Zabava, nauka ili pseudonauka?

Horoskop je pitanje na kojem ćemo najlakše da se podelimo. Najviše će biti onih koji u njega veruju ili ne veruju, a ostatak će ući u grupu ljudi koji govore da ne veruju, ali za svaki slučaj čitaju horoskop u svakim novinama do kojih dođu.

Generacijama već raspravljamo da li je astrologija nauka ili nije i koliko raspored zvezda u svemiru može imati uticaja na naše živote u zavisnosti od trenutka našeg rođenja. Čak i ne moramo preduboko da ulazimo u ovu temu jer u 99 odsto slučajeva zvezdoznanstvo za nas predstavlja priliku da zavirimo u budućnost današnjeg dana, jer se horoskop najčešće svodi upravo na to: proricanje svakodnevnice.

Ako krenete da čitate bilo koji dnevni horoskop u novinama ili na internetu, sačekaće vas formulacije poput ove: "Zabrinuti ste zbog novih događaja koji uznemiravaju Vašu porodicu ili voljenu osobu. Nudi Vam se dobra prilika kojom možete da potvrdite svoje profesionalne sposobnosti. Uvek postoji dobro rešenje, izbegavajte impulsivne reakcije".

Manje više, ne može biti opštije i malo je osoba koje ne potpadaju pod ova predviđanja. Međutim, horoskop, a pre svega astrologija, može biti mnogo više od razbibrige koju smo upravo predstavili.

Jovana Živković je apsolventkinja na beogradskom univerzitetu i kako kaže, ne prođe dan a da ne konsultuje horoskop, makar i onaj dnevni u novinama.

"Svesna sam da su dnevni horoskopi u našim medijima tu samo da nas zabave i da ništa ne znače, ali to mi je davno prešlo u naviku. Ne verujem u te horoskope, ali sam sigurna da položaj zvezda na našem rođenju može da odredi naš karakter", kaže Jovana.

Ona kaže da joj ne smeta skepticizam okoline jer se, kako kaže, ljudi najčešće ne posvećuju ovakvim stvarima.

"Ja sam natalne karte, astrologiju i sve u vezi sa tim dovoljno istražila, da to prihvatam kao nešto što ima veze sa mojim životom i mojim osobinama, a ko ne želi da veruje, ne mora", navodi Jovana.

Horoskop je naročito privlačan mladima i za to postoji logično objašnjenje. Prema rečima Danijele Čelebić, psihološkinje čija je astrologija strast, u temelju te zainteresovanosti nalazi se nesigurnost i potraga za potvrdom.

"Čini mi se da je horoskop oduvek aktuelan među mladima. Njihova energija je u punom jeku, imaju nedostatak iskustva, nebrušene emocije, želju za životom i neizvesnost koju život sa sobom nosi. To ih tera da budu radoznali i da im neko kaže šta ih čeka. Obično ih zanima ljubav, partnerski odnosi, posao, hoće li im sreća bitri naklonjena. Šro su stariji, više kreću pitanja o zdravlju", kaže Danijela.

Iako je horoskop sveprisutan sadržaj u medijima, ljudi često neće priznati da ga čitaju, čak i kad čvrsto u njega veruju. Postoji neka vrsta stigme oko njega, na koju neće svako da pristane. Ali, koliko je ona opravdana?

Danijela je za emisiju "Za i protiv" objasnila zbog čega se u tolikoj meri prepustila ovoj oblasti.

"Astrologiju proučavam već dugo. Bila sam skeptična dok se moje znanje svodilo na znake i podznake. Na svom putu sam sretala razne ljude i razne knjige koje su me navodile da istražujem dublje i postala sam radoznala. Bile su to naizgled besmislene informacije, kojima je trebalo vremena da se slegnu. Nije me to zaustavilo. Puno sam čitala o mitologiji i neke druge stvari koje su usput nailazile na praktičnu primenu. Kako je vreme odmicalo sve je postajalo logično i vremenom sam počela da razmišljam u terminima astrologije", kaže Danijela.

