Osvetnička pornografija ostavlja trajne posledice

Nedavno je otkrivena grupa u kojoj je više od 36.000 muškaraca sa Balkana, preko platforme Telegram, razmenjivalo sadržaje osvetničke pornografije - fotografije, snimke i adrese žena i devojaka sa ovih prostora. Ubrzo je otkrivena identična grupa i u Nišu, koja takođe broji hiljade korisnika. Osvetnička pornografija predstavlja objavljivanje seksualno eksplicitnog sadržaja bez saglasnosti, u cilju omalovažavanja, uznemiravanja, ucene ili zabave. Bez obzira na cilj, osvetnička pornografija predstavlja teško zadiranje u privatnost i nanosi duboku emotivnu štetu osobi koja je ovako nešto preživela.

Žrtve su često diskriminisane, gube ugled i čast i izložene su osudama javnosti i porodice. O gaženju preko osnovnih moralnih vrednosti i ljudskih prava da i ne govorimo. Neke od žrtava su progovorile i rešile da se suprotstave, što kod nas, što u regionu, što u svetu. Stotine žena u Skopju je izašlo na ulice u znak protesta, jer policija nije efikasnije reagovala i uhapsila članove grupe "Javna soba".

U emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim" razgovarali smo sa mladima o tome koliko znaju o osvetničkoj pornografiji, ali i o tome da li šalju takve sadržaje svojim partnerima i osećaju li se bezbedno u digitalnom okruženju.

"Slao sam takve fotografije i dobijao sam ih. Ne vidim u tome ništa loše, osim što, naravno, treba biti oprezan u pogledu toga kome se takav sadržaj šalje, jer treba poznavati tu osobu i verovati da kasnije to neće zloupotrebiti. To bi uglavnom trebalo raditi sa partnerima ili sa osobama koje poznaješ dovoljno dobro, a ne sa nekim kome bi htela samo da se svidiš. O osobama koje takve sadržaje kasnije zloupotrebe ne mislim ništa lepo. Mislim da je to pokvareno i jadno i ne razumem motive. Neko sam ko je i pravio snimke zajedno sa partnerkama i oni će uvek ostati samo između nas."

"Mislim da na mladu osobu može znatno da utiče objavljivanje intimnih i privatnih fotografija, s obzirom na to da se odmah stvara pogrešno mišljenje o toj osobi. Na primer, kada devojka objavi fotografiju sa bazena ili neku provokativniju, odmah se mišljenje o njoj menja. Odmah je nedovoljno cenjena. Obično stižu i poruke u inboks sa raznoraznim ponudama, pozivima i komentarima neprikladne sadržine. Kao žensko ne osećam se potpuno bezbedno na internetu. Profili su mi zaključani i prihvatam prijatelje samo koje poznajem."

"Što se tiče razmene intimnih materijala na društvenim mrežama, to je jako nesigurno, jer je enkripcija aplikacija jako loša. Svaka treća strana može da uđe i vidi, da ne govorimo o tome da onaj kome šaljemo ima to kod sebe i može da prosledi dalje. Tu je pitanje poverenja. U par navrata jesam i ja slao, ali to je bilo sa osobom sa kojom sam bio siguran da ništa neće izaći. Dubuko i strogo osuđujem one koji to dele dalje. Da ne pričam o Telegramu gde su se ljudi vratili na primitivna ponašanja. To je ogroman problem za ženu koja je verovala nekoma, a postala je tema grupe od 36.000 ljudi. To može da uradi samo osoba koja ne zna za norme, standarde i vrednosti koje jedno društvo i ljudsko biće treba da ima."

Jednu od najpoznatijih peticija pod nazivom #endrevengepornnow pokrenula je Chrissy Chambers, koja je sa 18 godina počela vezu na daljinu sa osobom koja je bila šest godina stariji od nje. Pre raskida, on je snimio, bez njenog znanja, njihov sekusalni odnos. To je podeljeno na više od 30 pornografskih sajtova. Nakon dve godine od postavljanja, video je i Chrissy dobila mejlom. Svaki je uključivao njeno puno ime, a dok je ona saznala za to, snimak je bio viđen nekoliko hiljada puta.

Koordinatorka za omladinski rad u organizaciji Irida Aleksandra Grujić kaže da borba za ženska prava donosi i pravo žene na autonomiju nad svojim telom.

