Društvo / Aktivizam
Dan studenata 2025: Generacija koja ne ćuti
Dan studenata u Srbiji obeležava se 4. aprila. Na ovaj dan 1936. godine u Beogradu su organizovane velike demonstracije u znak sećanja na dvadesetpetogodišnjeg studenta prava Žarka Marinovića, koji je ubijen tokom protesta. Danas, decenijama kasnije, studenti ponovo protestuju na ulicama. Blokade na fakultetima traju već četiri meseca, a ovaj period obeležile su i protestne šetnje kroz celu državu.
Povodom Dana studenata, razgovarali smo sa dvoje studenata o tome kako izgleda njihov život tokom blokada, ali i po čemu je sve posebno biti student u Srbiji 2025. godine. Student Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) Aleksandar Kendrišić, kao i studentkinja i članica kolektiva Studentska kultura u blokadi, bili su naši sagovornici u novoj epizodi Dnevne sobe.
Kako kaže Aleksandar, najveći deo vremena tokom života u blokadi provodi na aktivnostima na fakultetu, bilo da je reč o sastancima radnih grupa, organizacije plenuma ili izlazaka u medije.
"Tokom ostatka vremena imamo i sportske i kulturne aktivnosti. Obnavljamo gradivo, jer nikom nije u interesu da ne učimo ili da zaboravimo sve što smo naučili. Tu smo zarad nekog višeg cilja, ali učenje i obrazovanje su svakako primarni cilj svakog studenta. Mi želimo da što pre nastavimo sa tim, ali trenutno su funkcionalno društvo i pravna država prioritet za sve građane. Što se tiče društvenog života, mislim da se vremenom on stopio sa blokadom, zato što smo ovde upoznali mnogo ljudi sa kojima se družimo i porovodimo dosta vremena", ističe Aleksandar.
Naš sagovornik dodaje i da upravo iskustvo života u blokadi razlikuje njegovu generaciju od nekih prethodnih, jer oni mnogo više vremena provode zajedno i mnogo su solidarniji.
“Mislim da ćemo, i kada se budemo vratili na nastavu, imati mnogo bliži odnos, mnogo ćemo biti jače vezani jedni za druge, upravo zbog toga što smo jedan deo života bukvalno proživeli jedni pored drugih. Od početka studiranja, ovo je period kada sam se najviše angažovao, tako da ću ga pamtiti po tome, kao i po mnogim kolegama koje sam upoznao sa različitih departmana, po protestima i po ljudima koji su dali sve od sebe za jednu pozitivnu stvar”, priča Aleksandar.
1.2. na 3 mosta, foto: Irena Čučković
Svakako, ni Aleksandar ni studentkinja iz kolektiva Studentska kultura u blokadi nisu mogli zamisliti da će njihovo iskustvo studija ovako izgledati u trenutku kada su upisivali fakultete.
"Do početka decembra nismo znali da će se stvari ovako razvijati, ali smatram da smo dobili i od društva i od života poziv da postupimo onako kako smo postupili. Na početku nismo znali šta je pred nama, nismo znali da ćemo doći dovde. Ali sada, četiri meseca kasnije, to je naša realnost”, kaže Aleksandar.
"Nisam ovako zamišljala svoje studije, jer se dosta dugo status studenta posmatrao, u neku ruku, pogrdno. Kada bi izgovorio ili izgovorila da studiraš nešto, ljudi bi samo slegli ramenima, nekako se više cenila radna snaga. Ja nemam problem ni sa jednim ni sa drugim, ali svakako mislim da su ove blokade dovele status studenta u ono što je nekada bio. Građanstvo gleda na nas mnogo pozitvnije i razumeju da to što mi idemo na fakultet nama daje neko privilegovano vreme kada možemo da svet posmatramo drugim očima”, kaže sagovornica Oradija.
Ona dodaje da su je situacije u državi i društvu kojima je svedočila prethodnih godina motivisale da se i sama priključi blokadi.
"Ja sam odrasla i svoje obrazovanje provela pod institucijama koje ne funkcionišu. Jednostavno, ukoliko odrastaš negde i umeš da posmatraš svet, onda počinješ da prepoznaješ probleme. Imala sam sreću da odrastam u okolini koja ne dopušta ćutnju i koja je vrlo otvorena. Nekako su blokade i uključivanje u njih došle prirodno i meni i mnogima, jer smo već imali iskustvo odlazaka na proteste od ranije", priča naša sagovornica.