Kada pričamo o horoskopu, skeptici su populacija verovatno veća od poklonika. To pokazuju i naše ankete u meri u kojoj ih možemo smatrati iskrenim. Danijela kaže da su skeptici u pravu, a da za to postoji i razlog.

"Što se skeptika tiče, smatram da su u pravu. U njihovom svetu i za njih same, oni su u pravu. Za njih astrologija jeste besmislena, jer nije deo njihovog životnog iskustva. Nije na nama da ubeđujemo ljude u bilo šta", kaže Danijela.

Sa naučne strane vera u horoskop ne razlikuje se od bilo koje druge vere, makar ne u onim bazičnim porivima koje kao ljudi imamo. Na to deluje nekoliko fenomena koje je psihologija davno izučila i klasifikovala. Prvi među njima je Forerov efekat, odnosno, naša potreba da neke tvrdnje vidimo kao tačne za nas, zanemarujući činjenicu da su u isto vreme tačne i za mnoštvo koje nas okružuje. Ovaj efekat poznat je i pod nazivom "Barnum efekat".

Psiholog Bertram Forer u svojim istraživanjima pronašao je da ljudi pokazuju tendeciju da prihvataju maglovite i uopštene opise ličnosti kao primeljive isključivo na njih, bez uviđanja da se potpuno isti opis može primeniti skoro na svaku osobu.

Jedan od fenomena koji se vezuje za poverenje u astrologiju jeste i selektivno mišljenje. Ono je proces u kom odabiramo dokaz koji nam najviše odgovara pa ga favorizujemo, dok sve ostale, koji nam se ne sviđaju, ignorišemo.

Tu je još i pristrasno potvrđivanje, kao podvrsta selektivnog mišljenja gde se javlja tendencija da obraćamo pažnju samo na ono što potvrđuje naše uverenje, a da se pritom ni najmanje ne bavimo onim tvrdnjama koje su u kontradikciji sa našim uverenjem.

Posle svega ovoga postavlja se pitanje da li je astrologija nauka ili pseudonauka, kako je često nazivaju

Kanadski naučnik Pol Tagard u svom eseju "Zašto je astrologija pseudonauka?" izneo je nekoliko činjenica koje karakterišu određenu disciplinu kao pseudonauku. Tokom dugog vremenskog perioda nije doživela gotovo nikakav progres u odnosu na druge naučne teorije. Zatim, ljudi se nisu bavili astrologijom da bi je ikako unapredili i rešili postojeće probleme u vezi sa njom. Naposletku, astrologija u teoriji poseduje veliki broj pitanja na koja ne postoje validni odgovori, tvrdi Tagard.

Sa druge strane, nije ni lako osporiti uticaj nebeskih tela na naše postojanje. Bez uticaja Sunca ne bi bilo ni života na Zemlji, a bez Meseca ne bi bilo plime i oseke. Osim toga, kako poravnanje planeta dokazano ima uticaj na mnoge elementarne nepogode, postavljena je logična pretpostavka da verovatno jednaki uticaj ima i na neprilike u ljudskom društvu.

Po rečima Pola Fajerabenda, austrijskog naučnika, "svako posmatranje sveta oko nas i iznošenja tvrdnji o njemu jeste neka vrsta naučne ideologije, samo je pitanje koliko će ista biti prihvaćena."

Na kojoj god strani se nalazili imaćete dovoljno činjenica na tanjiru da potvrdite svoj stav. Ipak, obe strane naći će se u onoj tački u kojoj se svako živo biće pita o sopstvenoj sudbini, motivima za delanje i zajedničkim karakteristikama ljudi. Jedino što odgovore nećemo tražiti na istoj strani.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" možete poslušati na našem podkastu. 

P.Klaić

ilustracije: Pixabay