Tragačev podkast: Treće oko i šesti prst

Pred vama su dva hamburgera, od kojih biste samo jedan mogli da pojedete, jer je drugi kreirala veštačka inteligencija. Šta biste rekli, koji je pravi?

Foto: Freepik / Pexels

Napredak u oblasti veštačke inteligencije promenio je prirodu vizuelnih manipulacija. Prve foto-montaže mogli su da kreiraju samo retki profesionalci koji su fizičkim putem, doslovno lepkom, spajali segmente različitih fotografija. Digitalna era donela je Fotošop, pa je daleko veći broj ljudi mogao da kreira manipulacije. U AI eri više nije neophodna bilo kakva edukacija – dovoljno je samo da se ispiše zadatak, a sve ostalo obavlja softver, i to neverovatnom brzinom.

Fotograf i snimatelj Nikola Živković kaže da prepoznavanje veštački generisanih slika postaje sve teži zadatak, ali da i dalje postoje sitnice koje ukazuju da nešto nije u redu: „Treba gledati detalje, to je prva stvar, jer AI i dalje pravi greške s prstima i rukama. S druge strane, često se desi da su te fotografije nekako HDR, previše živopisne, s previše senki... Kad pogledate realnu fotografiju, nije moguće da ljudi toliko pop-apuju.”

Osnovni savet bio bi da proverite da li osobe na sumnjivim fotografijama imaju višak ili manjak
prstiju, da li im se deo tela ili odeće stapa s pozadinom, da li su im uši različitog oblika. Napredniji
savet odnosi se na atmosferu: deluje li fotografija suviše filmski, deluje li koža pomalo plastično,
deluje li sve savršeno zategnuto? Takav je problem i sa prvom fotografijom hamburgera, koji izgleda savršeno ulickano. Međutim, ako se fokusirate na senku salate, ili na neprirodan odsjaj tanjira na stolnjaku, shvatićete da je ovaj obrok pripremljen u AI kuhinji.

Kriza autentičnosti

Valerija Lopez Tores sa Univerziteta u Minesoti navodi da prolazimo kroz duboku krizu autentičnosti „U vremenu koje obeležava širenje generativne veštačke inteligencije, virtuelnih influensera, dipfejkova i digitalnih ljudi, konstantno se od nas očekuje da razlučimo šta je stvarno, a šta lažno”. Taj zahtev može biti veoma zamoran i iscrpljujuć. Autentičnost se više ne podrazumeva, a ponekada se tretira i kao privilegija. Poručite dostavu hrane, pa vam saopšte da je vašu porudžbinu „pogledalo ljudsko biće”. Slično se dešava i na filmskim festivalima, objašnjava Živković: „Sada na nekim festivalima postoji posebna kategorija za filmove koji su snimljeni sa živim ljudima. Ako apliciraš, ti njima moraš da staviš do znanja da ništa nisi radio sa AI i to je sada već posebna kategorija."

Dipfejk pornografija kao glavni problem

Osim lažnih fotografija, veštačka inteligencija sve uspešnije kreira i lažne snimke. U srži problema s dipfejkom nisu ni politika ni zabava, već pornografija. Najpre su targetirane samo poznate žene, jer  je postojao ogroman set njihovih fotografija kojima su hranjeni dipfejk softveri, ali su se oni toliko unapredili da bilo ko može postati žrtva, jer je traženi imput sve manji.

Foto: Freepik

Novinar Aleksandar Đokić istraživao je temu dipfejk pornografije i kreatore koji se iz hobija ili zbog zarade bave produkcijom takvih sadržaja. Prema pravilima jednog od popularnih sajtova, osoba koju želite da ugradite u porno film mora biti poznata – mora imati najmanje 100.000 pratilaca na Jutjubu, Tviteru, Instagramu i Tviču, ili 200.000 na TikToku. Kažemo „osoba“, ali jasno je da su žrtve najčešće žene.

Đokić je pisao nekolicini kreatora i dobio je odgovor od jednog: „On mi je odgovorio da to radi iz
zabave, da su videi koje pravi uglavnom fokusirani na poznate glumice i pevačice na koje se on ’loži’, kao i da je te videe pravio da bi ostvario neki vid seksualnog odnosa ili seksualne fantazije sa njima."

Ovaj kreator dodaje još i da svi snimci sadrže disklejmer. Međutim, postojanje disklejmera ne briše
odgovornost – žrtva će se osećati poniženo čak i ako je jasno da snimak nije zaista njen. Sama
činjenica da je neko uzeo vaš lik i smestio ga u ovakav kontekst traumatična je, sa disklejmerom ili
bez njega. Ako se nađete u ovakvoj situaciji, sačuvajte dokaze pre nego što prijavite sadržaj platformi na koju je snimak postavljen. Prijavite slučaj policiji i potražite savet stručnjaka ili se obratite organizacijama za ženska prava.

Foto: Freepik

U trećoj epizodi Tragačevog podkasta saznaćete kako je jedan fotograf izgradio Instagram portfolio
zasnovan na slikama sa nepostojećih svadbi, ali i kako su se jedna baka i njena unuka snašle u
prepoznavanju AI sadržaja.

Projekat finasira Evropska unija kroz program „Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom
medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.

Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju
nužno stavove Evropske unije.