Obrazovanje - usluga koju studenti plaćaju

Borba za promene kroz bodove i rokove

   “Taj kvantitet koji su studenti imali devedesetih sada treba da zameni kvalitet. Ako imate deset posvećenih ljudi oni mogu da učestvuju u promenama. Kontekst društva i socijalna klima se promenila, danas tog entuzijazma i vere da nešto može da se promeni, prosto nema” - Jelena Kleut, nekadašnja članica "Otpora" 

foto: P. Milošević

   U poslednje dve godine studenti vode aktivnu borbu za ESPB bodove, ispitne rokove, i produžetak školovanja na budžetu  onima koji studije nisu završili u roku. Poslednji protest se desio u oktobru ove godine u Novom Sadu. Iako su mediji plasirali informacije o velikom broju studenata koji su podržali ovaj protest svojim dolaskom, ipak se kolektivna volja studenata za borbu smanjila ukoliko posmatramo proteste koji su se dešavali ne tako davnih devedesetih, a i par godina nakon toga, kada je studentski bunt bio na zavidnom nivou.

   Jelena Kleut, asistentkinja na Filozofskom fakultetu , članica 'Otpora' i studentske Unije koja je tokom devedesetih i nekoliko godina posle, aktivno učestvovala u protestima, kaže kako je u to vreme postojalo uverenje da su studenti važan činilac društva i da su oni izneli pobedu nad Slobodanom Miloševićem, zatim kako su tadašnja prva ministarstva bila mnogo spremnija da uključe studente kao partnera. Onda je došlo do promene ministarstva ali i studenata.

   “Taj kvantitet koji ste imali devedesetih sada treba da zameni kvalitet. Ako imate deset posvećenih ljudi oni mogu da učestvuju u promenama. Kontekst društva i socijalna klima se promenila, danas tog entuzijazma i vere da nešto može da se promeni, prosto nema. Naše visoko obrazovanje je postala usluga koju studenti plaćaju i to nisu mali novci, a društvo siromaši i onda se nekako ti bodovi javljaju kao socijalni problem”, rekla je Kleut i objasnila kako oba problema treba paralelno da se rešavaju, a da je u budžetskoj raspodeli procenat koji se troši na visoko obrazovanje zaista minoran.

   Bolonjska deklaracija ima za cilj da se u jednom trenutku dostigne limit od 60 ESPB bodova za studiranje na budžetu i samo dva ispitna roka u okviru jedne godine. Iako ovi uslovi na prvi pogled zvuče pogubno po studente, Bolonja takođe predviđa i poboljšanje nastave, važnost predispitnih bodova kao uslov za polaganje ispita. Naime ukoliko se predmet razloži na manje celine, i na takav način se polaže, u ispitnom roku ostane minimalni deo celokupnog gradiva koji treba položiti kroz pismeni ispit.

   Naime, studentske organizacije i parlament već drugu godinu zaredom pokušavaju da ostvare, kako oni navode, “kratkoročne ciljeve” (ESPB bodovi za budžet, 6 ispitnih rokova, studenti koji nisu u roku završili studije zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najviše godinu dana). Dok kvalitet nastave, zastarela literatura , korupcija među profesorima i još nekoliko uzročnih problema ostavljaju kao “dugoročne”, sekundarne ciljeve. Studenti se aktiviraju tek u oktobru kada moraju rešiti posledice koje je loša izmena i dopuna Zakona za visoko obrazovanje donela, međutim ostale izmene zakona (Zakonu o radu, i pomeranje starosne granice za penziju) njih ne brinu.

   Predsednik parlamenta univerziteta i jedan od organizatora ovogodišnjeg protesta studenata, Igor Graić  navodi kako je dosta teško udariti po toj tački jer postoji problem sa studentima koji se boje reakcije profesora i ne žele da reaguju.

   “Generalno stanje na Novosadskom Univerzitetu je dobro, iz prostog razloga što nemamo tako velike pritužbe. Trebaju nam konkretni primeri i studentski glas ali oni to ne žele da daju iz bojazni da neće položiti taj ispit. Čak su pre nekoliko godina potpisivali peticije protiv profesora i priča kruži da pojedini studenti nisu uspeli da polože taj ispit. Ovo nije najbolje rešenje ali je trenutno jedino rešenje koje pije vodu”, rekao je Graić i podsetio da se sada usmerava pažnja ka pitanju kreiranja novog zakona. Da bi to bilo moguće potrebno je stabilno ministarstvo, i da zakon pišu studenti i ljudi iz ministarstva zajedno.

   Iz ankete koju je portal O radija sproveo može se zaključiti da studenti često imaju određenu dozu sumnjičavosti prema kolegama koji studentski glas predstavljaju kroz studentske Unije, parlamente i organizacije slične tome, navodeći kako je većina njih politički opredeljena i na poziciji isključivo iz sopstvenih interesa. Takođe se većina njih složila sa činjenicom da se određeni broj profesora loše odnosi prema svoj poslu i pozivu. Zatim i da se to prenosi na studente i na takav način ih demorališe. Sistem prenošenja znanja je veoma slab jer se zapravo radi o konzumaciji i reprodukciji tekstova, naveli su kroz anketu, studenti Univerziteta iz Novog Sada.

   Studentkinja Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je zahtevala da ostane anonimna, kaže kako bi definitivno učestvovala u protestima ako bi se oni ticali kvaliteta nastave.

   “Mislim da je kvalitet nastave na mom fakultetu donekle dobar  ali smatram da je to samo reprodukcija znanja koje profesori imaju. Sada se od nas traži da samo čitamo knjige o knjigama, a tu nema nigde nas i našeg mišljenja. Samo učimo ono što je već neko uradio. ' izjavila je studentkinja komparativne književnosti.

Lea Kotlica