Studenti vs. blato na putu do Akademije

Do diplome studenti Akademije umetnosti dolaze nešto težim putem nego studenti čiji se fakulteti nalaze u kampusu.  

Foto: Fb stranica "Šta je novosacki?"

Akademija umetnosti smeštena je na tri lokacije: u strogom centru grada, u ulici Đure Jakšića broj sedam, na Podbari, u Kosovskoj ulici broj 33 i na Petrovaradinskoj tvrđavi, otprilike negde iza Mejn stejdža na Exitu. Ta lokacija je sjajna kada je lepo i sunčano vreme, studenti su izolovani od buke i gradske gužve, uživaju u prirodi... Međutim, veći deo studentske godine oni, kako kažu, uopšte ne primećuju pomenute blagodeti te lokacije, jer kad god padne kiša, a pogotovo sneg, vrlo je problematično doći do Akademije.

"Svake godine je problem sa blatom i prilazom Akademiji, naročito ako padne veća količina kiše, a da ne govorimo o snegu. Nije očišćeno i ne može da se prođe, neki taksisti ne žele da dolaze do Akademije. Ulazimo prljavi na Akademiju i unosimo blato. Kada biramo obuću uvek razmišljamo da li je vredno kupovati nešto za šta znamo da će da se uništi vrlo brzo, zato što znamo gde dolazimo", objasnila nam je jedna studentkinja. 

Ekipa O radija bila je na licu mesta. Studenti kažu da često ume da bude i gore...

Problem blata na jedinom mogućem putu i prilazu Akademiji aktuelan je od jeseni do proleća. Na tom delu tvrđave podloga je zemljana, osim betonskih ploča na delovima staze. U zemlji se konstantno stvaraju udubljenja, pogotovo tokom Exita i zbog toga posle kiše ostaju ogromne bare, koje se ne osuše za dan ili dva, kao što je slučaj u gradu, već se dešava da posle jednodnevne jače kiše morate da preskačete veliku baru i po dve nedelje. Nije problem ponekad preskočiti baru, problem je što vi već hodate po blatu i kada je preskočite, opet ste u blatu.

Studenti su, razumljivo, veoma pogođeni tom situacijom:

Apsolutno nemam komentar. Dolazim i gledam koliko nisu u stanju ovo da srede, a mogu da prave Exit ovde. Moram da preskačem i da se osećam kao Spajdermen da bih došla do Akademije. Ne daj bože da kupim nove patike, moram kese da navučem. Prošle godine smo bukvalno nosili kese, slikali se i poslali na "Šta je novosacki?" Strašno.

Osećam se vrlo neprijatno zato što je ovo ipak jedna kulturna institucija i mislim da nije primereno da konkretno mi koji idemo na Muzičku akademiju sednemo da sviramo klavir u blatnjavim čizmama do kolena. Mislim da to ne bi trebalo da se dešava. Najgora stvar je u tome što smo mi sada peta godina i što se od prve godine do sada ništa nije promenilo, ne vidi se nikakav pomak u saniranju tog problema.

Blato je problem na tvrđavi, ali ne može da se reši zato što ne dozvoljavaju gradski oci koji ne dopuštaju da se tu nešto menja jer je istorijska zaostavština, a onda nam ostane blato.

Radijski prilog o ovoj temi možete poslušati ovde:

Portparolka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada Aleksandra Zeković kaže da je Petrovaradinska tvrđava sa podgrađem kulturno dobro od velikog značaja i da je u nadležnosti lokalne samouprave.

"Lokalna samouprava je nadležna za uređenje pešačkih i kolskih staza, vodovoda, kanalizacije, javnog osvetljenja, zelenila i za njihovo održavanje. Za sve promene na kulturnom dobru i za realizaciju tih projekata na prostoru celokupnog kulturnog dobra nadležan je Zavod za zaštitu spomenika kulture, u smislu da on izdaje konzervatorske uslove i mere za radove, daje saglasnost na projektno-tehničku dokumentaciju i pri izođenju radova vrši konzervatorski nadzor", rekla je ona za O radio. 

Nakon silaska s tvrđave...

Kako navodi, prema zahtevu Zavoda za urbanizam Novi Sad, Zavod za zaštitu spomenika kulture izdao je uslove i mere tehničke zaštite za uređenje te površine za više odvojenih projekata, u periodu od 2008. do 2011. godine. Poslednji od njih izdati su u oktobru 2011. godine i to za rekonstrukciju i revitalizaciju platoa Hornverka, odnosno, tog dela tvrđave.

"Našim pretprojektnim uslovima koje smo izdali podrazumevano je da se ta postojeća staza rekonstruiše i da se dovede u tehnički ispravno stanje, a da pri tome zadrži postojeće kamene obloge, s tim da se ona pretrese i da se nedostajuće kamene obloge nadopune. S druge strane, dati su uslovi da se u delu te staze može izvesti i trotoar, koji bi bio urađen od kvalitetne opeke, a da se u izradi celog tog prilaza koriste pre svega oni materijali koji bi mogli da omoguće prirodnu infiltraciju padavina, da ne bi dolazilo do tih problema, to jest do pojave velikih količina vode, snega, blata i tome slično“, objasnila nam je portparolka Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ta institucija, prema njenim rečima, putem uslova i mera tehničke zaštite daje saglasnost na projekte i uključena je u toku realizacije, ali ne diktira tempo investicija i radova. Iz Zavoda za urbanizam nismo dobili odgovor na pitanje kada je planirano popločavanje tog dela tvrđave i zbog čega se još uvek čeka na taj projekat. Sređivanje Podgrađa tvrđave za sada je, izgleda, prioritet. 

Jovana Golubović