Tragačev podkast: Ima ih

"Ja sam iz Indije, iz Pendžaba. Volim da kuvam i volim da radim", kaže Amrit, jedan od oko četiri i po hiljade Indijaca koji su pronašli novi dom u Srbiji. Među 140.000 stranaca koji su se ovde doselili od 2012. do 2023. godine, najveći broj došao je iz Rusije, a slede Kina i Indija.

"U Srbiju sam došao pre dve godine i tada nisam znao ništa o njoj, samo da ima jedna zemlja u Evropi gde možeš da ideš da radiš... I bio sam jako jako sam. Ali sada, posle dve godine, imam dosta prijatelja", priča Amrit – i to na srpskom. Njegov entuzijazam za učenje našeg jezika posebno je oduševio kolege u fabrici u kojoj radi. "Amrit je, kada je prvi put došao sa mnom u kontakt, a došao je nešto da traži, vrlo pravilno izgovorio nekoliko srpskih reči i meni je to bilo baš fascinantno – već za par dana je naučio neke osnove", priča njegova koleginica Jasmina. Ubrzo je postao omiljen.

Ipak, da li je ovakav topli pristup pridošlicama univerzalan?

Izmišljanje neprijatelja

U svom eseju "Izmišljanje neprijatelja" Umberto Eko kaže da je "imati neprijatelja" važno ne samo da bismo definisali svoj identitet, već i da bismo imali prepreku naspram koje možemo meriti svoj sistem vrednosti. To znači da, kada nemamo neprijatelja, moramo ga izmisliti. U tom binarnom sistemu vrednosti neprijatelj nije samo agresivan, već i glup, ružan, smrdljiv. Francuski psiholog Edgar Barion bio je ubeđen, početkom Prvog svetskog rata, da je uspeo naučnim putem da dokaže kako Nemci proizvode više fekalija od Francuza i kako su nemačke fekalije smrdljivije od francuskih. Italijanski pesnik Đuzepe Gusti pisao je, s druge strane, o specifičnom smradu Austrijanaca, Čeha i Hrvata. Kada u domaćoj javnosti slušamo priče usmerene protiv migranata, često ćemo naići na sličan pristup.

Tri faze izveštavanja

Novinarka N1 Ksenija Pavkov, koja se godinama bavi temom migracija, prepoznaje tri faze u
izveštavanju medija o ovoj temi. "Prva faza je bila 2015/6. godine, kada se otvorila balkanska ruta i kada je naša zvanična državna politika bila na liniji sa politikom tadašnje kancelarke Angele Merkel i politikom otvorenih vrata”, kaže Ksenija. U ovoj fazi izveštavanje je uglavnom bilo saosećajno i blagonaklono, uz podsećanje i poređenje sa izbegličkim patnjama Srba. Međutim, već tada se otvorio prostor i za dezinformacije. "Vrlo brzo se pojavljuju i ekstremne desničarske organizacije poput Nacionalnih patrola, koje postaju neka vrsta generatora lažnih vesti, baziranih pre svega na ksenofobiji, islamofobiji i strahu od drugačijeg", objašnjava ona.

foto: Freepik

I FakeNews Tragač je nailazio na lažne vesti tog tipa. Na primer, na Fejsbuk stranici Anonymous Srbija objavljen je kolaž s 12 fotografija krvavih lica, uz natpis "Evropske žene napadnute od migranata. Mnoge nisu žive. 40.000 kriminalnih napada samo u Nemačkoj". Redakcija Tragača počela je da proverava jedan po jedan portret. Vrlo brzo je bilo jasno da nijedna od prikazanih žena nije bila žrtva migranata, već su krvave slike preuzimane iz medijskih izveštaja o porodičnom i policijskom nasilju i saobraćajnim nezgodama. Na jednoj od slika čak i nije bila žena, već univerzitetski profesor Paul Koler. Međutim, dok je ovaj sadržaj raskrinkan, već ga je podelilo više od 500 korisnika. 

Druga faza, period zatišja, nastupila je sa pandemijom kovida 2020. godine, koja je eliminisala sve druge teme, pa i one koje se tiču migranata. Tako je ispod radara prošla i vest da je grupa migranata uputila pismo našoj javnosti, nudeći se da pomogne Srbiji svojim znanjem, veštinama i iskustvom.

Krijumčarski rat i BgH2O džamija

Treća faza izveštavanja otpočinje krajem pandemije, kada krijumčarski sukobi postaju učestali. "Čini mi se da je šira javnost nakon toga postala svesna, u junu ili julu 2022. godine, kada je došlo do pucnjave na Makovoj sedmici", objašnjava Ksenija. "Tamo se desila višesatna pucnjava iz automatskog oružja, bilo je više mrtvih i više povređenih." Problem je što su ovakvi događaji davali povod tabloidima da nastave sa narativom o svim migrantima kao kriminalcima. "Taktika kojoj sam ja pribegavala prilikom izveštavanja bila je da pravim jasnu razliku između ljudi koji su poreklom sa Bliskog istoka, iz Afrike i koji su kriminalci, koji se bave kriminalnim biznisom krijumčarenja ljudi i ljudi koji su izbeglice", kaže Ksenija.

foto: Freepik

Na društvenim mrežama sve vreme se razvijaju antimigrantske grupe, od kojih je najveća bila "Stop
naseljavanju migranata". Ako bismo tu onlajn zajednicu zamislili kao jedan grad, bila bi veličine Novog Sada. Zahvaljujući takvim kanalima mogli smo da pročitamo kako Komesarijat za izbeglice u Opštini Alibunar kupuje kuće za migrante. U stvarnosti, kuće su bile namenjene izbeglicama iz Bosne i Hrvatske. Usledile su i vesti da se u Beogradu na vodi sprema izgradnja najveće evropske džamije, iako se tamo ne planira podizanje bilo kakvih verskih objekata. Možda i najbizarniji primer bio je vezan za opštinu Sopot, gde je jedan čovek krenuo da gradi botaničku baštu, a neko je uslikao nedovršenu građevinu i proglasio je za buduću džamiju.

U drugoj epizodi Tragačevog podkasta saznajte kako funkcioniše Gugl prevodilac kada sa pendžapskog prevodi na srpski, ali i kako oplemenjujuć razgovor možete voditi čak i neverbalnom komunikacijom.

Projekat finasira Evropska unija kroz program „Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.