Torentovanje u Srbiji: Skini, gledaj, obriši

Godišnji gubitak koji trpi privreda Evropske unije zbog povrede prava intelektualnog vlasništva iznosi minimalno 100 milijardi eura u prodaji i 434 hiljade radnih mesta. Ovaj podatak ustanovila je analiza Kancelarije Evropske unije za intelektualno vlasništvo (EUIPO), a objavljen je u aprilu ove godine. Prema toj analizi, međunarodna trgovina falsifikovanim proizvodima iznosi do 2,5 posto celokupne svetske trgovine, odnosno vredi čak 338 milijardi evra, a učinak falsifikovanja na evropskom tržištu posebno je vidljiv: falsifikovani i piratski proizvodi predstavljaju do pet odsto godišnjeg uvoza Unije, odnosno oko 85 milijardi evra.

Industrije koje je EUIPO izdvojio kao posebno osetljive na povredu prava vlasništva su: proizvodnja guma, baterija, pametnih telefona, pesticida i agrohemikalija, farmaceutika, alkohola i vina, muzike, nakita i satova, torbica i putnih torbi, igara i igračaka, sportskih dobara, odeće i obuće i na kraju kozmetike.

Nelegalno preuzimanje sadržaja sa interneta (softverska piraterija) je najčešći oblik kršenja prava intelektualne svojine u Srbiji, dok se od proizvoda najviše krivotvore građevinski materijal, odeća, lekovi i pomoćna lekovita sredstva.

Direktor zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić kaže da autorska prava nisu samo moralno pitanje, jer su autorska dela proizvod nastao da bi stvorio neku vrednost, te da krađa intelektualne svojine treba da se tretira kao bilo koja druga vrsta krađe.

"S jedne strane možemo ljudski da razumemo da neko nema novca za knjigu ili disk koji košta 1.000 dinara, ali treba imati u vidu da je neko potrošio trud u stvaranje tih dobara, da je neko potrošio novac i vreme i da on, zato što neko drugi to neovlašćeno preuzima, ostaje bez prihoda. Recimo, fotokopirnice koje kopiraju knjige bez dozvole, inspektor bi mogao da uđe i da ih kazni", kaže Marić.

Prema njegovim rečima, piraterija ima ozbiljne posledice po zemlju i za to daje konkretan primer.

"Bez adekvatne zaštite intelektualne svojine ne možete da računate na ozbiljne investicije. Da pojednostavim, ako hoćete Ikeu u Srbiji, oni žele da znaju da neko u Zemunu u šupi neće sutra da pravi nameštaj, da mu lepi Ikea etiketu i prodaje na nekoj pijaci. Ljudi hoće da budu sigurni da je njihova intelektualna svojina zaštićena", kaže Marić.

Često se može čuti izraz da je Srbija jedna od poslednih oaza piraterije u Evropi, te da je razlog tome činjenica da još uvek nismo interesantni advokatskim kancelarijama velikih svetskih izdavačkih kuća, muzičkih i filmskih produkcija, jer nam je tržište skoro pa zanemarljivo, zahvaljujući mizernoj kupovnoj moći.

Nije, međutim, nemoguće da Srbija uskoro stigne u njihov fokus, jer njeni građani masovno skidaju muziku, filmove i elektronske knjige, softvere i video igrice sa interneta.

U Mađarskoj odavno ne mogu da se krše zakoni o zaštiti intelektualne svojine, odakle god da ona dolazi, slično je i u Rumuniji i Bugarskoj. Prošle godine su i u Hrvatskoj preko internet provajdera počele da stižu opomene građanima, ako nelegalno koriste zaštićene sadržaje.

Piraterija na internetu se, dakle, sve manje toleriše. Pravila jesu sve strožija, zakonodavstva sklona čestim apdejtima pravila, ali nigde nije tek tako jednostavno dokazati pirateriju, naročito ako ste neki sadržaj skinuli, odgledali i izbrisali.

