Društvo / Obrazovanje
Talenat u Srbiji prođe kroz sito i rešeto
Kako prolaze talenti u Srbiji? Čuli smo i videli dovoljno pravih primera darovite dece, angažovanih i talentovanih mladih koji su ostvarili svoje ciljeve i težnje, ali i podjednako onih koje je sistem pomeo. Šta definiše talente, po čemu ih prepoznajemo, kako se razvijaju i možemo li ih zadržati u zemlji sa ovakvim sistemom kakav sada imamo.
Talenti u Srbiji često imaju vaninstitucionalnu podršku, kakva se već godinama beleži kroz projekat
"Učim + znam = vredim" Udruženja za promociju društvene odgovornosti. Osam godina ovo udruženje ističe najbolje đake Novog Sada na bilborde širom grada i pokazuje ko su mladi vredni divljenja.
"To je nekako i bio moj cilj, ne mogu da kažem sada zašto, ali nekako sam to priželjkivala. Dosta sam zainteresovana za matematiku i smatram, da to nije trivijalno i mislim da onaj ko to zaslužuje i treba da bude izdvojen", kaže gimnazijalka Milica Š.
Njen kolega Nikola S. kaže da mu je čast da bude na bilnbrdu
"Trebalo je mnogo rada i odricanja da budem na najvišem nivou i veoma sam počastvovan što to neko primećuje", kaže Nikola.
Ovi učenici, kao i stotine drugih talenata u najrazličitijim oblastima, uskoro će donositi odluke o studijama, postudijskim programima i sopstvenoj budućnosti, koju će možda potražiti na nekom drugom mestu.
Ljubomir Kustudić iz Nacionalnog centra za talente kaže da je talente lako prepoznati jer se izdvajaju iz grupe po više parametara.
"Darovitost i talenat mogu da se opišu desetinama definicija. Mi pomažemo kreiranju testova koji mere darovitost koja je kompleksna toliko da ne može da se izmeri jednim testom. Svi smo mi daroviti, samo je pitanje u kojoj oblasti i u kojoj meri to poptpomažemo radom i koliko smo podržani od sistema u tome", kaže Kustudić.
Talenti često nemaju pomoć države, ali ni sistema, školstva, privrede i drugih. Kustudić kaže da se to vidi po njihovoj kreatinosti koja opada kako odrastaju.
"Ceo naš sistem obrazovanja postavljen je na principima učenja i ponavljanja, a to je ono što potiskuje darovitost. Postoji istraživanje koje obuhvata sve uzraste, od male dece do tinejdžerskih godina. Kreativnost kod male dece je više od 90 odsto, oko šeste godine je 50 odsto, kod 12 i 13 godina već je pala na 30 odsto, u studentskoj populaciji je deset odsto. To pokazuje da sistem mora da se prilagodi tako da prepoznaje pojedince i daje elemente da se oni razviju”, kaže Kustodić.
OBRATI PAŽNJU
Srpska asocijacija menadžera uradila je istraživanje koje je pokazalo da mladi između 20 i 30 godina u najvećoj meri najavljuju mogućnost privremenog boravka u inostranstvu i to zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja.
"Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država – možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini. Ono što daje prostor za optimizam je činjenica da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima", izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.
Blizu 80 odsto ispitanika izjavilo je da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.
Procene su da svaki put kada mlad čovek napusti Srbiju sa sobom iznosi oko 20 hiljada evra vrednosti koje je u Srbiji mogao da ostvari. Tu postoji i "Talent paradoks" prema kojem se na tržištu kompanije nadmeću za talente, a istovremeno ih rasipaju i teško zadržavaju.
Zbog čega postoji disbalans između potreba kompanija u Srbiji i sposobnosti talentovanih kandidata i šta ih čeka kada odu odavde, poslušajte na našem podkastu.
P. K.