"Ono što je sada, na žalost, slučaj je da se, baš zbog neravnopravnosti, ženama sistemski oduzimaju alatke kojima se one same bore za sebe, odlučuju o sebi i svom telu. Izložene su i fotografisanju na plažama, nema pristanka za deljenje takvog sadržaja. U takvim grupama i mnogim drugim za koje ni ne znamo, dele se i takve fotografije. Mislim da je strašno to što u 21. veku, nakon toliko godina borbe, mi i dalje nismo bezbedne na ulicama", kaže Aleksandra

Ona dodaje da omladinski sektor kontinuirano radi na osnaživanju mladih devojaka da se izbore za svoja prava i odaberu šta žele da urade sa svojim telom i životom.

"Svakako mislim da se o ovome ne govori dovoljno u medijima. Iz mog iskustva, u obrazovnom sistemu se o ovome ne govori uopšte i nije prepoznato. To je nešto što je ključno da se uvede u obrazovni sistem, da se mladima objasni pojam pristanka i šta to znači i da je to nešto što je nužno kako bi mogli da se zaštite", ističe Aleksandra.

Podaci istraživačkog centra Cyberbullying pokazuju da postoji više od 2.000 sajtova u kojima se razmenjuje osvetnička pornografija. Psihološkinja Selka Sadiković kaže da ovakve situacije mogu imati ozbiljne posledice.

"Kada se intimni sadržaj koji je razmenilo dvoje ljudi objavi javno, dakle, bez dozvole osobe čiji je taj sadržaj, pored zakonskih posledica, ova situacija nosi visok stresogeni potencijal. Javlja se strah od osude, osećanje sramote, manje vrednosti. Može da se desi odbacivanje, jer jednom izbačen sadržaj je nekako tu, na internetu je zauvek, van kontrole. Osobi o kojoj se radi je na neki način povređeno i dostojanstvo, granice i obim kontrole nad životom i ličnim sadržajima", kaže Selka.

Ona dodaje i da je razmena ovakvih sadržaja među partnerima, ukoliko je dobrovoljna, legitimna. To može biti odraz njihove intimnosti i bliskosti, ali napominje da može doći do zloupotrebe.

"U tim situacijama treba prijaviti slučaj. Bitno je i da mladi ljudu budu svesni da je to važnije od trenutnog osećanja sramote povodom situacije i osećanja izdaje. To su najčešće bliski ljudi koji su nečije poverenje zloupotrebili", kaže ona.

Rediteljka Olivera Todorović iz Shock Art produkcije, koja se bavi temom nasilja nad ženama i koja je pokrenula projekat Novinarke protiv nasilja prema ženama u medijima, kaže da je uloga medija u ovakvim sitacijama ogromna.

"Cilj je da se pokrenu neki državni mehanizmi za rešavanje ugroženih ženskih prava, odnosno ljudskih prava. S druge strane, jako je važna uloga medija u senzitivisanju javnosti. Da se pokaže i utiče na povećavanje znanja o tim ugroženim i osteljivim grupama, a sa druge strane da se osnaže druge žene za preduzimanje potrebnih koraka. Mediji mogu da imaju i pozitvinu i negativnu ulogu. Ukoliko se ovakve vesti koriste kao senzacija, naravno da će to imati negativni odraz, kao što radi većina naših medija. Bitne su i smernice Novinarke protiv nasilja prema ženama u medijima koje određuju šta je to prihvatljivo, a šta neprihvatljivo. Ne treba razmišljti o razlozima koji su doveli do nasilja, to je potpuno pogrešno. Nasilnik je uvek nasilnik i tu nema diskusije. Često se i žrtve predstavljaju slabe, a treba ih predstaviti kao jake i osnažiti ih da prijave nasilje", kaže Olivera. 

Postoji mnogo država koje imaju Zakon o osvetničkoj pornografiji. U Srbiji to nije slučaj. U našem Krivičnom zakonu postoje neki članovi koji tretiraju segmente osvetničke pornografije. Ovo je svetski problem i mnogo devojaka se susretalo i borilo sa posledicama, što samostalno, što kroz aktivizam, što kroz borbu za adekvatne kazne za počinioce. Neke su i uspele! Nama kao društvu, ostaje da reagujemo, podržimo i ne ćutimo. 

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com