Maturanti sve samostalniji u izboru fakulteta

Najvažnija odluka za jednog adolescenta je koji će fakultet upisati. U tom trenutku izbora je mnogo, a uticaja sa strane na tu odluku još više.

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač:

Prošlogodišnja studija Nacionalne strategije praćenja zdravlja od adolescentskog do odraslog doba u Americi pokazala je da jednako sposobni učenici iz srednjih škola, oni koji su poznati po dobrim rezultatima i oni koji nemaju baš zavidne rezultate, imaju lošiju sliku samih sebe u akademskom svetu. Zašto je to tako? Ukratko, učenici koji odaberu fakultet usled različitih faktora koji nije za njih ili ne zahteva preterani angažman s njihove strane, može loše uticati na njihovu sliku o sebi, te mogu misliti da su nesposobni.

U našoj državi situacija je nešto bolja, bar po mišljenju profesorke psihologije u Gimnaziji "Svetozar Marković" Tereze Perišić Gašpar. Ona kaže da se većina maturanata odupire uticaju sredine i biranje fakulteta vrši samoinicijativno, zbog čega retko dolazi do promene izbora.

"Najčešće oni donose tu odluku lično. Naši maturanti, većina njih, uspevaju da donesu odluku koja je više lična, ali ako neko pogreši, uvek se može ispraviti. Mi smo ceo život u razvoju i spoznavanju naše ličnosti i sposobnosti tako da se čovek može ispraviti u svakom trenutku, ako uvidi grešku", rekla je za "Pokretač" profesorka Tereza Perišić Gašpar. 

Pitali smo maturante čime se oni vode pri odabiru fakulteta. Evo nekoliko odgovora:

Želim da upišem Medicinski fakultet jer volim rad sa ljudima, pogotovo taj deo humanog rada koji se podrazumeva u lečenju ljudi. Bilo je više izbora, ali sam uzela u obzir svoju budućnost i da radim ono što volim.

Odlučio sam da upišem Pravni fakultet, jer smatram da u politiku treba da uđe neko ko zna šta treba da radi i želim da odbranim pravdu od nepravde. Pri odabiru fakulteta vodio sam se svojom veštinom govora i argumentovanjem svega što imam da kažem.

Želim da upišem FTN, smer animacija, jer sam shvatila da želim da pravim kratke filmove za decu ili da radim na specijalnim efektima u filmovima. Nakon što sam uradila test sposobnosti, shvatila sam da je moj izbor bio dobar.

Ja sam još u fazi odlučivanja. Dvoumim se između Fakulteta bezbednosti i Socijalnog rada na Filozofskom. Vodila sam se svojim željama i interesovanjima.

Moja želja je da upišem FTN, softverski inženjering i informacione tehnologije. To je smer u kojem su se objedinili predmeti koje volim i sigurna budućnost.

Kao što je jedna od anketiranih osoba napomenula, test profesionalne orijentacije može biti dobra potvrda kada se javi dvoumljenje. Profesorka psihologije Tereza Perišić Gašpar kaže da ovaj test pokazuje za koju oblast je ispitanik najsposobniji, ali da ipak odluka ostaje na maturantu.

"U školi, kada se radi profesionalna orijentacija, pribegavamo rađenju intervjua u kom se ispituje vrednosni sistem i interesovanja maturanata. Zatim, rade se testovi interesovanja, kako bi oni mogli da odrede koja su to zanimanja prema kojim imaju pozitivne aspiracije. Takođe, rade testove sposobnosti. Danas na internetu ima dosta informacija. Baš zbog toga osoba može i da se izgubi u toj masi informacija, da ne zna šta je prioritet i na osnovu čega da donese pravu odluku. Tu su i roditelji, pa se nekad desi da oni kroz decu žele da ostvare neostvarane ambicije, što ne bi trebalo jer, kada radite nešto što ne volite ili niste sposobni opada motivacija i nema lične satisfakcije. Znate onu kinesku poslovicu, 'Onaj koji uspe da radi ono što voli, onda mu je život kao zabava'. To je privilegija, da upišemo fakultet ili da se bavimo poslovima koji volimo", rekla je profesorka Tereza Perišić Gašpar. 

Upravo zbog toga što se na odluku o izboru fakulteta gleda kao na nešto u čemu se ne sme pogrešiti, kada se desi da neki brucoš, ili student druge, treće ili četvrte godine shvati da možda ono što je upisao nije za njega, takav stav nekad nailazi na prekor okoline. Hristina Gajić je devojka koja je trenutno brucoš, po treći put. Izbor upisa na prvi fakultet, kako ona kaže, odlučila je linija manjeg otpora.

"Adolescenti sa 18, 19 godina nisu dovoljno spremni za takvu odluku, bar po mom mišljenju, s obzirom na to da u tom dobu nisam bila dovoljno sposobna da odlučim šta zapravo želim. Vodila sam se linijom manjeg otpora, koja je bila povedena ličnom nesigurnošću u koleraciji sa lenjosti što je kulimiralo da upišem ono što je potpuno suprotno od onoga što želim. Odlučila sam da zavolim to što sam upisala, međutim to mi nije išlo od ruke, jer na silu ne možeš ništa", rekla nam je Hristina. 

Ona je ipak pokušala da upiše drugi fakultet nakon onog koji nije volela, međutim, sticaj okolnosti ju je naveo da ipak promeni grad, pa tako i fakultet. Ovog puta veruje da je odabir pravi i poručuje budućim brucošima da greške ne postoje i da je svaki početak novo iskustvo.

"Kao neko ko je treći put brucoš u životu, mogu reći da je donošenje odluke u izboru fakulteta izuzetno delikatan period. Tek sad, sa 24 godine, imam iskristalisanu viziju sebe. Ne mislim da sam i dalje zrela, imam još da učim, ali samo želim da poručim budućim brucošima da, šta god da odluče, treba da prate svoju intuiciju. Na kraju krajeva i kada shvate da to nije za njih, mogu da počnu ispočetka jer je svaki početak novo iskustvo. Ono što si stekao kada si, uslovno, pogrešio, jer po mom mišljenju greške ne postoje, iz takvih situacija možeš da izvučeš najbolje i da postigneš od života ono što si oduvek želeo", zaključila je Hristina Gajić. 

U pomenutom istraživanju kažu da pogrešan izbor fakulteta može odvesti u depresiju. Baš zato istraživači upozoravaju da maturanti moraju dobro razmisliti o izboru fakulteta i da bi trebalo da uzmu više parametara u obzir, ne samo koliko je faks udaljen od kuće ili koliki je iznos školarine. Potrebno je uvideti svoje kvalitete i voditi se samoinicijativno i, kako nam je rekla profesorka Perišić Gašpar, potrebno je odupreti se od tuđih uticaja, jer je to ipak tvoja budućnost.

Svetlana Paramentić