Šta si mu rekla pa ti je to uradio?

U izveštaju Autonomnog ženskog centra za 2019. godinu (urađenom na osnovu medijskih izveštaja) stoji da je u prošloj godini zabeleženo 26 slučajeva ubistava žena od strane partnera ili člana porodice. 

Ilustracija: Instagram dodjisebi

Dok se zdravi odnosi grade na pravičnosti, jednakosti i poštovanju, nasilje u vezama često uključuje obrazac destruktivnog ponašanja koji se koristi za ostvarivanje moći i kontrole nad partnerom. Može da uključuje stalno praćenje, izolovanje ili vređanje partnera, ekstremnu ljubomoru, nesigurnost ili posesivnost, ili bilo koju vrstu fizičkog nasilja ili neželjenog seksualnog kontakta. U ekstremnim, ali sve češćim situacijama i smrt. 

Jedna žena izvršila je samoubistvo nakon što je dugo godina trpela nasilje. U tri slučaja nije moguće sa sigurnošću govoriti da li je reč o femicidu, jer nadležne institucije još vode istragu. U istom izveštajnom periodu zabeleženo je dvanaest pokušaja femicida u porodično-partnerskom kontekstu, a jedna žena je pokušala samoubistvo. Napominjemo da su navedeni brojevi dobijeni praćenjem medijskog izveštavanja i da je moguće da je broj ubijenih žena i veći, ali da nisu svi slučajevi dospeli u medije. Nije moguće utrvrditi ni koliko je žena umrlo od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja. Ovo je iz izveštaja Autonomnog ženskog centra. 

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Nasilje se ne događa zbog nedostatka argumenata ili pukog neslaganja, već je obrazac zlostavljačkog ponašanja koje jedna osoba koristi da bi stekla moć i kontrolu nad drugom osobom. Nasilje u vezama je ozbiljno i događa se ljudima svih starosnih grupa, između različitog pola i istospolnih parova, kao i ljudima svih kultura, rasa ili religija i društveno-ekonomskog porekla. Nasilje je zastrašujuće u bilo kojem dobu, ali za mlade ljude koji započinju emotivne veze, to je i teško i zbunjujuće.

Anđela Antić je mlada devojka koja je inicijator pokreta Dođi sebi. Ovaj pokret bori se za prava žena koje su zlostavljane. Na svom Instagram profilu, kroz ilustracije, šalje jasnu poruku svim ženama da nisu same, da nasilje nije normalna pojava i da postoje osobe koje im mogu pomoći, kao i da postoje načini da iz toga izađu. 

"Napravila sam profil i za manje od 48 sati skupilo se više od hiljadu ljudi. Neverovatan odaziv sam dobila upravo od žena kojima sam i htela da se obratim. One su mi pisale i ukazale neverovatno poverenje. To je nastavilo da raste i sad je u pitanju pokret, mogu slobodno tako da ga nazovem. Iznenadila sam sam se zbog odaziva, da mi je neko sa strane pričao verovatno ne bih poverovala. Sada se u meni javlja dualnost, koliko sam srećna i zahvalna što su mi ukazale toliku dozu poverenja, toliko sam tužna što je previše žena koje se javljaju sa tim problemima", rekla nam je Anđela.

Ona kaže da joj se devojke uglavnom javljaju kako bi podelile ono što ih muči i kako ne bi osećale da su same u tome.

"Tu sam da ih saslušam, a profil koristim za deljenje brojeva telefona i kontakata na koje mogu da se obrate. Koliko smatram da znaju, toliko mislim i da nisu svesne toga šta sve može da predstavlja nasilje. Zato između ostalog ovaj pokret i postoji, da podigne svest o tome, koliko god je moguće. Površno znaju kome treba da se obrate i zato akcenat stavljam na sigurne kuće, jer ni o njima svest nije dovoljno visoka. Zato što u javnosti kruže dezinformacije o tome koliko dana žene mogu da provedu u toj kući. Postoji mnogo predrasuda koje bih da razbijem. Da znaju da nisu same", kaže naša sagovornica.

Ilustracija: Instagram dodjisebi

Anđela smatra da je odnos društva prema žrtvama nasilja porazan.

