Društvo / Aktivizam
Vidljivost kvir kulture: onlajn platforme alternativa nedostupnim prostorima
Kada govorimo o kvir kulturi, to jest o kulturnom stvaralaštvu pripadnika i pripadnica LGBTQ+ zajednice, drag je verovatno najprepoznatljivi izraz. Međutim, tu spadaju i svi drugi oblici umetnosti koji nastaju unutar LGBTQ+ zajednice. Istraživali smo koliko su oni vidljivi u mejnstrim kulturi, kao i koliko su kulturni prostori otvoreni za njihovo prikazivanje.
Foto: Pexels
Članica Organizacionog odbora ovogodišnjeg Beograd Prajda Ana Jovanović ističe da je vidljivost kvir kulture u široj zajednici važna jer se njome skreće pažnja i na položaj LGBT zajednice u društvu.
“Smatram da je umetnost jedna vrsta aktivizma i da mnogo doprinosi vidljivosti. Međutim, takođe doprinosi i u onom negativnom kontekstu, nažalost. Srbija je i dalje područje u kojem su LGBT osobe generalno diskriminisane i neshvaćene, pa tako i umetnost koju oni stvaraju može da bude neshvaćena, pa i napadnuta”, kaže naša sagovornica.
Ana se inače amaterski bavi drag-om. Međutim, kako kaže, kulturni prostori u Novom Sadu su retko otvoreni za prikazivanje ovih performansa. Obrazloženje je najčešće potreba za dodatnim obezbeđenjem ovakvih događaja.
“Kada je u pitanju Novi Sad, zaista nemamo prostora za to, tako da se uglavnom snalazimo. Iako imamo kulturne stanice, oni su prema ovoj tematici rezervisani i ne možemo lako da pristupimo tim prostorima. To važi i za ostale prostore, ne samo za kulturne. Generalno, u Novom Sadu imamo jako malo gej prostora, ali takva je situacija i u celoj Srbiji. Beograd je malo bolji po tom pitanju, ali čak i tamo možemo na prste da izbrojimo koji su to prostori”, priča Ana.
OBRATI PAŽNJU
Ipak, svakako ima i pozitivnih primera kada je reč o promociji kvir kulture kod nas. Jedan od njih je regionalni izbor “Štefica Cvek” koji ima za cilj promociju feminističke i kvir perspektive u književnosti. Borisav Matić iz udruženja Pobunjene čitateljke koje realizuje ovu inicijativu ističe da u regionu postoji potreba za većom promocijom kvir književne umetnosti.
“‘Štefica Cvek’ nije samo feministička, već i kvir inicijativa. S obzirom na to da se o ženskom i feminističkom književnom stvaralaštvu dosta priča, iako i dalje nemamo nijednu feminističku književnu nagradu, o kvir ili LGBT stvaralaštvu se još ređe piše i priča. Tako je ‘Štefica Cvek’ već od svoje prve godine imala autore koji su stvarali u okvirima kvir poetike. Veoma nam je drago što smo na neki način pionirke i pioniri u tom polju, pa imamo priliku da pokrenemo dijalog o tim delima i da široj javnosti predstavimo dela sa kvir poetikom”, ističe Borisav.
Foto: Pobunjene čitateljke
Naš sagovornik posebno naglašva da je važno da izdavači, ali i mediji promovišu mlade autore i autorke koji stvaraju feminističku i kvir književnost kako bi saznanje o njoj došlo do šire zajednice.
“Nije uvek lako da čitateljka ili čitalac dođe do nekih novih ljudi koji stvaraju i pišu, ali kada se stvori prilika za to, to jest kada i kritičari i mediji izdvoje neke nove knjige, čitalačka publika je zaista zainteresovana za njih”, kaže Borisav Matić.
Takođe, važan kanal za promociju kvir umetnosti su onlajn platforme, kaže Ana Jovanović.
“Digitalni prostor je jedino što nam preostaje, ali i tu takođe postoji pitanje sigurnosti i bezbednosti zbog cyber bullying-a i svega što se dešava. Ipak, bez obzira na to, ljudi koji žele da pronađu neki sadržaj vezano za LGBT kulturu to mogu najpre učiniti na digitalnim platformama, jer smo tamo najzastupljeniji”, zaključuje Ana.
Ceo prilog o vidljivosti kvir kulture poslušajte u plejeru:
Irena Čučković