IG Nobelova nagrada slavi šaljivu stranu nauke

Od 1991. godine tradicionalno se dodeljuje satirična verzija Nobelove nagrade. Zove se IG Nobelova nagrada. Ona se uručuje za bizarna i smešna naučna dostignuća koja "prvo zasmejavaju ljude, a onda ih teraju na razmišljanje". O njihovom satiričnom karakteru svedoči i sam naziv nagrade. Nastao je od igre reči ignoble (nesvrsishodno) i prezimena čuvenog inovatora Alfreda (Nobela).

Kako navode organizatori, cilj IG Nobelove nagrade je da "oda priznanje neobičnim, zastrašujućim i dosetiljivim idejama i da podstakne interes ljudi za nauku, medicinu, tehnologiju". Studentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Dragičević kaže da su joj ovakva istraživanja interesantna i da ih podržava iz dva razloga.

"Prvi bi bio činjenica da stimuliše ljude da istražuju i postavljaju pitanja. A drugi jer je dosta naših naučnih dostignuća i sprava upravo otkriveno slučajno ili kroz neki eksperiment koji na prvi pogled nema nikakve veze sa dostignućem koje je iz njega nastalo. Upravo zbog toga bih i ja sama želela da učestvujem u njima, naravno poštujući sve eticke principe", rekla je Aleksandra.

Ove godine, Fric Štrak osvojio je nagradu za psihologiju zbog "otkrića da držanje olovke u ustima podstiče tu osobu na smejanje, što povećava sreću - i potom za otkriće da to nije tačno". Silvano Galus dobio je nagradu za medicinu za prikupljanje dokaza da li bi pica mogla da štiti od bolesti i smrti - ali samo ako je napravljena i konzumirana u Italiji. Aleksandra Dragičević kaže da se upravo u medicini ogleda značaj bizarnih istraživanja.

"Apsolutno slučajno otkriće penicilina od strane Aleksandra Fleminga koji je u tom momentu samo želeo da kolonizuje stafilokoke. Primetio je da je na određenim mestima rast stafilokoke bio zaustavljen, a daljim istraživanjem dokazao da je to bila posledica gljive penicilum notatum", objašnjava Aleksandra. 

Ovogodišnja dodela IG Nobelovih nagrada 

Holandski, turski i nemački naučnici dobitnici su nagrade u oblasti ekonomije za testiranje prisustva mikroba na novčanicama iz različitih zemalja. Njihovo istraživanje pokazuje da je najprljaviji novac rumunski, a sastav novčanica je najpovoljniji za razmnožavanje bakterija.

Pitali smo i naše sugrađane, šta misle o IG Nobelovoj nagradi. Iako većina anketiranih nije bila upoznata sa dodelom ove nagrade, slažu se u tome da ovakav događaj donosi smeh publici i zbog toga će, kako su rekli, početi da je prate. Sa druge strane, ima i onih koji su već znali za IG Nobelovu nagradu. 

"Čuo sam za IG Nobelovu nagradu, ideja je skroz u redu. Iskreno, ne znam zašto bi neko imao nešto protiv ove manifestacije. Naravno da nikad neće moći da zaseni pravu Nobelovu nagradu koja je ipak najprestižnija nagrada za naučna dostignuća. U smislu zabave, mislim da ova nagrada treba da postoji čisto da bi se ljudi upoznali sa otkrićima i nekad dobro nasmejali", glasio je jedan od odgovora.

U samo jednom slučaju do sada, jedan naučnik dobio je i IG Nobelovu i Nobelovu nagradu. Radi se o ruskom fizičaru Andreju Gejmu, koji je 2000. godine dobio IG Nobelovu nagradu jer je uzrokovao magnetsku levitaciju žabe, dok je pravu Nobelovu nagradu za fiziku osvojio 2010. za studije na materijalu grafenu. Dobitnici ove nagrade osvajaju deset milijardi u gotovini, u zimbaveanskoj valuti, a radi se o iznosu koji je zbog galopirajuće inflacije gotovo bezvredan.

S.P.