Društvo / Intervju
Pokreću me ljudi i interakcija s njima
Samostalne izložbe mladih umetnika nisu tako česte. Upravo je zato zanimljiva inicijativa SKC-a Novi Sad i Akademije umetnosti u Novom Sadu u kojoj se otvaraju vrata Fabrike, gde mladi autori mogu da izlože svoje radove i upoznaju i kolege, ali i one koji nisu usko stručno vezani za umetnost, sa svojim radovima u vrlo solidnim produkcijskim uslovima. Upravo je završena izložba Mirjane Milovanović koja nije bila posećena samo na otvaranju, već i tokom čitavog trajanja, što potvrđuje da su njeni radovi i teme koje obrađuje prepoznati kao zanimljivi i veoma kvalitetni.
"Za prvu studensku izložbu poseta je bila više nego što je bilo ko očekivao. Shvatila sam i da je nakon otvaranja ostalo vrlo malo kataloga, pa mi to govori da su posetioci bili zadovoljni onim što su videli na izložbi" ispričala nam je Mira na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Koji je bio povod da se organizuje ovakva izložba?
Akademija umetnosi u Novom Sadu već dosta godina sarađuje sa Studenskim kulturnim centrom i došlo se do ideje da se studentima omogući da naprave svoju prvu samostalnu izložbu. Moram da se zahvalim mojoj profesorki Bosiljki Zirojević Lečić koja me je preporučila za izložbu, a nakon mene izložbe imaju dvoje mojih kolega.
Koliko treba radova da se napravi jedna izložba?
Za izložbu ti treba neka produkcija, ali mislim da i sa manje radova nego što sam ja zamišljala može da se napravi sasvim dobra izložba. Radovi mogu da se uvećaju ili da se transponuju kroz različite medije, tako da nije potrebna neka veća količina. Ranije sam mislila da je potrebno daleko više za samostalnu izložbu, ali, realno, možeš da pronađeš nešto na čemu inače radiš i od toga napraviš sasvim lep presek svojih radova.
Koliko radovi moraju, ili ne moraju, da budu povezani na jednoj izložbi?
Moža da bude i jedno i drugo. U ovom slučaju sam gledala da cela izložba bude nekako tematski povezana, ali i da sve to bude i vizuleno u skladu. S jedne strane je bio zid na kojem su bili tradicionalni mediji, dok je sa druge bio fototapet, koji je plastika, sve odštampano, na kojem sam tek malo intervenisala da se ne bi osetila baš velika razlika.
Koliko ubacuješ nova tehnička dostignuća u svoj rad?
Dosta ih koristim, pogotovo ovde mi je to pomoglo da mnogo brže spremim sve za izložbu. Kao i svi, dosta koristim fotošop, gde mogu mnogo lakše da napravim, na primer, neki kolaž. To je mnogo lakše nego da sve to štampam, sečem, pa lepim, mada ima ljudi koji i to vole. Ali ja mislim da je tehnologija samo ubrzala stvari.
Tvoje profesorica je takođe bila gošća Dnevna sobe, nju sam pitao isto, ali iz njenog ugla - svaki umetnik stvara nešto svoje, međutim, koliko profesor utiče na neki tvoj rad i ideje, gledajući iz tvog ugla?
Ima raznih profesora, ali baš u njenom slučaju ona je profesor koji daje podršku studentima. Jako je inspirativna osoba i vidiš da iza nje stoji ogroman entuzijazam. Na njenom predmetu i na crtanju koje nam drži Višnja Petrović, koju moram da pomenem i koja je takođe super profesorka, imamo podršku da radimo svoj fazon, ali - da radimo. Nije toliko bitno šta je tačno koji rad, nego je bitno da guraš svoj fazon i da si vredan.
Šta te pokreće?
Zapravo, ni ja ne znam. Tu sam gde jesam i radim. Možda me ljudi najviše pokreću i interakcija sa njima.
Koliko utiče na to kome predstavljaš svoje radove? Ili je to jednostavno tvoja ideja, pa ko voli neka gleda?
Više je ovo drugo. Da me ljudi ne razumeju pogrešno, jako mi je smešno poređenje umetnika sa nekom closed populacijom. Nikome realno nije stalo koje si ti orjentacije i to je na kraju dana tvoja stvar, ali često je takvim osobama jako bitno da iskaže i pokaže da je to što jeste, da izađe iz tog svog zatvorenog sveta. Tako je i sa umetnicima. Nikome nije stalo, ali često je to umetnicima jako važno. Realno, nema poente ako ćeš to da radiš samo u svoja četiri zida.
Koliko te zanima mišljenje nekog gledaoca?
Ima par ljudi do čijeg mi je mišljenja stalo. U suštini se trudim da ne razmišljam previše o njima, o njihovom sudu, nego se više trudim da, kada bi to bili tuđi radovi, ja sa tim budem zadovoljna, da skapiram, da mi se sviđa. Baš zato mi je bilo zanimljivo to što je ova izložba rezonovala s ljudima. Kada radiš nešto svoje, kao što sam ja radila nešto tri godine u svojoj svesci i nikom nisam pokazivala, a onda staviš sve u galeriju i dobiješ fidbek da te ljudi razumeju, slično misle kao ti. Radila sam nešto što je vezano za kapitalizam, potrošačko društvo, društvene medije i prosto su svi okruženi time, pa bi bilo čudno da se nisu poistovetili.
Koliko ti se često dešava da neko ne razume tvoj rad, što bi rekli, promaši ono što je pisac hteo time da kaže?
Da, dešava se. Pustim, svako treba da ima svoje mišljenje i ima pravo na to. Ko sam ja da im kažem da to što misle nije istina.
Sa otvaranja izložbe u SKC Fabrici
Koliko ti, kao veoma mlada umetnica, razmišljaš o budućnosti, realnom svetu, životu u našoj zemlji?
Dobro pitanje za razmišljanje... Kao i većina mladih želim da imam neko iskustvo koje je vezano za inostranstvo, jer imaš više materijala, mogućnosti, veća je kulturna scena. Imamo problem da malo kaskamo za svetom, iako ima pojedinaca koji su zaista sjajni. Ali, generalno govoreći, dosta zaostajemo. Bili smo sa akademijom u Beču i onda tamo vidiš koliko je drugačije, koliko se ulaže u kulturu. Onda shvatiš gde smo mi. Mislim, dobri smo, ali može i bolje.
A pošto bi prodala svoje radove? Da li bi prodala?
Pa, bih, što da ne. Za 50 evra (smeh).
Da li postoji neki rad koji ne bi prodala ni za živu glavu?
Ima nekih koje trenutno ne bih prodala. Kada bi se neko, hipotetički, pojavio da kupi moje art bookove, ja bih bila u fazonu da to ne prodajem. Ne znam šta bi bilo za par godina. Meni je samo bitno da ja to nacrtam, da se zabeleži na papiru, a posle može da ide. Postoji i taj probelm da neki ljudi kupe delo za svoju privatnu kolekciju i sada su ta dela sklonjena od publike. To mi je nekako bezveze.
A kad bi se neko pojavio i naručio određeno delo?
Ja sam više kreativac, ali dosta mojih kolega zarađuje na taj način. Ne znam, što da ne?
Koliko te zanimaju ostale grane umetnosti, poput filma, na primer, ili neke druge umetnosti?
Baš film bih želela da napravim, to mi je neki detinji san (smeh). Volim animaciju, volim strip i to je neki smer koji me u poslednje vreme najviše interesuje.
Mirjanino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija