Društvo / Intervju
Od bećarca do grandža: Kako su stihovi Laze Kostića i Orfelina dobili svoj rokenrol život
Nedavni festival "4 Krajcare" održan je po drugi put u Novom Sadu, uz isto toliko nastupa novosadskog mladog benda koji je u međuvremenu dobio ime Lirika. Na već postojeće tekstove Laze Kostića i Zaharija Orfelina grupa talentovanih gimnazijalaca napisala je autorsku muziku i uživo se predstavila publici na festivalu. Naredni korak je snimanje sopstvenih kompozicija, a o svemu tome razgovarali smo sa klavijaturistom Filipom Ratkovićem i gitaristom Bogdanom Nedovićem.
Priča o nastanku benda Lirika zapravo je počela na časovima srpskog jezika?
Filip: To je zanimljiva priča. Bend je počeo da nastaje još tokom prve godine srednje škole, a sve je inicirala naša profesorka srpskog jezika Maja Stokin. Pitala je da li neko u školi svira neki instrument jer joj je to bilo potrebno za festival. Mi smo se javili pošto smo se već ranije okupili, jedino što tada nismo imali bubnjara, pa smo ga pronašli naknadno. Tražila je od nas da na tekstove Laze Kostića iskomponujemo autorsku muziku, naravno, uz korišćenje njegovih stihova, dok su melodije bile potpuno naše. Odatle je sve krenulo. Ove godine smo tome dodali i stihove Zaharija Orfelina i tako se priča nastavila.
Koliko je bilo izazovno komponovati novu muziku na već postojeće, klasične pesničke tekstove?
Bogdan: Nije to bilo toliko teško koliko je bilo izazovno. To jeste specifična prepreka koja može i da te inspiriše, ali i da donekle ograniči umetnički deo kompozicije i samu inspiraciju. Bio je to vrlo zanimljiv muzički poduhvat, zbog čega smo i prihvatili da radimo na njemu, a verujem da će nam to iskustvo mnogo značiti u daljem pisanju pesama.
Koliko ti stihovi odudaraju od današnjeg trenutka ili u njima i dalje ima nečeg savremenog?
Filip: Za Lazu Kostića bih rekao da je bilo mnogo lakše, dok je Zaharije Orfelin pisac iz znatno starije epohe, pa je tu i vremenska distanca mnogo veća. Sa Lazom Kostićem zaista nije bilo teško – on je pisao u jednom mračnijem tonu koji se savršeno uklapa u bluz ili grandž, iako su ti žanrovi nastali mnogo kasnije. Ta novosadska rokenrol kultura veoma se prirodno spaja sa tekstovima novosadskog, odnosno, koviljskog pesnika. Sa Orfelinom je bilo nešto teže, jer prosto ne postoji muzički obrazac koji se direktno naslanja na zapise iz tog perioda, ali uvek postoji način da se muzički izraziš, pogotovo kada zadati tekst to od tebe traži. Na kraju je bilo lakše pronaći temu koja će povezati tekst sa melodijom i sve pretvoriti u nešto znatno ozbiljnije od običnog školskog projekta.
Većina članova benda nema ni punih 19 godina. Kako ste se, u vremenu kada vaši vršnjaci dominantno slušaju drugačije muzičke pravce, opredelili baš za rokenrol?
Bogdan: Sve je počelo od toga što smo tu muziku privatno slušali i što nas ona najviše inspiriše. Mislim da svi u bendu imamo donekle sličan, a opet dovoljno različit muzički ukus, što u procesu stvaranja pesama donosi vrlo zanimljiv i nov rezultat. Možda to nije uvek potpuno inovativno, ali svakako se trudimo da ne kopiramo slepo obrasce starijih bendova, iako nam oni jesu velika inspiracija.
U prvim redovima na vašim nastupima bila je pretežno mlada publika. Kako vaši vršnjaci reaguju na vaš rad i na zvuk koji svirate?
Filip: Ja uvek stojim iza toga da je najbolja muzika ona koja se izvodi uživo i verujem da ih je upravo to najviše privuklo, jer su to sve naši vršnjaci. Uglavnom se svi međusobno poznajemo, pa im je sigurno bilo intrigantno da vide drugare i poznanike iz škole i sa ulice kako sviraju uživo. Mislim, i sam bih otišao da čujem živu svirku, a pošto je ova bila na ulici, doživljaj je bio još bolji.
Najavili ste prelazak u potpuno autorske vode. Da li ćete u budućnosti nastaviti da se oslanjate na postojeću poeziju ili se u potpunosti posvećujete sopstvenim tekstovima?
Bogdan: Naravno, planiramo da pišemo i sopstvene tekstove, što nam predstavlja nov izazov, baš kao i ovo na početku, pre godinu dana. Želimo da stvaramo kompletno autorske stvari, tome se iskreno radujemo, a iskustvo kroz koje smo prošli radeći na postojećim pesmama sigurno će nam znatno olakšati dalji rad.
Kako u praksi izgleda vaš kreativni proces i kako nastaju pesme benda Lirika?
Filip: Svaka pesma krene na svoj način. Ja sam, recimo, prvi povukao i rekao: "Evo, ja sam nešto smislio, hajde da to probamo da sviramo”. Naravno, to na kraju nikada ne zvuči onako kako sam zamislio u glavi, jer je to bila samo polazna ideja koju tek treba razraditi sa celim bendom. Uglavnom je to kombinacija: ili neko donese rif, melodiju ili akorde, pa na to polako nadograđujemo dok ne dobije pravi oblik. Baš smo pre neki dan razgovarali o tome kako smo radili – kad smo završili te pesme, pomislili smo da nema šanse da nesvesno nismo nešto "pozajmili". Sve je zvučalo toliko zaokruženo i ubedljivo da smo se i sami iznenadili što smo uspeli da stvorimo nešto potpuno novo, a da zvuči kao prava pesma.
OBRATI PAŽNJU
Često se vodi rasprava o tome da li bendovi treba odmah da krenu sa autorskim radom ili prvo treba proći fazu sviranja obrada. Kakav je vaš stav o tome?
Bogdan: Kada je reč o samom učenju instrumenta ili pevanja, mislim da je neizbežno, pa i neophodno, učiti kroz tuđe pesme. Međutim, kada bend stane na noge, tačno je da mnogi prvo sviraju obrade pa tek onda prelaze na autorski rad, što jeste sasvim razumljiv put. Mi, sa druge strane, nismo previše svirali obrade, vrlo brzo smo ušli direktno u autorski proces i, po svemu sudeći, pokazalo se da je to funkcionisalo odlično i bez te faze "kavera".
U vašem repertoaru našao se i jedan bećarac, koji se na prvi pogled stilski razlikuje od ostatka materijala. Otkud ideja za takav spoj i kako ga je publika prihvatila?
Filip: Bećarac je takođe nastao na postojeći tekst, ali on ne pripada ni Lazi Kostiću ni Orfelinu, reč je o narodnom tekstu koji je bio tematski predviđen za festival "4 krajcare". Polazna ideja brzo je prerasla u spoj klasičnog bećarca i panka, što je zvuk izuzetno prepoznatljiv za Novi Sad i ovdašnju scenu. Na taj način dobili smo pesmu koja je istovremeno i autentična i kulturno vrlo prihvatljiva i prijemčiva publici.
Pored muzike, verovatno imate i druge važne obaveze i planove. Kakav je vaš raspored van proba i bine?
Filip: Mene uskoro očekuje prijem brucoša na Tehnološkom fakultetu, dok je Bogdan već na FTN-u. Predavanja su već počela, tako da je rano ustajanje postalo svakodnevica. Ipak, o svemu smo se unapred dogovorili – svi u bendu studiramo i muzika nam dođe kao savršen ventil i beg od svakodnevnih fakultetskih obaveza. Fakultet za sada ostaje prioritet, makar dok ne postanemo svetski poznati (smeh). Mi smo studenti u rokenrolu koji su se probudili i donose nešto novo.
Bogdanovo i FIlipovo gostovanje u programu Oradija možete poslušati na linku ispod:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija benda
