Zašto se mladima nedovoljno priča o Holokaustu?

O Holokaustu se uči u školama. Povremeno, obično kada su u pitanju datumi koji se obeležavaju i mediji o tome govore. Dakle, informacije postoje. Pitanje je, međutim, na koji način ih mladi prihvataju i da li je to dovoljno da se danas borimo protiv antisemitizma ili bilo kog drugog oblika mržnje. Istraživanja kažu da nije.

Anketa, koju je naručila dobrotvorna organizacija koju je osnovala i finansirala britanska vlada za promovisanje i podršku Međunarodnog dana sećanja, donosi rezultate istraživanja sprovedenog u sedam evropskih zemalja u novembru. Ta anketa je utvrdila da svaki treći narod zna malo ili ništa o Holokaustu, a u proseku pet odsto je reklo da nikad nije čulo za njega. U Francuskoj, 20 odsto osoba starosti između 18 do 34 godine izjavilo je da nikada nisu čuli za Holokaust. U Austriji je ta brojka iznosila 12 odsto. Istraživanje u SAD prošle godine pokazalo je da devet odsto milenijalaca kaže da nisu čuli ili misle da nisu čuli za Holokaust, a u sličnim okvirima kreću se i malobrojna istraživanja urađena kod nas.

"Iako je po školskom programu obavezno da mladi prepoznaju reči kao što su antisemitizam ili holokaust, porazni su brojevi mladih koji to razumeju. Možda nije ni važno ulaziti u analizu kako je do toga došlo, da li je to rezultate nekog zasićenja informacijama uopšte ili su u školama popustili na insistiranju o prepoznavanju pojmova, ali je to u svakom slučaju obaveza i odgovornost čitavog društva. Ne bih rekao da su samo škola ili školski program zaduženi za to. To spada u opštu kulturu sećanja, koja kod nas nije dovoljno razvijena", objašnjava jedan od osnivača organizacije Terraforming iz Novog Sada, Miško Stanišić.

Ipak, mladi danas imaju priliku da izučavaju Holokaust, kao i istoriju Nemačke u 30-tim i 40-tim godinama 20. veka. To znači da su ljudima na raspolaganju informacije. Pitanje je, međutim, na koji način ih prihvataju i da li je to dovoljno da se danas borimo protiv, recimo, antisemitizma. Jedna je stvar znanje o prošlosti, a sasvim druga na koji način ta saznanja primenjujete na sadašnjost.

"Škole prate školski program. U školskim programima, ne samo u Srbiji, već u čitavoj Evropi, jako je malo prostora ostavljeno za temu Holokausta i jednu dublju analizu vrlo kompleksne teme zločina, stradanja i ideologija koje su dovele do tih stradanja. Dakle, to nije specifičan problem Srbije. Čak ne mislim niti da iza toga postoji neka namera, već jednostavno ima mnogo istorije koju treba savladati i učenje o Holokaustu se svede najčešće na jedan čas", objašnjava Stanišić.

On dodaje da su uprkos sistemu, upravo profesori ti koji pokazuju spremnost da se o ovim temama više uči i govori u školama.

"Oni profesori koji predaju o Holokaustu, nisu više samo profesori istorije, vrlo često su to predavači maternjeg jezika, građanskog vaspitanja, umetnosti, religije i tako dalje. Svi oni pronalaze načine da u okviru svojih predmeta, iz različitih uglova, pričaju o ovako kompleksnoj temi. Veći problem je što ne postoji sasvim jasna metodologija kako o ovome učiti i postoji nedostatak kvalitetnih nastavnih materijala na ovu temu", kaže naš sagovornik.

Upravo iz tog razloga, organizacija Terraforming nedavno je po prvi put prevela na srpski jezik Preporuke za učenje i podučavanje o holokoustu Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA). To je međuvladina organizacija koja povezuje vlade, međunarodne institucije i organizacije poput UN-a, Evropske komisije, UNESCO i slično, kao i stručnjake i one koji se bave memorijalizacijom i istraživanjem Holokausta iz čitavog sveta. 

"Dakle, to je vrhunski autoritet kada je reč o kreiranju smernica o izučavanju tema Holokausta. Nakon dvadeset godina postojanja Alijanse, napravljen je priručnik koji je zaista rezultat zajedničkog rada eksperata iz više zemalja, a koji sadrži neke od smernica i odgovore na najvažnija pitanja kao što su – zašto učiti o Holokaustu, šta učiti i kako učiti o Holokaustu", piča Stanišić.

Prema njegovim rečima, osnovna tema priručnika jeste Holokaust, ali ta metologija može i treba da se primenjuje i na druga stradanja u Drugom svetskom ratu.

"Sledeći korak nam je da u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavimo preporuke predavačima i očekujem da ćemo vrlo brzo organizovati kurseve za profesore o načinu usvajanja Preporuka za nastavu. Ipak, ovo nije recept koji se zdravo za gotovo uzima i prevodi u učionicu. Ovo su preporuke koje govore o načinu, metodologiji, načinu pristupa toj temi, za profesora koji to dalje prilagođava uzrastu, situaciji i prilikama u razredu u kom predaje", zaključuje Stanišić.

U prilagođavanju načinu komunikacije mladima je možda i ključ. Recimo, priča o 13-godišnjoj devojčici ubijenoj u nacističkom logoru Aušvic, pre više od 75 godina, postala je hit na Instagramu 2019. godine nakon što su izraelski milijarder Mati Kohavi i njegova ćerka Maja odlučili da njenu istinitu životnu priču predstave na vizuelnoj društvenoj platformi. Nalog pod naslovom "Evine priče" otvoren je na početku obeležavanja Dana sećanja na holokaust u Izraelu 2019. i imao je skoro milion pratilaca u roku od 24 sata. Cilj je bio da se preko "priča" na Instagramu, kratke video snimke s emotikonima, tagove i uz komentare, podstakne svesnost o holokaustu za generaciju koja je vezana za nove medijske formate.

"Mi smo, recimo, pre nekoliko godine krenuli da razvijamo edukativne grafičke novele o stradanjima u Drugom svetskom ratu i to pre svega kroz rad sa mladima. Grafičke novele koje koriste jezik stripa. To je originalna metodologija koju smo sami razvili. Nismo ni bili svesni koliko je novo to što smo napravili dok nismo krenuli da je prezentujemo na međunarodnim konferencijama. Ipak, poenta je u tome da u toj noveli komponujemo istinite istorijske događaje, arhivsku građu, filmove, fotografije koje zapravo podstiču na dalja istraživanja u bibliotekama ili arhivama. Time upravo mlade podstičemo da razumeju kako dolazimo do istorijskih saznanja uopšte. To je vrlo važan elemnt borbe protiv iskrivljenja, manipulacije i politizacije istorije. Iskrivljenje istorije Holokausta je mnogo veći problem danas od negiranja holokausta", zaključuje Stanišić.

Rezultati istraživanja o razumevanju Holokausta sa početka priče šokirala su stručnjake. Neki od njih naglasili su da ne misle da su ispitanici ankete koji aktivno poriču Holokaust, ljudi koji namerno propagiraju i šire zlo. Međutim, njihovo neznanje čini ih podložnim mitovima i manipulaciji koji su danas sve prisutniji među mladima i u našem svakodnevnom životu.

Ceo intervju možete poslušati u plejeru:

I. Miloradov