Srbija ne reciklira dovoljno E-otpada

Reciklaža elektronskog otpada relativno je nov proces u Srbiji, što nas drži na samom repu Evrope po preradi odbačenih telefona, televizora, frižidera i drugih naprava. Situacija se iz godine u godinu pomalo popravlja, a da li je to dovoljno? 

U Srbiji oko 200.000 tona elektronskog otpada čeka na reciklažu i ta količina se svakodnevno uvećava. Svega šest odsto na kraju završi u reciklažnom procesu u nekoliko pogona specijalizovanih za ovu vrstu delatnosti. Prema elaboratu Visoke tehničke škole strukovnih studija u Nišu, Srbija se suočava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom, ali se situacija lagano popravlja.

Svetozar Jovičić iz udruženja "Komšija" iz Petrovaradina godinama promoviše akciju "Ne bacaj – recikliraj" u kojoj edukuje stanovništvo o potrebi prerade, ali i sakuplja elektronski otpad koji nosi na reciklažu. On kaže da svet pati od hiperprodukcije elektronskih uređaja, a da je Srbija u velikom problemu zbog uvoza polovnih aparata iz inostranstva koji se brzo kvare i završavaju na deponijama

"Odobravanjem uvoza polovnih aparata iz Evrope mi smo postali smetlište kontinenta i tu je nastao ogroman problem. Ona se oslobodila dela otpada, a mi smo ga dobili. Tako da su nam Fruška gora i Dunav prepuni elektronskog otpada. Prošle godine sam morao da preplivam pola Dunava da bih iz njega izvukao bačeni frižider", kaže Jovičić.

Prema njegovim rečima, građani polako stiču svest o tome koliko je ova vrsta otpada opasna i sve više njih se odaziva na akcije udruženja "Komšija", naročito kada su sijalice u pitanju.

"Za sada imamo odličan odziv. Novi Sad je pre dve godine imao svega osam odsto prikupljenog sijaličnog otpada. Prošle godine smo prikupili preko tonu sijalica. Ako kažemo da 36 štedljivih sijalica ide u kilogram, možemo reći da smo prikupili oko 36.000 sijalica što je veliki pomak u odnosu na ranije godine", objašnjava Jovičić.

Grube procene kažu da u e-otpadu ima oko 10 odsto funkcionalno ispravnih delova, a da je još pet odsto moguće obnoviti i ponovo upotrebiti. To znači da se preostalih 85 procenata mora rastaviti i razvrstati, te kasnije iskoristiti. Elektronski otpad sadrži između 600 i 1.000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije olovo, živa, hrom, kadmijum i druge materije. Pogrešan tretman aparata bitno utiče na zdravlje ljudi, dovodi do trovanja, a poslednja istraživanja kažu i da utiče na genetiku.  Izvršna direktorka "Set reciklaže" iz Beograda Zorana Nikolić kaže da su u svom pogonu propšle godine obradili 12.800 tona otpada, što je značajan rast u odnosu na prethodne godine.

"Količine tretiranog e-otpada stalno rastu, što je pokazatelj da se mnogo uradilo od 2009. godine kada je usvojen prvi set zelenih zakona. Na žalost, svest još uvek nije na dovoljno razvijenom nivou, a ima i ograničenja u smislu infrastrukture, ne postoje stabilne mreže za prikupljanje otpada od građana," kaže Nikolić.

Naša sagovornica objašnjava i kako reciklaža funkcioniše kada otpad stigne u pogon za preradu.

"U prvom koraku kod bilo kog e-otpada neophodno je ukloniti kablove, otpadne baterije, kondenzatore, izvući rashladne gasove, ulja, sve ono što ih čini opasnim. Posle toga svaka vrsta ide na svoj poseban tretman. Na jedan način se recikliraju televizori sa katodnim cevima, gde se prvo uklanja fosforni prah, odvaja se olovno staklo. Na drugi način se tretiraju informatička oprema, kućišta, na treći rashladni uređaji. Svi ti uređaju se rastavljaju i dele na opasne materije i izdvojene sekundarne sirovine", kaže Nikolić.

Kako bi u reciklažu privukli što više građana "Set reciklaža" ima niz akcija. Pored akcija "Staro za novo", humanitarnog poziva "Otpad za život" i edukacije u školama, oni imaju i trajni poziv za "Keš za treš" gde nešto možete i da zaradite.

"Šesta godina za redom traje naša akcija "Keš za treš" gde građani mogu predati otpad nama i dobiti nadoknadu kao stimulans zato što su društveno odgovorni i zato što su odvojili vreme da se pozabave nečim što je potencijalno opasno, pa da završi na pravom mestu", kaže Zorana.

Norveški mobilni operater Telenor je u nedavnoj akciji prikupljanja starih mobilnih telefona sakupio više od 65.000 aparata ili oko šest tona. Kada znamo da se čak 90 odsto materijala iz mobilnih telefona može obnoviti recikliranjem, ovakve akcije uveliko doprinose smanjenju zagađenja. Srbija je još uvek daleko iza ovakvih trendova, a naši sagovornici slažu se da ova oblast mora sistemski da se reši, pre svega da se razvije mreža prikupljanja aparata, sijalica i baterija.

Tako uređen sistem lako bi ispratio i privatni sektor, jer podaci kažu da bi Srbija od recikliranja e-otpada mogla ostvarivati 60 do 90 miliona evra godišnje, pa bi i pogona za preradu bilo više.

P. Klaić