Papagaji koji se vraćaju na zvižduk

Ivan Lukić iz Loznice uči papagaje da lete slobodno, a vlasnike da veruju u njihovu odanost. Između čoveka i ptice rađa se posebna veza. Ono što ga čini jedinstvenim jeste činjenica da je jedini u Srbiji i zemljama u okruženju koji trenira papagaje za slobodan let. To znači da vaša ptica odlazi u prirodu da leti i svaki put vam se vraća. Ivan za Oradio govori o svojoj veštini, pticama i daje savete potencijalnim budućim vlasnicima.

Kako je počela vaša priča sa papagajima i kada ste shvatili da će to postati vaša životna strast?

Krenulo je spontano. Od malena gajim veliku ljubav prema pticama. Čitav život sam uz papagaje. Išli smo malo po malo, korak po korak i sada smo svi u tome – supruga, dva klinca i ja, jedna velika porodica. Zadovoljni ljudi i predivne, predobre ptice.

Šta je bio ključni trenutak ili okidač koji vas je naveo da krenete u ozbiljan trening slobodnog leta?

Supruga i ja smo na TikToku videli reklamu za povodac za papagaje, pa smo iz šale na račun te budalaštine počeli da razmišljamo i da se raspitujemo. Naravno, algoritmi su nas odmah zasuli svim mogućim izvorima informacija o tome. Videli smo jednu pticu koja nam se veoma dopala, mislili smo da je ona nešto poput nimfe, ali se ispostavilo da je mnogo veća i skuplja vrsta. Kupili smo je i tako je počelo. Tada su krenule da se množe ideje. Tu našu prvu pticu sam jednom prilikom slučajno izveo napolje, na ramenu. Nije odletela i to me je podstaklo da razmišljam da li je moguće naučiti pticu da se vrati. Nakon toga sam počeo da se edukujem, da isprobavam različite tehnike i postao sam trener papagaja za slobodan let, što nas izdvaja u Srbiji i mnogim drugim zemljama.

Vaši papagaji su obučeni za slobodan let. Kako izgleda taj proces i šta je sve neophodno da bi se postigao uspeh?

Prva stvar je uzajamno poverenje između ptice i čoveka. Drugo, ali možda i važnije, jeste da pticu gledate kao člana porodice, a ne kao ukras u ćošku. Ljubav mora da postoji, ostalo su klasične vežbe. Ja sa pticama radim već u uzgoju, da malo izađu, da osete otpor vazduha ispod krila – sve ono što ptice roditelji vežbaju u gnezdima sa mladima. Pripremam ih za nove vlasnike već u periodu odhrane, dok su još bebe. Vlasnici, kada preuzmu pticu, dobijaju edukaciju u video formatu koja traje sat i po vremena. Akcenat stavljam na vlasnika, jer ptica može biti dobro istrenirana, ali vlasnik obično nema nikakvog iskustva, što može da bude nezgodno. Zato radim posebnu edukaciju sa vlasnicima – objašnjavam im kako to funkcioniše, šta se dešava, na šta da obrate pažnju. Edukacija je veoma delotvorna. U Srbiji u ovom trenutku ima preko šesto papagaja koje sam istrenirao. Imamo baš veliki tim.

Sa kojim vrstama papagaja najčešće radite i zašto baš njih izdvajate?

Moline, sunčane aratinge, jandaje, patagonci – ptice kojima je domovina Argentina – i are, najveći papagaji poreklom iz Južne Amerike. Ja radim sa ovim vrstama, sa drugim nemam dobra iskustva. Komercijalno su tražene i neke druge, ali ovima dajem prednost. Žako je jedna od vrsta koja je veoma tražena zbog inteligencije i sposobnosti da brzo nauči da govori. Ja prednost dajem letu u odnosu na govor. Papagaj asocira na govor i to obično svi očekuju, ali govor možete naučiti i najmanje vrste iz pet šopa. Let je nešto drugo – ne viđate svakog dana osobu koja izlazi sa pticom koju pušta na let, a ona se vraća na zvižduk.

Ivan Lukić sa svojim papagajima

Može li ara da živi u stanu i kakvi su uslovi potrebni za njen kvalitetan život?

Moje ne mogu – ne postoji adekvatan kavez za aru. To su ptice sa rasponom krila od 1,2 do 1,8 metara. One mogu u velike volijere ili dvorišne kaveze. U stanu se ara pati, a onda se pate i vlasnici. Treba preispitati sebe i svoje mogućnosti pre nabavke are. Are su najveće maze od svih ptica, ali su i graciozni letači. I pored moćnog kljuna i velikih kandži, ara kao najmoćnije oružje koristi svoj glas – krik od 120 do 140 decibela. U prirodi im krik i kljun služe za odbranu. Nikada to ne koriste u kućnim uslovima. Kod mene u dvorištu žive are koje se preko dana smeju, pričaju, dovikuju sa komšijama. Noću je apsolutna tišina. Naš miljenik Aron ume da bude glasan, ali ako je u prostoriji gde nam beba spava, u stanju je da ceo dan ne pusti glas. Izuzetno su inteligentne. Dešavalo se da smo supruga i ja napolju, da se dete probudi i zaplače, pa ako mi ne čujemo, Aron izađe na terasu i počne da galami.

Koliko dugo papagaji žive i šta vlasnici treba da znaju o njihovom životnom veku?

Životni vek je takav da imate prijatelja za ceo život. Moline žive u kućnim uslovima od 25 do 30 godina, mogu i više. Zavisi od ishrane i uslova – nema duvanskog dima, ne sme klima uređaj da duva direktno u njih, ne sme hrana koju mi jedemo. Are žive više od 85 godina. Roditelji mog Arona imaju šezdesetak godina. Tako kaže literatura.

A cene? Različite su u zavisnosti od vrste, odgoja i utreniranosti. Najgrublje, od 150 evra do 2.500 evra.

Razgovor s Ivanom poslušajte u plejeru:

A. B.

fotografije: privatna arhiva