"Čast izuzecima, ali u globalu je potrebno da promenimo svest o tome. Svedočila sam dolasku pretučene žene u Urgentni centar, gde je službeni radnik postavio pitanje 'Šta si mu rekla, pa ti je to uradio?'. Takvim stvarima mora da se stane na put, zato što žena zaista nema gde da ode ako se stručni ljudi tako ophode, a trebalo bi da joj pomognu. Nisu svesne, koliko bi trebalo da budu. To ima veze sa nekim našim društvenim normama, balkanskim mentalitetom i možda, načinom vaspitanja. Ali to nije neizlečiva bolest. Devojke, mahom, na žalost, ostaju u takvim odnosima, mali procenat se okrene i ode, a ona što je između se bori sama sa sobom. Veliki je problem i taj trend među mladim generacijama, a pri tome mislim na decu koja još uvek nisu ni punoletna. Tu su izražene nasilničke vrste odnosa gde je IN da dečak, dečko, bude grublji, a devojčica poslušna. To je baš strašno, to su deca. Jedan od planova jeste da se ovaj pokret proširi i na škole, da se i tamo podiže svest", kaže Anđela.

Nasilje podrazumeva verbalno zlostavljanje, kao što je vređanje i uvrede i fizičko nasilje, koje uključuje udarce. Može da uključuje emocionalno zlostavljanje, poput izolacije žrtve ili kontrolisanja njenog kretanja i viđanja sa ljudima. Seksualno zlostavljanje je svaki neželjeni seksualni kontakt. Ekonomsko zlostavljanje je uzimanje novca.

Psihološkinja Lana Smiljanić Vukadinović kaže da je kod nas specifično to što kao dominantnu i jedinu vrstu vidimo fizičko nasilje, dok se sve ostale vrste se ne zovu tim imenom.

"Zastupljene su razne vrste nasilja, poput psihičkog, koje takođe može da bude kobno po neku osobu. Živimo na takvom prostoru gde je i ekonomsko nasilje veoma na snazi, gde i dalje važi ona teza ko je gazda u kući. Seksualno nasilje u braku i vezi se uopšte ne priznaje, jer je predrasuda da se pod nasiljem smatra samo silovanje, a da se, čim smo u vezi, podrazumeva da ispunjavamo bračne i ostale dužnosti. Seksualno nasilje je veoma zastupljeno u brakovima i vezama, ali se tome ne pridaje značaj. Mislim da se tom problemu ne pristupa suštinski, prošle godine je u partnerskom nasilju ubijeno 40 žena, to je i više od dve žene mesečno. Čini mi se da se ne pristupa preventivno, nego kada do problema dođe", rekla je Lana Smiljanić Vukadinović.

Ona ističe da je veoma važno da se zna da je nasilje trauma, traumatsko iskustvo koje ruši unutrašnji sistem u potpunosti.

"Za osobu koja je dugo godina žrtva nasilja, to je jedini poznati sistem i vrlo često se dešava da žena izgubi sliku o tome kako život stvarno treba da funkcioniše. Ona je neretko osuđena samo na onu poruku koju dobija u svom bazičnom okruženju - da nije vredna, da ništa bolje nije zaslužila, da baš tako i treba da bude. Zaista je teško ženama da se obrate za pomoć. Javljaju se često i na godišnjem nivou to bude značajan broj poziva, ali ne zovu uvek sa ciljem da napuste nasilnika. One pozivaju iz veoma različitih razloga, često samo da provere da li je to što se dešava nasilje, jer ako nije fizičko, nije baš prepoznatljivo i uočljivo", objašnjava naša sagovornica.

Porast upotrebe tehnologije kod mladih ljudi poslednjih godina takođe je imao velikog uticaja na pojavu novog vida nasilja. Mobilni telefoni postaju uobičajeno sredstvo zlostavljača. Nažalost, tehnologija omogućava zlostavljaču da izvrši svoje nasilno ponašanje, jer može pristupiti svojoj žrtvi u bilo koje doba, dana ili noći. Zlostavljači šalju tekstualne poruke ili prate žrtvu putem veb lokacija društvenih mreža kao što su Facebook ili Tvitter. Tehnološka zloupotreba može proći neprimećeno od strane porodice i prijatelja i ako neko ne pročita tekstualnu poruku ili ne čuje razgovor, možda nikada neće ni saznati.

 U izveštaju Autonomnog ženskog centra navedene su i godine starosti žrtava: devet žena bilo je starosti od 46 do 55 godina, šest starosti od 56 do 65 godina, četiri starosti od 26 do 35 godina, tri ubijene žene bile su starosti od 36 do 45 godina i tri preko 65 godina. Dve ubijene žene bile su starosti od 18 do 25 godina. Najmlađa žrtva imala je 19 godina, a najstarija 88.

Broj SOS telefona SOS ženskog centra je 021/422–740, a dostupan je svakim radnim danom od 17 do 21h. Ovoj organizaciji možete se obratiti i putem jedinstvenog vojvođanskog SOS telefona koji funkcioniše na broju 0800 10 10 10 svakog radnog dana u terminu od 10 do 20 sati, a poziv na ovaj broj je besplatan.

J.M.