...
TRENUTNO21:00 - 00:00Music Mix by Bea

Društvo

Od "plaćanja ispod stola" do ugovora o radu

04.05.2023.

Mesec maj obavezno mora i treba da nas opomene i na radnička prava. U toj priči, osnova je u ugovorima. U najboljem slučaju u pitanju je ugovor o radu koji reguliše prava, obaveze i odgvornosti koje proizilaze iz radnog odnosa. U najgorem slučaju, to su različiti kratkotrajni ugovori, sporazumi ili čak nepostojanje ugovora, već principi u koverti, ispod stola i obećanja poslodavca.

.

Novinara Stefana Kosanovića (25) pratili su razni ugovori i dogovori prilikom radnih angažovanja.

"Mislim da sam bio na svim mogućim ugovorima do sada - od ugovora o radu, ugovora o delu, povremenog ugovora, honoranog ugovora... Svih mogućih verzija plaćanja ispod stola, u kovertama ili preko nekih drugih organizacija. Imam iskustva sa potpisivanjem raznih vrsta ugovora i 'neugovora'. Kada sam negde stacionaran, bitno mi je da imam ugovor o radu, ali trenutno dosta tezgarim, pa onda nije ni moguće da očekujem neki ugovor, pošto je priroda takvih poslova takva da je gotovo uvek preduslov da dobiješ taj posao - da nemaš ugovor", ispričao je Stefan za Oradio.

Predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" Darko Šper objašnjava da su ugovori o radu na određeno i na nedoređeno vreme jedini ugovori koji zaposlenima garantuju ostvarivanje radnih prava.

"Svi ostali ugovori su ili vremenski oročeni ili mogu biti raskinuti u svakom trenutku bez ikakvih posledica po poslodavca. Kada neki poslodavac iz određenih razloga hoće da smanji broj zaposlenih, radnici koji imaju ugovor o radu mogu jedino biti zamoljeni da uzmu neku otpremninu ili neku stimulaciju da bi otišli iz te firme. Ovi drugi ugovori mogu biti raskinuti danas za sutra bez ikakvih posledica za poslodavca, a na veliku štetu radno angažovanih", objašnjava Darko. 

otkaz png

Ugovori o radu su ugovori na određeno i nedoređeno vreme. Važno je pomenuti i ugovor o privremeno povremenim poslovima (tzv. PP), koji predstavlja rad van radnog odnosa. Tim ugovoom se postiže najmanje radnih prava. Darko kaže da se potpisivanje ovog ugovora olako uzima, pogotovo ako se on iznova produžava.

"PP ugovori bi trebalo da traju tri, četiri meseca, pa ako je poslodavac zadovoljan tim uposlenikom, treba da mu ponudi bolji ugovor. U mnogim firmama, ti ugovori se besomučno produžavaju. Radnici koji su angažovani na PP ugovorima nemaju pokriveno bolovanje, ne mogu da idu na odišnji odmor. Mogu jednostavno da prekinu, pa između dva ugovora da odu negde da odmore za svoju dušu, ali bez nadoknada, nemaju ni topli obrok. Mnogi od njih plaćaju i putovanje od kuće do posla. Taj ugovor je nešto najlošije što postoji od svih mogućih ugovora o radu o kojima govorimo", zaključuje Šper. 

Aktivista i freelance novinar Ivan Bjelić (24) kaže da je najčešće u karijeri imao PP ugovore ili ugovore o autorskom delu. Takav ugovor se zaključuje između fizičkog lica i poslodavca, a za izradu nekog autorskog dela. Po pravilu, ovi ugovori bi trebalo da sadrže i član koji se bavi autorskim pravima. Ivan naglašava da mu je važno da ima ugovor, kojim se definišu prava i obaveze obe strane. 

"Ne mogu da razdvojim to da li mi je bitniji novac ili ugovor, jer mi je ugovor pokriće i sigurnost za taj novac koji treba da dobijem. Dešavalo mi se često da, kada sam sa ljudima radio bukvalno na reč, da nisam dobio naknadu za to što sam radio, bez obzira što sam pisao, žalio se. Nisam imao dokaz da je mene neko angažovao da obavljam taj posao, pa nisu mogli da me plate. Sa druge strane, ukoliko ti neko ponudi veći novac, a ne ponudi ugovor, to je već crno tržište rada i problem sa kojim se suočava celo društvo", ističe Ivan.

