Društvo / Obrazovanje
Praznična euforija ili dodatni pritisak?
Praznični period je počeo i bez obzira na to što bi trebalo da bude vreme slavlja i dobrog raspoloženja, ovi dani veoma različito utiču na ljude. O tome zašto je nekima to jedan od najtežih perioda u godini, razgovarali smo u novom izdanju "Dnevne sobe" sa psihološkinjom Emom Hasanović. Ona je mlada psihološkinja, psihoterapeutkinja u edukaciji i volonterka Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva "Srce". Kako kaže, ne može da se seti tačnog trenutka kada je odlučila da se bavi ovim pozivom, jer joj se čini da je želja za tim poslom uvek bila prisutna.
foto: pexels.com
Praznici za većinu ljudi predstavljaju vreme radosti, sigurnosti i zajedništva, vreme koje se provodi s porodicom i prijateljima. Ipak, za neke, praznični period donosi dodatni pritisak jer se od njih očekuje osećaj sreće i euforije, dok se u stvarnosti možda osećaju potpuno drugačije.
"Mi, psiholozi, često razgovaramo o tome kako ljudi da prevaziđu ovaj period koji za neke može biti izuzetno težak. Kada sam razmišljala o toj temi, uhvatila me je bojazan da će se praznici povezivati s depresijom ili nečim lošim, što nije njihova svrha. Slavlje, okupljanje i veselje je njihova svrha, iako, nažalost, nemaju svi tu mogućnost. Nekima praznici mogu biti podsetnik na gubitke, usamljenost ili na to da nemaju s kim da podele te trenutke. Ljudi nam se često javljaju s osećajem depresije i brigom o tome kako će preživeti praznike, kako da izađu na kraj sa svim emocijama koje se tada javljaju", kaže Ema.
Iz njenog iskustva, osećanja koja najčešće prate praznike su tuga, usamljenost i briga.
"Dogovori o prazničnim planovima često izazivaju nesuglasice – bilo u društvu, među prijateljima ili porodici. Zato je važno napomenuti da, čak i kada se osećaju usamljeno, ljudi uvek mogu da se jave nekome. Centar 'Srce' je dostupan svih 365 dana u godini. Volonteri su tu da pruže emotivnu podršku i topli razgovor, što može mnogo značiti", ističe Ema.
Ema Hasanović u studiju Oradija
Društvene mreže su još jedan faktor koji može dodatno otežati situaciju. Slike iz izlazaka, porodičnih okupljanja i objave o uspehu drugih često izazivaju osećaj anksioznosti i nezadovoljstva.
"Ne možemo kontrolisati ono što ljudi objavljuju na društvenim mrežama, ali možemo odlučiti da se u tom periodu distanciramo od sadržaja koji nas uznemirava. Uvek se vraćam na ono što mi sami možemo da uradimo kako bismo sebi olakšali. To uključuje planiranje aktivnosti koje nas čine srećnima - bilo da je to gledanje omiljenih filmova, pravljenje kolača ili razgovor s voljenima. Čak i jednostavni gestovi, poput izrade čestitke za nekoga, mogu da unesu radost. Iz ličnog iskustva volontiranja znam koliko davanje donosi osećaj ispunjenosti", navela je Ema.
Statistički podaci pokazuju da nije zima, već proleće, najteži period za mnoge ljude. Dok priroda cveta i sve se budi, oni koji osećaju stagnaciju doživljavaju dodatnu težinu zbog kontrasta sa spoljašnjim svetom.
"Sami sebi često stvaramo pritisak - od organizacije savršenih proslava do pripreme hrane i ukrašavanja. Na kraju, sve to često oduzima suštinu praznika - to je vreme za opuštanje i posvećivanje sebi. Zato je važno fokusirati se na ono što zaista donosi radost", ističe sagovornica Oradija.
OBRATI PAŽNJU
Na pitanje postoji li univerzalno rešenje za taj problem, Ema odgovara da ga je nemoguće dati.
"Volela bih da postoji recept za sve, ali ne postoji. Međutim, možemo početi od sebe - otkriti šta nas lično čini srećnima i truditi se da tome posvetimo pažnju. Kontakt s ljudima, deljenje emocija, bilo da su lepe ili teške, nešto je što nam je prirodno i veoma važno", kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, upravo joj je volonterski rad najviše pomogao pri susretu sa problemima poput ovih.
"Kada sam čula sa čime se sve ljudi susreću i bore, i mogla to zaista da osetim i razumem, tada su odgovori i empatija prirodno došli. Naravno, potrebni su edukacija za psihoterapiju i fakultet, ali je iskustvo najvažniji i najveći deo znanja", zaključuje naša sagovornica.
Emino gostovanje u Dnevnoj sobi Oradija možete poslušati ovde.
Minja Knežević
