O vlasti, korupciji i časti: "Seljački Hamlet" za kraj uspešne sezone Novosadskog pozorišta

Kada se za jednu predstavu traži karta više, to svakako znači da je u pitanju komad vredan pažnje. Međutim, kada se za sve predstave jednog pozorišta karte rasprodaju gotovo istog dana kada se objavi termin igranja, to onda sigurno znači da je ceo sistem osmišljen, planiran, izgrađen i postavljen na najvišem nivou. Sada već nekoliko sezona unazad, Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház) svom prepunom auditorijumu matične kuće priprema izuzetno kvalitetan program, a svoj potencijal prenosi i na mnogobrojna gostovanja širom regiona. Urban Andraš, reditelj i upravnik pozorišta, sa nestrpljenjem čeka kraj sezone, dok već za narednu ima tačan plan priprema i realizacije novih naslova. Kraj sezone se, sada već tradicionalno, zatvara gostujućim komadom – ovog puta na sceni u dvorištu pozorišta biće izveden "Hamlet u selu Mrduša Donja" Salaškog pozorišta, dok će glumci i zaposleni Novosadskog pozorišta biti domaćini posetiocima.

Kako ocenjujete prethodnu sezonu u Novosadskom pozorištu?

Bez obzira na to kakvo je stanje u kulturi i u zemlji, ipak mislim da završavamo jednu uspešnu sezonu. Mi smo napravili svojih pet premijera, igrali oko 80 puta u samoj kući i bili na gostovanjima 24 puta do sada. Evo, upravo pozorište sada kreće za Pečuj, gde se igra predstava "Bilo je jednom u Novom Sadu". Bili smo jako posećeni ove godine, uglavnom smo bili rasprodati, što je najveći uspeh i to već drugu sezonu zaredom. Sa zadovoljstvom i radošću zatvaramo sezonu, a i ja i svi ostali bismo već da idemo na odmor jer su se ljudi naradili – bila je ovo vrlo intenzivna godina.

Gde leži tajna tog uspeha, odnosno, činjenice da se za svako izvođenje traži karta više?

Možda je malo preterano reći da se tražila karta više za baš svaku predstavu, ali smo u najvećem broju slučajeva ipak igrali pred punim salama. Ja se sećam vremena kada se u nekim pozorištima, čak i ovde, čekalo da bude dovoljno ljudi u publici da bi se uopšte izvela predstava, a sada se već bavimo samo time kako da budemo skroz rasprodati. Ne znam da li postoji tajna u tome, ali činjenica je da Novosadsko pozorište ima kvalitetan repertoar, kako što se tiče glumačkog ansambla, tako i što se tiče reditelja koji su radili kod nas – od Kokana Mladenovića i Dejana Projkovskog, pa do Miloša Lolića i tako dalje. S druge strane, prilično veliki trud smo uložili u to da postanemo vidljivi u samom gradu, ali se i nekako atmosfera u pozorištu promenila. Mislim da ljudi koji dolaze nekako doživljavaju ovo pozorište kao neku vrstu – da ne preterujemo – ostrva slobode, a možda malo i kao beg iz ove naše stvarnosti u nešto što je zaista prava kultura i umetnost koja nam je, mislim, preko potrebna. Mi se ipak bavimo onim pitanjima i onim temama koje nas dotiču, a koje znamo iz ove društvene ili političke stvarnosti. Znači, ne bežimo od toga da se suočavamo s tim ili da pravimo predstave koje imaju kritički karakter. Nama uopšte nije u interesu da ne igramo ili da otkazujemo predstave, nama je jako bitno da to što smo svojim predstavama hteli da prenesemo zapravo i prenesemo, i da se ta komunikacija sa publikom ostvari.

Za kraj sezone odabrali ste komad "Hamlet u selu Mrduša Donja". Kako se to izmaštano selo iz pera Ive Brešana preslikalo na Novi Sadi i na Novosadsko pozorište?

To nije naša produkcija. Već drugu-treću godinu pokušavamo da radimo tako da završnica sezone bude gostujuća predstava. Znači, zamisao je da naši glumci tada ne moraju pod stresom da se spremaju i igraju, nego da dođu na tu predstavu i na parti posle nje, pa da mogu na miru da se druže sa svojom publikom koja ih prati cele godine. A "Hamlet u selu Mrduša Donja" je moja režija iz prošle godine. To je predstava i produkcija Salaškog pozorišta, koje gostuje po selima Vojvodine gde uglavnom živi mađarsko stanovništvo. Tamo se predstave bukvalno igraju ponekad i na traktorskim prikolicama, a pod takvim uslovima će ova predstava biti izvedena i u dvorištu Novosadskog pozorišta – dakle, u tim autentičnim salašarskim uslovima. Znači, svako sedne gde stigne, a u toku predstave i pre toga naši ljudi će peći mekike i time ćemo ugostiti posetioce. Naravno, posle ćemo se družiti uz koktel i ugostiti našu publiku. "Hamlet u selu Mrduša Donja" se na mađarskom jeziku igra pod naslovom "Seljački Hamlet". To je komad koji je neverovatno aktuelan – govori o odnosu vlasti prema narodu, tiče se korupcije, časti i, naravno, svega onoga o čemu govori i taj veliki, originalni Hamlet.

Svaki kraj je ujedno i početak sledećeg poglavlja. Naredna sezona je sigurno već u planu?

Svakako, sledeća sezona je već u pripremi. Selma Spahić već krajem ovog meseca održava kasting sa našim glumcima i mladim studentima. Ova rediteljka iz Sarajeva počeće svoj rad u septembru na Kalderonovom komadu "Život je san", u prepisu Dimitrija Kokanova. To se sprema, a odmah posle toga, u novembru, Laslo Keseg iz Mađarske, tačnije iz Budimpešte, krenuće da režira "Music Rose Pamelot", koji je rađen po delima Montija Pajtona, odnosno spada u tu vrstu estetike. Posle toga, u januaru, Mirko Radonjić iz Podgorice počeće rad na Šekspirovom komadu "Antonije i Kleopatra", a takođe se još dogovaramo i sa drugim rediteljima. Imaćemo još jednu predstavu do kraja sezone. Veljko Mićunović je jedan od tih reditelja sa kojima smo baš sada u komunikaciji.

Kakvi su vaši planovi? Ima li nekih novih premijera u najavi i čime se trenutno najviše bavite?

Da, upravo pripremam jednu predstavu u Novosadskom pozorištu koja će biti na jesen – "La Divina Commedia". To spada u onaj naš projekat "Cabare Piccolo Grande", koji radimo već treću godinu. Prvo je bila predstava "Distopija", pa "Utopija", a sada stiže "La Divina Commedia" pod naslovom "Politika". To je moj autorski projekat, time se bavim, a ujedno se dogovaram i za angažmane kao reditelj na nekim drugim mestima – u opciji su Novi Pazar, Podgorica, pa i Sarajevo eventualno.

Gostovanje Urban Andraša u emisiji "Dnevna soba" možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Újvidéki Színház