Gitarista u svetu nauke i poljoprivrede

Oskar Marko je mladi novosadski naučnik, inženjer i istraživač koji je u svom radu spojio dve, za našu zemlju veoma zanimljive, perspektivne i profitabilne grane, a to su poljoprivreda i IT sektor. Kroz rad u okviru Biosense instituta dobio je veoma značajna priznanja na svetskom nivou. Uz to, Oskar je kompozitor, autor i gitarista grupe Monohrom, a poznate su i njegove pesme posvećene FK Vojvodina. 

"Moj posao u okviru Biosense instituta, gde sam zaposlen kao inženjer istraživač, je da se bavim obradom podataka. Možda je bliže objašnjenje da se bavim primenom informacionih tehnologija u poljoprivredi. Tu se negde nalazi moj rad, na preseku dve oblasti koje su dosta razvijene kod nas, posebno u Novom Sadu. Tradicionalno, to jeste poljoprivreda gde je Vojvodina među najplodnijim regijama u Evropi, možda i u svetu, a u novije vreme to je IT sektor. Mi smo tu da spojimo lepo i korisno i primenimo nove tehnologije u poljoprivredi", priča Oskar na početku razgovora za Oradio.

Za svoj rad dobili ste vredna priznanja. Koliko vam one znače za dalji rad?

Zasita smo dobili mnogo nagrada i jako smo ponosni na njih. Izvojio bih "Horizon" projekte koji su možda i najveći naučno-istraživački fond na svetu. Reč je o nekih, barem tako mislim, 80 milijardi evra koje oni imaju na raspolaganju. Tu smo šampioni u celoj istočnoj Evropi, ili tačnije, kada se povuče crta od Beča i pogleda na mapi desno, mi imamo ubedljivo najviše projekata, samiim tim i najviše para dobijenih iz fondova. Trenutno je aktuelno oko 25 projekata. Ako bi to gledali per capita, pošto nas ima 90 zaposlenih, to je možda i najviše u Evropi. Dobijali smo i nagrade na međunarodnim takmičenjima, izdvojio bih Syngentinu nagradu - dve godine smo se prijavljivali, jednom smo bili četvrti a sledeće godine smo zauzeli prvo mesto za algoritam za pravi odabir semena za poljoprivrednike. Naš algoritam pronalazi najbolji odabir semena soje u odnosu na dato zemljište. Od stotina sorti koje postoje, mi smo uspeli da, na osnovu obrade ogromnog broja podataka, dobijemo rešenje koje seme će se najbolje ponašati u određenom zemljištu. Takav jedan algoritam iza kojeg stoji visoka tehnologija i komplikovani modeli, može da podigne prinos za pet do 10 odsto. To ne zvuči kao velika cifra, ali aku uzmemo u obzir Ameriku, na primer, gde je takmičenje i održano, i njima podignemo prinos za 10 odsto, time bi oni mogli da prehrane čitav Meksiko, na primer, što je veoma značajno. Danas je trend da se ide na povećanje prinosa i kvaliteta hrane mašinskim učenjem i big data analitikom.

Šta krajnji korisnik, zemljoradnik, u suštini dobija od vas?

Ideja takvog sistema koji će biti sproveden u narednih nekoliko godina u Srbiji je da nam korisnik samo pruži informacije o zemljištu, pH vrednost, sastav, količinu organske materije, GPS lokaciju i slično, a mi mu dajemo sve potrebne preporuke za odluke koje su mu potrebne na terenu. Počevši od setve, načina đubrenja, vrste i količine u okviru jedne njive, pesticida i svega što mu je potrebno za ceo proces, pa sve do selektivne žetve gde razvrstava proizvode po kategorijama. Mi time možemo da utičemo da poljoprivrdenik poveća prinose ali i profit, a sa druge strane imamo ekološku prozivodnju gde se korišćenje pesticida i đubriva smanjuje, pa time imamo i "zelelnije" prozivode.

Koliko taj korisnik mora da bude obučen u teničko-tehnološkom smislu, potkovan u mehanizaciji i aparaturama?

Zavisi od tehnologije do tehnologije. Za izbor semena zemljoradnik može da nam pošalje i pismo, ne mora da ima pametni telefon, kompjuter, e-mail ili bilo šta slično. Za neke druge tehnologije, poput, na primer, varijabilnog rasturanja đubriva, to sve mora da prati određena mehanizacija koja mora da ima varijabilne rasipače, GPS monitore, računare. Tehnologija, ne samo kod nas nego u čitavom svetu, nije toliko zrela da bi sve to bilo tako lako isplativo. Naravno, sve se to razvija i to jeste budućnost, ali za sad zavisi od korisnika do korisnika i od regije do regije.

Poljoprivrednici kažu da je potrebno minimum sedam godina kako bi se došlo do reprezentativnih i reproduktivnih podataka. Koliko traje ovaj posao, kada misliš da bi ova tehnologija mogla apsolutno da se primeni?

