ostale akcije dosta zavise od finansiranja. Veliki problem u Srbiji je nastao nakon odlaska Globalnog fonda i mnogo manje se ulaže u prevenciju. Zahvalni smo Gradskoj upravi za zdravstvo koja je ipak prepoznala nas kao partnere i finansira neke programe u skladu sa svojim mogućnostima. Mogli bi još mnogo toga da uradimo i po pitanju prevencije i po pitanju smanjenja diskriminacije, ali potrebno je više sredstava. Neke stvari prosto ne mogu da se rade volonterski i iziskuju velike resurse. Akcija koja sledi nakon 1. decembra dešava se u saradnji sa društveno odgovornim kompanijama koje doniraju novogodišnje paketiće, kojemi prosleđujemo deci koja žive sa HIV-om. Nakon Nove godine posećujemo infektivnu kliniku u Beogradu i uručujemo deci te paketiće.

Šta kažu istraživanja, koliko ljudi u Srbiji je zaraženom HIV-om?

Imamo neke preliminarne podatke iz instituta Batut, od 1985. godine kada je počela epidemija pa do sredine novembra 2017. registrovano je 3.585 osoba inficiranih HIV-om u Srbiji, a njih 1.874 je dobilo sidu. HIV je virus, SIDA je bolest koju izaziva HIV. To je često velika zabluda, ljudi poistovećuju ta dva pojma, a nisu isti. Od tog ukupnog broja 1.216 osoba inficiranih HIV-om je umrlo. Podatak koji je izbacio naš institut iz Novog Sada, Institu za javno zdavlje Vojvodine, je prijavio 51 slučaj zaraženih HIV-om u ovoj godini. To je nešto više nego u istom periodu prošle godine, većina je muškog pola. Najčešči način inficiranja bio je seksualni odnos, međutim, jedna ženska osoba zaražena je preko trasfuzije krvi od HIV pozitivnog davaoca u ovoj godini, što je svakako alarmantno.

Zašto je u zadnjih nekoliko godina priča o sidi nekako utihnula, iako ta bolest nije ni izlečiva ni iskorenjena?

Možda je problem manjak sredstava jer su organizacije koje su se bavile tom pričom, a dolaze iz civilnog sektora, jednostavno morale da prestanu sa radom jer nisu imale dovoljno sredstava da svoj rad nastave. Nije utihnulo, možda nije dovoljno vidljivo, ali ima nas koji se i dalje bavimo tom pričom. Svakako nije dovljno da se o tome priča samo u danima oko 1. decembra, već cele godine, u tome se slažu i mediji, ali ipak se dešavaju stvari koje su vezane za ovaj problem pa ko želi moćže da se interesuje i bavi tom temom. Problem je u tome što mi u civilnom sektoru funkcionišemo projketno i ne možemo da radimo mnogo mimo toga, jer za to nemamo finansijskih sredstava. Ipak, testiranje na HIV može da se obavi tokom cele godine na Institutu za javno zdravlje, potuno je besplatno i anonimno. Svako ko misli da je imao rizično ponašanje, da je bio u nekom riziku može da se testira. Pitanje je koliko ljude to zaista zanima.
 

Ivana Jovanović

Kakav je generalno život ljudi sa virusom HIV-a danas u Srbiji?

Nisam sigurna da mogu da dam adekvatan odgovor na ovo pitanje, jer se razlikuje od slučaja do slučaja. Ono što je činjenica je da imaju besplatnu terapiju, što je veoma značajno jer je jako skupa. Svega nekoliko osoba u Srbiji se javno izjasnilo da je HIV pozitivno i glasno reklo da živi sa tim. Velika većina o tome ćuti upravo iz razloga što postoji veliki stepen diskriminacije. Jedan od problema diskriminacije leži u tome što ljudi nisu dovoljno informisani o HIV-u i načinima prenošenja ovog virusa. HIV se prenosi putem krvi i nikakav zagrljaj, boravak u istoj prostoriji, dodir, kontakt, rukovanje vas neće ugroziti. Dakle, verujem da je osobama sa HIV-om jako teško jer tu informaciju ne mogu da podele sa bliskim ljudima i širom okolinom. Bilo bi mnogo lakše kada bi društvo prihvatilo takve osobe, kada bih ih ljudi posmatrali kao sve druge.

Prevent već par godina organizuje "Pozitivan koncert" prvog decembra. Kako rock muzika skeće pažnju na ovaj problem i ko je do sad svirao?

Dosta njih je sviralo (smeh), baš dosta. Izdvojila bih nekoliko poznatijih bendova, kao što su Neozbilji Pesimisti iz Sombora, Sopot iz Banja Luke, Iskaz iz Pančeva, bilo je naravno i dosta lokalnih iz Novog Sada. Ove godine predstvanici novosadske scene biće bend Neprijatelj prelazi zeku, dok će nam iz Makedonije doći bend KI, koji je pobedio u Zaječaru na Gitarijadi. Pozitivan koncert je jedan od načina da mlade dovedemo na određeno mesto, gde pored dobre zabave možemo da im pružimo prave informacije. Doalzimo u kontakt sa mladima i sa njima razgovaramo, skrećemo pažnju, odgovaramo na postavljena pitanja, razbijamo zablude, delimo materijal i inforamcije gde ljudi mogu da se testiraju, šta je HIV, kako se prenosi i kako se ne prenosi. Kroz zanimljive prateće sadržaje jednostavno dajemo ljudima mogućnost da sa koncerta odu bogatiji znanjem i određenim iskustvom, koliko možemo da uradimo kroz jednodnevni događaj.

Ivana sa Goblinima

Rock muzika je svakako tvoj izbor. Šta je ono što ti je skrenulo pažnju u zadnje vreme, a pojavilo se na našoj sceni?

Ima dosta dobrih mladih bendova. Ako gledamo samo Novi Sad onda je to svakako Rosetta Stoned, ali ako posmatramo scenu Srbije i regiona, onda su tu pobednici Demofesta, Slonzi iz Šapca, koji mi nisu zapali za oko nakon prvog slušanja, ali posle svakako jesu. Zatim, Pale Origins iz Zagreba, ima zaista dosta mladih, odličnih bendova. Zanimljivo je da ima i mesta gde mogu da sviraju, potrebno je samo da se pojavite malo ranije, pre termina kada nastupaju headlineri.

Za koji bend bi otišla na kraj sveta?

Uh (smeh), ne znam, sigurno na Rage Against The Machine ako bi se ponovo okupili.

Želja za kraj ove i početak sledeće godine?

Da budemo zdravi, sve ostalo ćemo lako rešimo.

Razgovor sa Ivanom Jovanović poslušajte i na našem podkastu.

Jovan Marjanović