Novosadski naučnici najbolji inovatori u poljoprivredi

Tim mladih naučnika iz Novog Sada, odnosno sa Biosense instituta, osvojio je nedavno u Sjedinjenim Američkim Državama prvu nagradu na Syngenta takmičenju! To takmičenje podstiče naučnike da se bave poljoprivredom kako bi poboljšali produktivnost, a novosadski tim osvojio je nagradu u iznosu od 5.000 dolara. Razgovarali smo sa vođom pobedničkog tima Oskarom Markom, o tom takmičenju i o tome šta to znači za domaće poljoprivrednike.

Trebalo je da pronađete model prema kom se bira seme soje. Kako je postavljen problem? 

Problem je sledeći – imali smo veliki skup podataka, odnosno, kao Excell dokument koji je imao 100.000 unosa, pri čemu svaki unos ima podatke o, recimo, lokaciji njive, koje je seme sejano, koliki je bio prinos, koja je pH vrednost zemljišta, koliko je bilo gline, koliko je kiše palo... Na osnovu toga je trebalo da izvučemo neko znanje koje će nam reći kakvo je koje seme, kakva mu njiva odgovara i gde ga treba sejati. Epilog svega je da smo napravili algoritam koji govori o tome koje seme treba sejati u odnosu na to kakvi su uslovi na njivi.

Takav naš pristup je uspeo da poboljša prinos na njivama od 5 do 10 procenata. Mislim da je to velika stvar, zato što za povećanje prinosa od 5 do 10 procenata treba izdvojiti ogromna sredstva koja se troše na đubrivo, navodnjavanje, novu mehanizaciju i tako dalje, a kod samog izbora semena je dodatna investicija nula, jer je poljoprivredniku svejedno koje će seme izabrati.

Šta sad s tim rešenjem, šta dalje?

To nas svi pitaju – šta dalje i da li može da se primeni u Srbiji. Odgovor je: naravno da može, samo što je problem u tome što nam je potreban veliki skup podataka, a nisam siguran da u Srbiji iko vodi toliko detaljne knjige polja. Međutim, kad bismo se svi udružili, i veliki poljoprivrednici, mali, država i zadruge, mislim da bismo mogli da napravimo dobru bazu podataka iz koje bi slična znanja mogla da se izvuku i na osnovu koje bi mogla da se razvije slična tehnologija.

S obzirom na to da se radi o statistici, ali i poljoprivredi, koliko je vas u timu bilo iz jedne, a koliko iz druge oblasti?

To je veoma zanimljivo – niko od nas nije poljoprivrednik, i mislim da niko nije video soju u životu, što svakako nije pohvalno, ali činjenica je da se stvari u poljoprivredi menjaju, kao i u svim drugim oblastima. Kao što je nekada došlo do revolucije sa pojavom pesticida ili ozbiljnijih poljoprivrednih mašina, mislim da je sada vreme u kome će se desiti revolucija koja se tiče primene IT u poljoprivredi. Pored tog sistema koji smo razvili na Syngenta takmičenju za odabir semena, imamo i sisteme za prepoznavanje kultura na osnovu satelitskih slika. Koristimo senzore da vidimo kakvi su uslovi na njivi, da li treba navodnjavati, da li treba đubriti, zatim koristimo termalne i hiperspektralne kamere, sofisticiranu opremu da bismo na kraju mogli da kažemo poljoprivredniku šta da radi na njivi. Na kraju se dobije veoma jednostavna stvar – savet koji možemo da damo poljoprivredniku – kada da đubri, koliko, da li svuda jednako da đubri ili možda na nekom delovima više a na drugim manje... Mislim da je to definitivno budućnost poljoprivrede i tu ćemo se mi pozicionirati, nadam se, kao jedan ozbiljan igrač koji razvija tehnologiju i koji pomaže našem poljoprivredniku da poveća prinos i samim tim ostvari profit.

Da li se to već dešava u Srbiji ili je to budućnost? 

U svetu se dešava uveliko, u Americi pogotovo. Tamo postoje samonavođeni traktori, kombajni, zapisuje se sve – koliki je prinos bio na kojoj GPS koordinati, skupljaju se slike sa satelita... Tako nešto dolazi i kod nas, već pratimo koje su kulture gde posejane, možemo da kažemo kakvo je zdravlje biljaka na kojoj parceli, da li je potrebno doneti odluku na terenu koja se tiče đubrenja i navodnjavanja. Tako da sve to dolazi i kod nas i mi kao institut smo i na globalnom planu među vodećima što se tiče tehnologije.

Pobednički tim

Koliko je važno Syngenta takmičenje u toj oblasti kojom se vi bavite?

Mislim da je takmičenje dosta važno i praćeno je od strane velikih igrača na poljoprivrednoj sceni u svetu, tako da smo odmah nakon takmičenja ostvarili kontakte sa njima i mislim da će to biti dobro za Biosense institut i Univerzitet na duge staze. Prezadovoljni smo sa te strane i medijski je odlično ispraćeno. Uradili smo dobru stvar za naš institut, što se tiče popularizacije i među ljudima koji nisu toliko upućeni u poljoprivrednu i naučnu priču.

Tim iz Srbije je prilično mlad. Kakvi su bili drugi timovi?

Na takmičenju su se uglavnom pojavili timovi koji su naših godina, odnosno doktorandi i eventualno studenti viših godina. Svaki tim je imao nekog profesora iza sebe koji je nadgledao čitav proces razvijanja tehnologije. Kod nas je bilo tri doktoranda i tri studenta master studija Univerziteta u Novom Sadu, tako da mislim da je to bila sjajna prilika za mlade da se pokažu i da primene znanja koja su stekli na univerzitetu i u praksi.

Jasna Žugić