Društvo / Obrazovanje
Ejdžizam - dikriminacija koja udaljava generacije
Da li ste ikada čuli za pojmove ejdžizam i jangizam? Oba se odnose na diskriminaciju na osnovu godina. Prvi se češće odnosi na diskriminaciju starijih, dok se drugi odnosi na mlade. Svetska zdravstvena organizacija je u svom Izveštaju o globalnom ejdžizmu objasnila da se to događa kada se godine koriste kako bi kategorizovali i podelili ljude na načine koje vode ka povređivanju, nejednakim šansama i nepravdi, kao i međugeneracijskom jazu.
Na žalost, ejdžizam je veoma prisutan i može se ispoljiti na različite načine. Ono što i mladi i stariji mogu da dožive je, recimo, da ne dobiju posao zbog svojih godina. U jednom slučaju su navodno neiskusni, u drugom navodno preiskusni.
Osim što ovakva diskriminacija utiče na psihofizičko stanje žrtve ejdžizma, ona krši i ljudska prava. Nevena Trofimenko iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da ejdžizam ka mladima nastupa onog momenta kada nas neko tretira drugačije samo zbog toga što smo mladi. Taj centar svake godine pravi Izveštaj o ljudskim pravima mladih. Uskoro bi trebalo da izađe i Izveštaj za 2022. godinu.
"Mladi se i u 2022. godini suočavaju sa prekarnom zaposlenošću, ne mogu da nađu stalan posao, oni pristaju da rade na crno i ne mogu nikako da nateraju poslodavca da dobiju ugovor o radu. Pristaju da budu plaćeni na ruke, što je jako veliki problem. Dve petine mladih radi na ugovorima sa ograničenim trajanjem. Više je žena koje tako rade, nego muškaraca. Kada radite po nekom tipu ugovora koji je autorski ili ugovor o privremeno povremenim poslovima, vi onda nemate ni pravo na socijalno osiguranje, zaštitu na radu, ako se razbolite ne možete da otvorite bolovanje. Niste vidljivi u sistemu i pravo na zdravlje je na neki način ugroženo", ističe Nevena.
Kako ona kaže, sve to je veliki problem koji treba što pre rešavati jer vodi do standarda urušavanja dostojanstvenog rada mladih.
"To je sistemski problem pravljenja razlika od strane poslodavaca samo zato što je neko mlada osoba. Ide se sa pretpostavkom da nema dovoljno kvalifikacija, a onda i nema adekvatnu zaradu. Sve to jedno drugo povlači", zaključuje Nevena.
Lola Paunović navodi da su mladi viđeni kao nesposobni za obavljanje nekih dužnosti, jer navodno nemaju dovoljno iskustva.
"Mislim da jesam osetila ejdžizam na svojoj koži, iako u tom trenutku nisam toga bila svesna. Neko stariji od mene dobio je posao iako sam imala jače kvalifikacije. Bila sam manje plaćena, zbog godina, od kolega koji su počeli kasnije od mene da rade isti posao na istoj funkciji. Imali su manje radnog iskustva i niži stepen obrazovanja", ispričala je Lola za Oradio.
OBRATI PAŽNJU
Nevena Trofimenko naglašava da mladi ne treba da prihvataju određene situacije kao zadate i kao nešto što ne mogu da promene.
"Postoje organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i koje će na individualnom nivou pomoći zaštiti prava mladih i onima koji se suočavaju sa nekom vrstom diskriminacije. Tu je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Moguće je da se pokrene slučaj pred tom institucijom, a možete da pokrente i postupak pred sudom. Na raspolaganju je i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Postoje načini da se stane na put kršenju prava mladih", zaključuje Nevena.
Što se tiče Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kako piše u Izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava, koji će uskoro biti objavljen, postoji potreba i bilo bi opravdano da se prilikom izveštavanja o sprovođenju ovog zakona uvedu i mladi kao korisnici.
Programska koordinatorka za ljudska prava u Inicijativi mladih za ljudska prava Maja Žilić kaže da mlade kroz ejdžizam ograničavamo, umanjujući im hrabrost da ispolje mišljenje.
"To nije dobro za progres društva i zajednice. Treba mladima stvarati prostore koji će biti sigurni i gde će oni moći da ispolje ono što misle, bez zadrške i razmišljanja o tome da će biti napadnuti ili diskriminisani. Dešavalo se i meni lično, pre svega jer sam mlada žena, to je dodatni otežavajući faktor. Sama sam se više puta sa tim izborila, tako što sam samo nastavila da govorim ono što sam htela da kažem, bez obzira na to što mi je neko rekao hajde nemoj ti, ti ne znaš. Smatram da znam, da imam pravo da učestvujem. Tako i svi mladi imaju pravo da znaju i učestvuju u nekim procesima i donošenju odluka", naglašava Maja.
Ono što nam definitivno nedostaje je razumevanje i onih starijih i onih mlađih. Tanja Trifković je glavna i odgovorna urednica u Glasu Podrinja. Svakodnevno radi sa mladima i taj odnos opisuje kao inspirišući, izazovan i pre svega lep.
"Nekada, u mojim godinama, ljudi zaborave koliko toga mi možemo da naučimo od mladih generacija, a ne samo da oni uče od nas. Kada govorimo o nekom međugeneracijskom nerazumevanju, moram da priznam da je to nerazuemvanje na početku više bilo sa moje strane, nego sa decom sa kojom radim. Kada smo počeli da radimo u omladinskoj redakciji u Glasu Podrinja, imala sam gomilu predrasuda o mladim genracijama. Zapravo sam shvatila da su to neki klinci koji sada imaju malo godina, ali su vrlo sposobni da se nose sa većim izazovima i obavezama koje im život nameće", kaže Tanja.
Izveštaj o globalnom ejdžizmu Svetske zdravstvene organizacije kao jednu od preporuka za suzbijanje ejdžizma navodi i stvaranje mehanizama za suzbijanje narativa koji pomažu ovakvoj diskriminaciji. Dakle nema “ti si mlad/a, pusti to nekom starijem” i nema “ne možeš ti to, već si star/a”. Već ova mala promena u načinu kojim se obraćamo različitim generacijama donosi velike rezultate.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim'" poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
