Honorarac u Srbiji je osuđen na neizvesnost

Biti honorarac u Srbiji pre svega znači neizvesnost. Sve veći broj honorarnih radnika u našoj zemlji posledica je digitalne ere u kojoj živimo, ali i škrte ponude poslova. Decenijama je traženje stabilnog i sigurnog posla bio prioritet, a onda je digitalna era sve to iz korena promenila. Danas mladi karijere počinju kao honorarci, a mnogi od njih se u tom statusu zadrže i duže nego što su planirali.

Pandemija je ozbiljno povećala broj mladih koji su ostali bez posla, ostavljenih da, bez mnogo šanse za stalnim zaposlenjem, svoju priliku traže u povremenim angažmanima. Bilo da im honorarni poslovi odgovaraju ili su na njih osuđeni, ovaj sloj poslovno sposobnog stanovništva je u porastu.

Irena Čučković već duže vreme radi više honorarnih poslova, a sama kaže da joj tako trenutno odgovara iako to nije njen prvi izbor.

"Honorarne angažmane biram da bih stekla iskustvo na različitim projektima, ali i da bi upotpunila mesečne prihode. To smanjuje moje slobodno vreme, a radno vreme mi je fleksibilno, pa usklađujem više vrsta obaveza iz dana u dan", kaže Irena.

Ona navodi da joj kao studentkinji znači fleksibilno radno vreme, te da nije sigurna da sada želi jedan bolje plaćeni posao.

"Nadam se da ću jednog dana možda raditi samo jedan posao, ali to u narednim godinama nije u mojim planovima", objašnjava Irena.

LAKO DO POSLA UZ SAJT ZA HONORARCE

Honorarci su najnezaštićenija poslovna kasta u Srbiji. Porezi na tu vrstu ugovora su najveći. Ipak, honorarni ugovor opstaje, a honorarci čine nezavidan deo radno sposobne populacije, sa bitno smanjenim radničkim pravima.

Naša smatra da bi država mogla da olakša život honorarcima tako što bi im umanjila porez, jer su honorari retko visoki.

I umetnici su najčešće honorarci. Neven Hercegovac je fotograf i kaže da honorarni posao češće nalazi njega nego obrnuto, jer je takva priroda njegovog poziva.

"Umetnicima su dometi u Srbiji ograničeni. Ne mogu da biram angažmane, nisam siguran ni da li ću ih imati sledećeg meseca, ali to je naša realnost. Zato je nekad nevidiljiva linija između mog radnog i slobodnog vremena. Nisam siguran da želim stalni posao, jer ovaj način rada mi daje slobodu i dinamiku koja mi odgovara" kaže Neven.

Na drugoj strani nalazi se Goran Banović koji je ostao bez posla u turizmu tokom prvog talasa pandemije. On je, kako kaže, prinuđen da zarađuje na alternativne načine. Trenutno vozi taksi, povremeno radi u jednoj štampariji i drži časove nemačkog jezika.

"Nekad mi je nemoguće da uskladim sve ove obaveze. Ali, kada bih se odrekao nekog od ovih poslova našao bih se u ozbiljnoj finansijskoj buli. Mislim da je prošlo vreme jednog stalnog posla, većina ljudi već sada mora da radi dodatno da bi opstala", objašnjava Goran.

U ČEMU SE RAZLIKUJU ZAPOSLENI I FRILENS PROGRAMERI?

Ugovor o delu je osnova honorarnog angažmana i podrazumeva tip ugovora u kome radnik nema status zaposlenog. To, između ostalog, znači i da nema prava na godišnji odmor, bolovanje i porodiljsko odsustvo. Ne postoje pauze, definisano radno vreme, plaćeni prevoz ni ostala prava iz radnih odnosa.

Poseban problem sa honorarcima je ostvarivanje prava na penziju.

Više o ovoj temi poslušajte na našem podkastu:

P.K.