Darko ističe da bi, ukoliko bi postojala neka kritična masa i solidarnost između radnika, bilo moguće doći do ugovora o radu (na određeno i neodređeno).

"Kada bi ti radnici rekli ili ćete nam dati ugovor o radu ili mi nećemo više raditi u ovom preduzeću, onda bi se poslodavac malo zamisliti i video da li mu se isplati da stalno rotira radnu snagu. Pogotovo radnu snagu koja je tu već uhodana, koja radi dobro posao. Bez solidarnosti teško je zamisliti da se radnici mogu odupreti pristiscima poslodavca. Ukoliko se onaj sa najvećom platom ne solidariše sa onim koji ima najniže primanje, ni jednom, ni drugom u perspektivi neće sigurno biti dobro", objašnjava Darko.

 protest png

Omladinska aktivistkinja Antonija Cverdelj (26) je u većini radila na PP ugovorima ili preko studentske zadruge. Nedavno je dobila ugovor na nedoređeno vreme, koji joj je veoma važan. 

"U jednom momentu mi je bio i presudan, zbog te kreditne sposobnosti i mogućnosti da mogu da kupim neke stvari, za koje nemam novca. Čini me da sam nezavisnija kao mlada osoba. S obzirom na to da radim više poslova, trenutno mi je bio važniji ugovor nego sama plata i novac koji ću dobiti. Ukoliko plata ne zadovoljva moje potrebe, onda radim neke druge poslove da bih to nadomestila", kaže Antonija.

Student Mihajlo Matković (23) do sada je najviše imao isksutva sa zaposlenjem preko omladinske i/ili studentske zadruge.

"Svakako da bih se uvek odlučio za takvu vrstu posla koja mi garantuje neki papir kojim zapravo imam pokriće o plati koju ću dobiti i naravno opisom posla. Mislim da smo se za sada susreli milion puta, pogotovo na praksama i sličnim poslovima, kada ljudi ustvari raznose bureke i kafu", tvrdi Mihajlo.

Darko Šper dodaje da svaki mlad čovek pre potisivanja bilo kog ugovora treba da zna šta poptisuje. Prvi i najlakši korak je da se raspita kod drugara koji imaju isti ugovor. 

"To je prvi stepenik, drugi stepenik je da se raspita kod kolega ukoliko poznaje nekoga u toj firmi. Preporučljivo bi bilo i da se obrati sindikalnoj organizaciji. Ukoliko ćemo da idemo i dalje, treba birati sa kojim sindikatima, nisu svi isti. Ima i poslodavčevih sindikata, to su ti prikriveni sindikati. A mogu pitati i neke pravnike. U svakom slučaju, ne treba nikako prihvati samo obećanja", zaključuje Darko. 

Darko naglašava i da svi ugovori, bez obzira na to da li su ugovori o radu, autorski ili PP, moraju biti poptisani od strane poslodavaca i uposlenika. Tako, ono što piše u ugovori može i mora da se ispuni, a na kraju krajeva može da se brani i na sudu, ukoliko se prekrše nečija prava.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

Foto: Canva.com

J. Božić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Licence i dalje zbunjuju muzičare

Dva meseca je prošlo od odluke Vlade da proširi važenje Posebnog kolektivnog ugovora između poslodavaca i muzičara, ali i dalje…

.

Konkurs za vizuelne umetnike

Ambasada Švajcarske u Beogradu u okviru konkursa "Privatna vrednost" finansijski će podržati najviše petoro mladih autora i autorki iz Srbije…

.

Supovanje je super!

Leto je vreme kada verovatno imamo najviše slobodnog vremena, ali i volje da se oprobamo u nekim sportovima, rekreaciji za…

.

Otvorene prijave za ParkUP! 2024

Naučno-tehnološki park Beograd otvorio je prijave za studentski startap kamp – ParkUP! 2024, na koji po prvi put mogu da…

.

Obrazovanje u problemu: niko neće u nastavnike

Školama u Srbiji nedostaje značajan broj nastavnika iz ključnih predmeta, poput fizike, matematike i informatike. Postoji zabrinutost zbog smanjenog interesovanja…

.

Poziv za osnovni trening iz izgradnje mira

Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd pozvao je zainteresovane da se prijave za Osnovni trening iz izgradnje mira, koji će biti…

  • 15:00 Superoperater
  • 16:00 Music mix by Anja
  • 21:00 Music Mix by Bea

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo