Širenje panike kažnjivo - pazite šta šerujete

U vreme pandemije korona virusa, vanrednog stanja i uvođenja policijskog časa, jedna od najglupljih stvari koju možete da uradite na društvenim mrežama jeste da izmišljate stvari koje mogu dovesti do uznemiravanja građana ili do opšte panike. Glavnu ulogu u ovakvim scenarijima uglavnom su do sada igrali tabloidi i tabloidni novinari, ali sada im primat lagano preuzimaju pojedinci, najčešće na društvenim mrežama.

Neodgovorno ponašanje, izmišljene i zapaljive izjave mogu dovesti do nesagledivih posledica, što se u Srbiji, srećom, još nije dogodilo. Ipak, kao po pravilu, kako dođe do neke krize, poput poplava ili aktuelne epidemije, pojavljuju se slučajevi plasiranja informacija koje uznemiruju stanovništvo, a organe represije navode na oštre mere, hapšenja, proscusiranja i suđenja.

Poslednjih dana smo imali nekoliko takvih slučajeva koji će dobiti epilog na sudu.

Policijska stanica Malo Crniće zadržala je D. J. iz Kule, zbog krivičnog dela izazivanje panike i nereda. On je Fejsbuku uz fotografije vojnika Republike Srbije objavio da je u njegovom mestu raspoređena vojska i policija, da se dele bonovi za hleb, da se više nikom ništa ne plaća uz ličnu kartu, da se uzima šta kome treba iz prodavnice i slično. 

U Novom Sadu uhapšen je B. S. (35), zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje panike i nereda. On je u svom preduzeću, nakon svađe sa kolegom, izjavio da je bio u društvu sa osobama, zaraženim korona virusom, što je bilo neistinito, a izazvalo je strah i paniku među zaposlenima.

U Novom Pazaru, policija je privela više lica iz tog grada i jednog državljanina Slovenije, zbog toga što su širili paniku i nered u vezi sa koronavirusom. Oni su u nedelju uveče, obučeni u bela odela i sa maskama na licu zaustavljali građane i zbijali šale u vezi sa koronavirusom.

"Osumnjičeni su se vozili u belom automobilu marke BMW slovenačkih registarskih oznaka i tom prilikom, u odelima i sa maskama, širili su paniku i nered centralnim ulicama Novog Pazara", rekao je izvor iz istrage.

Diplomirani pravnik Nenad Jevtić na sajtu pravniportal.com kaže da bi delo izazivanja panike u bilo kom obliku uopšte postojalo, mora se dokazati da je radnjom učinioca izazvana zabranjena posledica, koja se kod konkretnog dela ogleda u izazivanju panike, ili težem narušavanju javnog reda ili mira ili osujećenju ili značajnijem ometanju sprovođenja odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.

"Dakle, bitno je da li su te radnje izazvale paniku, nered, ili šta drugo", navodi Jevtić. "Do sada očigledno nije nastupila neka od zabranjenih posledica, odnosno, nije vidljivo da su delovanja nekih lica izazvala paniku, nered i slično, zato trenutno može biti reči samo o pokušaju, a ne o svršenom delu", objasnio je Jevtić.

Milena Vasić iz YUCOM-a za Oradio kaže da bi građani morali da budu mnogo svesniji i znati da objavljivanje i širenje lažnih vesti može dovesti do neželjenih posledica, a da bi država mortala biti veoma oprezna kada sankcioniše krivično delo izazivanja panike.

"Zakon propisuje kazne od dva meseca do tri godine zatvora za ovo delo, ali on ne odgovara na pitanje šta tačno predstavlja panika. Naša sudska praksa se, ipak, pozabavila ovim pojmom. Tako imamo presudu Apelacionog suda u Kragujevcu da panika predstavlja 'iznenadno uznemiravanje građana jačeg intenziteta, prouzrokovanog strahom zbog iznošenja lažnih vesti ili tvrdnji'. Sud ne daje odgovor na pitanje koji je to intenzitet koji je kažnjiv, pa mi imamo samo donekle parametre koji govore o tome šta su panika i nered, ali mnogo toga ostaje neodređeno", kaže Milena.

Prema njenim rečima, posledica je bitan element ovog dela. Tvrdnja koja nije ostavila posledicu ili nema veze između izjave i uznemirenja nekog građanina, onda nema ni krivičnog dela.

"Nekada je to lako utvrditi. Čovek uđe u sud i viče 'imam bombu, sve ću da vas pobijem' pa ljudi počnu da beže. Tu nema dileme da li je neko izazvao paniku i nered. Ukoliko imamo lažne informacije koje građani plasiraju na društvenim mrežama, tu zaista nije lako utvrditi da li su izazvale neželjene posledice", kaže Milena.

Ona je podsetila na slučaj kada su procesuirane javne ličnosti koje su pozivale građane da ne vakcinišu svoju decu.

"Postavlja se pitanje da li je moguće dokazati da neko nije vakcinisao dete jer je poslušao taj apel, to nije lako utvrditi", kaže Milena.

Čuven je slučaj presude za izazivanje panike iz 2014. godine zbog plasiranja lažnih informacija na društvenim mrežama u vezi sa poplavama i brojem žrtava u Obrenovcu. Imali smo i dve presude koje su se odnosile na širenje lažne vesti o zatrovanoj vodi u beogradskom vodovodu.

Ovaj Zakon i krivično delo je, kaže Milena Vasić, moguće zloupotrebiti, ali niko neće snositi posledice ako ne širi lažne vesti.

"Apelujem na građane da proveravaju informacije koje dele na društvenim mrežama. U najvećem broju slučajeva ljudi ne dele lažne informacije iz obesti, već iz naivnosti", kaže Milena.

Neodgovorno ponašanje nije samo na građanima. I pojedini mediji i novinari lako upadaju u zamku širenja lažnih vesti i štetnih informacija dok su u potrazi za senzacionalizmom, novim klikovima i pažnjom.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) apelovalo je na novinare i medije da izveštavaju profesionalno o temama u vezi sa javnim zdravljem, a predstavnike vlasti i političkih partija da se ponašaju odgovorno i da svojim javnim porukama ne dovode građane u zabludu u pogledu opasnosti vezanih za koronavirus i javno zdravlje, na šta ih obavezuju i zakoni.

"Nedopustivo je širenje panike i korišćenje senzacionalističkih naslova, zato pozivamo novinare i urednike da ove teme ne koriste za postizanje veće čitanosti ili gledanosti. Nedopustive su i neodgovorne izjave zvaničnika, a nažalost i pojedinih zdravstvenih radnika, u kojima se građanima iznose netačne informacije i 'šaljive poruke' umesto da se pospešuje prevencija od širenja virusa", naveo je NDNV u saopštenju.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.