...
TRENUTNO00:00 - 11:00Music Mix by Majkić

Društvo / Obrazovanje

Budimpešta kao prvi korak do svetskih univerziteta

09.01.2021.

U današnje vreme, već nakon završene osnovne škole pred decu se stavlja velika odluka i pitanje šta će, potencijalno, postati u životu. Srednja škola koju odaberu može uticati na njihov kompletan život, pa je samim tim i ta odluka veoma značajna. U poslednjih nekoliko godina sve češće se čuje da je jedna od dobrih opcija za školovanje van Srbije odlazak u gimnaziju Nikola Tesla u Budimpešti, koju pohađa naša mlada sugrađanka Nikolina Janjić. Osim što je odličan đak, Nikolina je i karatistkinja, nosilac crnog pojasa.

.

"Veoma sam neodlučna kada se radi o mom budućem zanimanju. Interesuje me puno stvari. Nauke mi dobro idu, pa sam odlučila da srednja škola bude nešto što bi pomoglo da me preusmeri na pravi put, kako bih na kraju upisala odličan fakultet. Za školu u Budimpešti sam se odlučila jer je upravo tu školu pohađalo mnogo mojih prijatelja. Pričali su mi sve najbolje, da su se lepo snašli, ali i kako im se pruža prilika da se školuju u jednom od najlepših evropskih gradova, nakon čega im se otvaraju vrata Evrope i svih evropskih i svetskih fakulteta. Uz sve to, u školi je veoma razvijen sport, a profesori su veoma posvećeni učenicima i njihovim dobrim rezultatima", ispričala nam je Nikolina na početku razgovora u okviru emisije Dnevna soba Oradija.

Kako teče postupak prijavljivanja i uopšte, kako se upisuje škola u Budimpešti?

Na orginalnom sajtu škole Nikola Tesla nalaze se sve informacije koje se tiču upisa i same mogućnosti dolaska u Budimpeštu. Postoje i dani otvorenih vrata škole, koji se organizuju početkom školske godine i tada učenici koji planiraju da upišu ovu školu mogu da dođu, prisustvuju nastavi i zajedno se upoznaju sa budućim kolegama i profesorima. Sama prijava ide preko formulara koji se nalaze na sajtu škole, ona sadrži razne podatke o učeniku, poput biografije, uspesima van škole, interesovanjima i slično. Uz to, postoji i pitanje zašto bismo želeli da budemo članovi baš ove škole. Kako sam se upisivala u vreme koronavirusa, odabir budućih đaka vršili su profesori škole na osnovu prijava, od preko 300 prijavljenih izabarno je nas 60 koji smo dobili priliku da pohađamo ovu prestižnu školu.

Božićna čestitka učenika škole Nikola Tesla iz Budimpešte

Školovanje je pretpostavljam na srpskom, a kakav je generalno život u Budimpešti?

Školovanje je na srpskom nastavnom jeziku, ali pored toga se uči i mađarski jezik. Što se života van škole tiče, na početku je dosta teško, jer u samoj Mađarskoj ljudi generalno nisu toliko komunikatvni na engleskom jeziku, više pričaju nemački, pa je sporazumevanje malo teže. Osnovne stvari se na mađarskom vrlo brzo nauče, pa je lakše snalaženje u prodavnici, restoranu ili kafiću. Grad je zaista prelep i nakon tog prvog, težeg perioda, zaista je super.

Kakva je situacija bila tokom prvog polugodišta u školi, uz koronavirus?

Nakon što sam prešla granicu uz dva negativna PCR testa, kao da nisam ni osetila da je pandemija. Dosta stvari se vratilo u normalu, a mera se pridržavaju u zatvorenim prostorima, prodavnicama... Što se škole tiče, sve je bilo dosta dobro organizovano, pa nisam imala utisak da se nalazimo u vremenu koronavirusa.

nikolinajanjic2 jpg

Veoma zanimljiv segment tvog života je i sport. Ti si karatistkinja, nosilac crnog pojasa. Šta to u suštini znači?

Kada neko u karateu dostigne crni pojas, to znači da je postao majstor tog sporta, što nosi veliku odgovornost, jer se moj crni pojas vodi kao da uz sebe nosim hladno oružje. Doći do tog nivoa je veoma teško, ali je takođe i veoma individualno kako će to neko postići. To takođe znači da je nosilac crnog pojasa utkao u njega godine truda i rada.