U Srbiji se domaći autori, producenti i distributeri već nekoliko godina bore da zaštite svoju intelektualnu svojinu i trude se da spreče nelegalnu preprodaju njihovog vlasništva, pa je tako ugašeno nekoliko sajtova sa kojih su mogli da se skinu filmovi i serije proizvedeni u Srbiji. Oni su i najglasniji i najagilniji branioci benefita autorskih prava iz potpuno razumljivih razloga. Jelena Jovanović, internet bezbednjakinja i nekadašnja članica Piratske partije kaže da su autorska prava pojam o kojem se mora razgovarati, jer postoje i drugačija tumačenja od onih koja pružaju korporacije.

"Granice autorskih prava su prilično imaginarne i vrlo realne, sa druge strane. Imaginarne su za građanstvo, za ljude na internetu, koji skidaju sadržaje kojima često nemaju pristupa jer su skupi. Za monopole i firme koje se bave autorskim pravima, to je realan odliv novca. Od sudskih procesa, preko servera kojima se hvataju ljudi koji torentuju, itd. Problem autorskih prava zapravo postoji za monopoliste, kapitaliste, za američko pravosuđe takođe, dok je u Evropi to prilično liberalizovano. Kada govorimo o skidanju sadržaja sa interneta kao pirateriji, treba da znamo ko to pita, odnosno da li pita čovek iz Švajcarske ili Srbije gde postoje jedne vrste zakona ili iz Amerike gde postoji jako rigidan zakon", kaže Jelena.

Zakon o kojem Jelena govori kaže da, ako neko od skidanja i prodaje filmova zaradi više 1.500.000 dinara, ne samo što će ići u zatvor, nego će mu biti oduzeta imovina u iznosu tog nelegalno stečenog novca. Ali, najveći deo piraterije u Srbiji ne odlazi na prodaju već na skidanje sadržaja sa interneta za lične potrebe. Jelena kaže da je zakon u Srbiji koji reguliše zaštitu autorskih prava dobar, ali da treba raspravljati o nivoima zaštite koji mogu da budu veoma strogi i rigidni bez osnova.

"Ja sam na stanovištu da je naš zakon prilično dobar. Autorska prava poštujem u smislu moralnog prava, jer onaj koji je nešto kreirao ima moralno pravo da to zaštiti. Ono oko čega se ne slažemo je stepen zaštite, gde se odlazi do besmisla. Mnogo ljudi neće štititi to pravo do besmisla, ali ima trolova na internetu koji izlažu ljude javnom ruglu, jer su preneli neku fotografiju koja je preneta ko zna odakle. Autorska prava su uglavnom koncept američkog lobija. To vidimo i u Srbiji jer ta prava idu retrogradno, za šta je primer pokušaj da se CD zaštiti kao nosač zvuka, što srećom nije prošlo", kaže Jelena.

Kada govorimo o muzici, piraterija se vrlo brzo usavršava i preuzimanje sa striminga uzima maha tako da mu sada pribegava i do 53 odsto korisnika interneta, koji imaju od 16 do 24 godine, navodi se u godišnjem izveštaju Međunarodnog udruženja muzičke industrije (IFPI) iz Londona. Pretraživači igraju odlučujuću ulogu, budući da 54 odsto onih koji ilegalno preuzimaju sadržaj koriste "Google", navodi se u studiji.

Drugi problem industrije je taj što, kada se muzika sluša zahvaljujući video-strimingu preko Jutjuba, ni autori ni produkcija ne mogu da naplate preuzimanje muzike. Branša se aktivirala da bi izmenila zakonski okvir koji bi sprečio kršenje autorskih prava. Svakog meseca 85 odsto korisnika se prikači na Jutjub samo radi muzike, navodi se u izveštaju. Mala uteha je da se legalni pristup audio-strimingu povećao u odnosu na 2016, sa 37 na 45 odsto.

Da li je skidanje sadržaja sa interneta baš toliki problem, šta o tome misli publika Oradija, šta predstavlja bela piraterija i možemo li očekivati kažnjavanje za torentovanje i u našoj zemlji poslušajte u kompletnoj emisiji "Za i protiv" na našem podkastu.

P.K.