U našem radu i istraživanju je dobro što imamo podatke sa raznih strana. Tu su sateliti, dronovi, kamere i iz toga možemo da izvučemo dosta informacija. Ono što je problem kod poljoprivrede je što nama za jedan podatak treba godinu dana. Od momenta kad nešto posejete do sledeće sezone prođe godinu dana i mi to ne možemo ubrzati. Da bismo dobili jedan podatak potrebno je toliko vremena. U nekim drugim industrijama, na primer u prozivodnji automobila, tu se dobijaju milioni i milioni podataka svakodnevno. Mi u našem sektoru moramo biti strpljivi i možda je sasvim moguće da jeste istina ta tvrdnja o "minimum sedam godina". I metode i mehanizacija moraju da se isprobaju u svim uslovima, i kada je godina kišna i sušna i pri raznim drugim uslovima.

Kada uporedimo nas i inostranstvo uglavnom dosta kaskamo za svetom.

Zavisi u čemu. Amerika je, naravno, ispred svih što se tiče korišćenja naprednih metoda i visoke tehnologije u poljoprivredi. Što se tiče istraživačkog dela, mislim da mi ni malo ne zaostajemo za ostatkom sveta, čak su nam neke stvari i razvijenije. Nagrade su jedan od dokaza da možemo da pariramo najboljim svetskim institucijama i da možemo da imamo jednako dobre rezultete kao neko u Kalifoniji, Londonu, Parizu ili bilo gde drugde u svetu.

Oskar sa bendom Monohrom

Možda ovo pitanje nije direktno vezano za tvoj rad, ali me zanima sa koliko mladih ljudi se srećeš u poslu, a koji su pokrenuli svoju poljoprovrednu proizvodnju i rešili da se tome posvete?

To je jako zanimljivo pitanje, pošto smo primetili da ima sve više mladih koji ostaju na selu i vrlo ozbiljno se bave poljoprivredom. Mi često imamo sliku nekog starog čike na selu koji obrađuje njivu iza kuće, rukama čeprka i ašovi, a to nije tako. Sve više ima mladih koji poznaju nove tehnologije, korsite tablete, računare, gledaju satelitske slike preko našeg servisa agrosens.rs i koji su zaista svim srcem u toj prozivodnji. Sa njima naravno najlakše i najviše sarađujemo. Tu su i mali prozivođači, koji nemaju veliki interes da uđu u visoke tehnologije, ali su tu i veliki poljoprivrednici koji već sada dobro zarađuju. Upravo nam je srednja klasa proizvođača najzanimljivija i sa njima imamo najviše saradnje.

Da li neko od ljudi sa kojima sarađuješ zna da si ti i muzičar?

Da imam i svoju tamnu stranu (smeh)? Mislim da ne! Valjda to vešto sakrivam (smeh).

Šta se dešava na muzičkom planu, šta radi bend Monohrom?

Malo smo ove zime zatajili sa probama, valjda smo se zavukli po kućama, dok ne bude neko lepše vreme. Ipak smo bili aktivni i završili jedan spot, za koji očekujem da će imati dobar odjek. Radio ga je Igor Zečević koji je pravio i naše prethodne spotove i to je zaista najviši mogući kvalitet. Spot je rađen za pesmu "Nedelja" i nekako oslikava ovo jesenje i zimsko raspoloženje ovih dana ali mislim da će dobro rezonovati u ušima naših slušalaca.

Zanimljivo je da se tvoje pesme emituju na stadionu Karađorđe, pre svake utakmice FK Vojvodina. Kako je došlo do toga da napišeš neke od najboljih pesama posvećenih tom klubu?

Za 100 godina postojanja kluba pozvali su nas momci koji su organizovali veliki koncert ispred SPENS-a, ali i deo obeležavanja ovog jubileja. Koncert je bio odličan, nastupali su Ritam Nereda, Proleće, ZBL, Mačak Toša, U prvim redovima... To su bendovi potpuno različitog muzičkog izraza i opredeljenja, ali je zaista bila fenomenalna atmosfera. Kako smo mi nastupali nakon Ritma Nereda i zatvorili ceo događaj, u šali smo se zahvalili predgrupama (smeh). Uz to  je snimljen i objavljen CD gde smo snimili nekoliko pesama.

Koja ti je ipak najdraža?

Možda ona koja je u suštini obrada starog hita grupe Slade "Come on feel the noise". Nekako je najbolje legla u navijački fazon a u sebi ima neki pop pevljivi deo.

Gde će ljudi moći da vide i čuju Monohrom uskoro?

Prva prilika će biti u okviru Love Festa na Trgu Slobode, tokom feburara. Svirali smo u decembru u Shamrocku a gledamo da ne udavimo publiku i da ne nastupamo previše, nego da to malo razredimo i sviramo jednom u par meseci. Nadam se da se gledamo i na našem youtube kanalu, kada lansiramo novi spot.

A da možeš da biraš, što bi odabrao da budeš u životu, muzičar ili naučnik?

Muzičar. I nadam se da me neće čuti moj direktor (smeh).

Jovan Marjanović