Filozofski fakultet
Ipak, naši sagovornici se u ovom procesu suočavaju i sa nekim izazovima.
"Mislim da se desi da se čovek raspline, da previše stvari želi da odradi. Mislim da je to popriličan pritisak. Postoji ta želja da se bude na svim mestima i da odradimo sve, da sve stignemo i u svemu učestvujem", kaže Aleksandar.
"Najveći izazov mi je to što ne mogu da provodim vreme sa najbližima. Nekako smo se svi navikli na situaciju blokade i nedostaju nam najmiliji. Pogotovo ako si raštrkan između dva grada, u nekom trenutku prestaneš da imaš vremena za sebe. I kada nisam na kampusu, brinem se za svoje kolege, s obzirom da je kampus odvojen nekako od grada, ali srećom imamo ljude koji nam pomažu", ističe studentkinja iz kolektiva Studentska kultura u blokadi.
Aleksandar dodaje i da im veoma znači podrška profesora koju imaju u ovom periodu.
"Što se tiče našeg fakulteta (PMF), nas je uprava podržala, zajedno sa svim departmanima. Takođe, jako smo pogođeni uredbom vlade kojom je profesorima smanjena plata. To je pokušaj da se okrenu profesori protiv studenata i studenti protiv profesora, ali to neće uspeti. Apsolutno nam znači njihova podrška. Takođe bih pomenuo i prosvetare, bajkere i poljoprivrednike - to su grupe kojima ćemo i mi i celo društvo biti neizmerno zahvalni do kraja života", zaključuje Aleksandar.
OBRATI PAŽNJU
Naši sagovornici kažu i da su tokom četiri meseca blokade mnogo toga naučili o sebi, o fakultetima, ali i o društvu u kojem žive.
"Kroz plenume smo naučili da artikulišemo stavove i mišljenja. Naučili smo se toleranciji i komunikaciji sa drugima. Takođe, unapredili smo i naše organizacione sposobnosti. Sada imamo situaciju u kojoj mi vodimo jedan društveni pokret, vodimo proteste, planiramo šta dalje... Koliko god uradili plemenitu stvar za društvo, mislim da je ovo ogromna stvar i za nas kao pojedince”, priča Aleksandar.
"Shvatila sam da je naš kampus predugo bio mrtav, da se mi predugo nismo međusobno poznavali i da je sve ovo promenilo život na kampusu. Naučila sam šta je zapravo studiranje. Ranije se ono svodilo na boravak na predavanjima i vežbama i odlazak kući. Niko nikog nije poznavao, nikakve dodatne aktivnosti se nisu dešavale. Imali smo 'jade' i SKC koji ima kvalitetan program, ali studenata nije bilo u tom programu", objašnjava naša sagovornica.
Foto: Anja Ninić
Aleksandar dodaje da su blokade tako motivisale mnoge ljude da se pokrenu iz apstinencije i da će se to osetiti i u studentskom aktivizmu u budućnosti.
“Nadam se da ćemo i ubuduće imati aktivniji studentski život. Očekujem da se i Zakon o studentskom organizovanju promeni, jer on ne omogućava demokratiju na studentskom nivou. Mislim da sada svi imamo nove ideje i da smo uvideli potencijal i snagu studentske organizacije. Studenti su dobili mehanizme samoorganizovanja, shvatili su da imaju svoj glas i mislim da će se veliki broj studenata zbog toga probuditi iz apstinencije, tako da ćemo imati jednu politički svesnu i odgovornu generaciju”, zaključuje Aleksandar.
Sa druge strane, studentkinja iz kolektiva Studentska kultura u blokadi kaže da su studenti uvek bili zainteresovani za društvene teme, ali da tek sada šira javnost čuje njihov glas.
"Mene najviše uvredi kada kažu kako smo mi apatični i ništa nas ne zanima, kako smo samo u našim telefonima i izlascima. A zapravo nas samo niko nije slušao do sada i bilo je potrebno da nešto ovako radikalno napravimo da bi nas ljudi uopšte čuli. Nama nedostaje da nas institucije shvate ozbiljno, da budemo shvaćeni ozbiljno od strane ove države”, zaključuje ona.
Poslušaj celu epizodu Dnevne sobe u plejeru:
audio: Jelena Bursać, tekst: Irena Čučković