Koliko ti je godina trebalo da stigneš do tog nivoa u karateu?

To zavisi od osobe do osobe. Neko, na primer, može trenirati 20 godina, a da i dalje nema crni pojas, dok neko može da trenira pet godina i ako je ekstremno talentovan i posvećen, može i za tako kratko vreme dobiti crni pojas. Što se mene tiče, treniram punih 11 godina, a pre dve godine sam već položila za crni pojas, sa svim katama, tehnikama i borbama i to sa oštrim ocenama.

Karate konačno postaje i olimpijski sport, iako je čudno da to do sada nije bio. Kada su takmičenja u pitanju, koliko se razlikuju kate od samih borbi?

Kata je skup tehnika, složeni, precizni pokreti smešteni u jednu celinu, koju mi predstavljamo određenim nazivima, poput neke vrste specifične koreografije. To su vrlo snažni pokreti koji moraju biti veoma precizno predstavljeni. Borba je slobodan vid karatea, gde se primenjuje ista tehnika, ali bez jakog kontakta, jer mi nismo bokseri, nismo kikbokseri, mi se učimo samokontroli i primeni u samoodbrani. To su osnove razlike i niko ne može biti nadaren za obe stvari odjednom, pa se karatisti opredeljuju za jedno ili za drugo, jer se radi o dva različita stila. Moj stil generalno je šoto kan, a ja se bavim uglavnom katama, dok su borbe malo grublje i radi se drugačijim stilom, pa je mnogo teže navići se posle kata na borbe ili obrnuto.

Deluje, barem nama laicima, da je crni pojas neki maksimum. Šta je tvoj sledeći korak u karateu?

Crni pojas mi daje mogućnost da kasnije budem trener ili eventualno sudija. Moj plan je da se i dalje bavim ovim sportom, idem na takmičenja i postižem razne uspehe. Nakon crnog pojasa može da se polaže za drugi, treći, četrvri ili neki dalji dan, a to se stiče novim programima polaganja i naravno, vremenom. Za tako nešto treba biti jako uporan, mnogo raditi i voleti ovaj sport.

Teško je planirati, možda i prerano, ali šta su tvoji planovi ili makar smernice u daljem školovanju?

Za sada su mi se nametnule dve želje, dva pravca koja su mi trenutno zanimljiva. Jedan pravac je medicina, gde me posebno zanima antropologija, time bih sigurno volela da se bavim. Sa druge strane, jako me zanima preduzetništvo, biznis, administracija i generalno ekonomija. Treća ili četvrta godina mog školovanja će to presuditi, verujem da će me profesori usmeriti na pravi put, a do tada ima vremena. Zainteresovana sam za obe opcije, a to je i razlog zašto sam upisala baš gimnaziju, jer, još smo mi mali da bismo odabrali čime želimo da se bavimo u životu.

Nikolinino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

Foto: privatna arhiva

Možda te još zanima:

.

Defektolog je posao koji se živi

Često nam se u životu nametnu poslovi koje ne volimo, postoje i takvi koje vremenom zavolimo, ali neke poslove ljudi…

.

Oprezno, suplementi nisu zamena za hranu

Do pojave virusa Kovid 19 malo ko je ozbiljnije razmišljao o imunitetu na način kako to činimo posle godinu dana…

.

Je li ovo to što želimo?

U novu godinu se ulazi sa novim planovima, sa listama koje treba da ispunimo i sa nekom unutrašnjom potrebom da…

.

Onlajn nastup ne mora da bude preslikan koncert

Euforični pančevački duo, koji tvrdi da nema ljubavi u klubu, a da đuskanje ne pomaže, stiže u Novi Sad, ali…

.

Ljudi su u iluziji da je pisanje lak posao

Dalibor Tomasović je mladi pisac, za čiji poslednji objavljeni roman "Međuprostorje" kažu da smelo promoviše visoku literarnu i estetsku vrednost…

.

Dobra dela menjaju svet

Novosađanka Maja Radaković je u svojoj sredini, na Detelinari, poznata kao humanitarac. Bila je jedan od glavnih inicijatora "Laninog bazara"…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 11:00 Radio Gruvanje
  • 12:00 U kakvoj zemlji želim da živim

Anketa

Šta vam najviše nedostaje u "novoj normalnosti"?

Oradio logo