Novosadsko pozorište: Karta više, emocija više

Kada je reč o umetnosti, za koju latinska poslovica kaže da o njoj "ne treba diskutovati", teško je reći šta se kome sviđa, jer je ta odluka duboko lična. Kada je u pitanju ocena kvaliteta, stručnjaci u određenoj oblasti, ako im se delo dopadne, napišu nekoliko lepih reči, dodele nagradu i javno pohvale. A publika? Pa, publika, taj "običan" svet, doći će, kupiti kartu i svojim prisustvom nedvosmisleno pokazati svoj stav. 

Novosadsko pozorište, Ujvideki sinhaz i njegov ansambl, koji već nekoliko godina priređuju zaista sjajne komade, dobili su mnogobrojne nagrade i priznanja koja nadmašuju okvir naše zemlje. Za sve to vreme, traži se karta više za bukvalno svaku predstavu koju stave na repertoar, do te mere da su otvorili i listu čekanja, a karte su rezervisane mesecima unapred. Terezia Figura, glumica tog pozorišta, ali i pedagog i profesor onima kojima pozorišne daske tek treba da postanu životna scena, kaže za Oradio da kako su završili prethodnu godinu, tako su i počeli 2025. godinu

"Što znači - veoma radno, što je, mislim, već postalo prepoznatljivo za naše pozorište. Publika zna da igramo puno predstava, da mnogo toga pripremamo i da uvek želimo da pokažemo svoj maksimum. Godina je počela izuzetno dobro i sa optimizmom očekujemo da će se tako i nastaviti", ispričala nam je Zia na početku razgovora u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

Novosadsko pozorište, ili Ujvideki sinhaz, osnovano je 1974. godine. Iako je radilo bez prestanka, pozorište je u centar pozorišnih zbivanja došlo tek pre nekoliko godina. Šta je dovelo do toliko velikog interesovanja za vaše predstave, da se bukvalno traži karta više?

Mislim da je došlo do preokreta u izboru predstava, koje zaista govore o kvalitetu koji donosimo na scenu. Publika je počela da se masovno interesuje za nas, dolazi u velikom broju i gotovo je nemoguće doći do karata. Za neke predstave morate rezervisati karte mesecima unapred, a postoji i lista čekanja u slučaju da neko otkaže. Kvalitet predstava je presudan, a to brzo postane poznato – ne samo u Novom Sadu, već i mnogo šire.

Svedoci smo da se mnogo i naporno radi na stvaranju novih predstava. Koliko novih naslova možete da izbacite u toku jedne godine?

Što se premijera tiče, u jednoj godini imamo oko tri predstave na velikoj sceni i dve na maloj, mada to nije uvek pravilo. Svi se slažu da ansambl nosi žar na sceni, a to je ono što kritika ističe kao naš glavni adut. Imamo mnogo predstava u kojima skoro ceo ansambl učestvuje, a mislim da nam je snaga upravo u tome, ali i u pojedincima. Moji kolege su zaista talentovani glumci i kvalitetni umetnici. Tu su i reditelji i svi ostali koji rade na realizaciji određenog komada. Sve počinje od ideje reditelja, koji angažuje ljude sa kojima želi da sarađuje – kompozitore, koreografe, scenografe, a potom se bira ansambl. Svi ti faktori doprinose tome da dobijamo predstave koje su pune žara i emocija koje su neophodne da predstava zaživi i postigne uspeh.

Glumački posao je izuzetno zahtevan i proces pripreme traje dugo. Šta je ono što najviše voliš u procesu pripreme nove predstave?

Najviše volim trenutke kada smo već na sceni, kada su čitačke probe završene, jer tada dolazi do ključnih promena u konceptu i formiranju važnih delova scena. Tada možemo da vidimo kako se likovi spajaju, šta bismo mogli da dodamo da bi predstava bila bolja, raznovrsnija i da obuhvati čitav dijapazon emocija. Dok smo za stolom, svako ima svoju ideju u glavi, ali tek kada stanemo na scenu, sve to postaje jasno i ujednačeno. To je pravi trenutak čarolije glumačkog posla.

Mnogi od vaših kolega takođe se bave muzikom. Kako je došlo do toga da se glumci u vašem ansamblu bave i muzikom?

To je zaista interesantno. Ja sam paralelno išla u muzičku školu i gimnaziju, a tokom studija na akademiji imali smo odličnu profesoricu pevanja. Slično je i sa mojim kolegama, a to nas sve prožima. Smatram da umetnost ne može da živi izolovano – među nama ima onih koji vole da slikaju, pišu, pevaju ili sviraju instrumente. U današnjem vremenu, važno je biti u kontaktu sa različitim granama umetnosti, i spajati ih. Mi smo glumci, ali se izražavamo na mnogo različitih načina. Svi smo shvatili da treba da budemo svestrani i da spajamo ta različita umeća, što mnogo doprinosi stvaranju lika na sceni. Ne moramo da govorimo samo o mjuziklu, već o bilo kojoj vrsti pozorišne umetnosti.

Radite i sa mladima koji tek ulaze u svet glume. Šta misliš da je najvažnije da im preneseš pre nego što započnu svoju profesionalnu karijeru?

Radim sa omladinom i decom, i za njih je najvažnije da lik koji igraju zaista potiče iz njih samih. Ne stavljam previše velike izazove pred njih, jer bi mogli da posustanu. Ako vide da zadatak koji sam im postavila savladaju sa lakoćom, onda im postavim veće i složenije zadatke, bez straha da se otvore. Mnogim mladim glumcima, čak i studentima glume, teško je da se emocionalno otvore. Moramo da otvaramo njihove unutrašnje fioke, jer samo tako možemo raditi na razradi lika i raspoređivanju emocija. Deca su poput testa koje mesimo – stalno smo tu uz njih, pomažemo im i pružamo im krila da bi mogli da lete. To mislim da je najvažnije.

Današnje predstave su veoma zahtevne. Kako se pripremaš za svoje uloge?

To zavisi od mnogo faktora. Pre nastupa obavezno imamo probu i veoma retko se desi da nemamo probu cele predstave. Ako je u pitanju mjuzikl, probe su obavezne, jer koreografije moraju biti tačne. Nekad probamo samo delove predstava, jer već znamo kome je potrebna proba, a kome nije. Dešava se da ne probamo predstavu ako smo istu već igrali tokom nedelje, ili ako je predstava jako dugačka, kao što je slučaj sa "1981", koja traje više od četiri sata.

Sigurno se priprema nešto novo. Možeš li da nam otkriješ šta nas čeka na sceni?

Ne smem puno da otkrijem (smeh). Sa direktorom pozorišta, Andrašem Urbanom, počeli smo rad na novoj predstavi koja se zove "NEXXT". Ukratko, predstava će podsećati na rijaliti program – publika će se osećati kao da gleda televizor. Biće to nešto specifično, Urbanovski, a centralna tema predstave biće nasilje. U predstavi će se pojaviti lik Reks iz "Paklene pomorandže" i Aleks iz "Američkog psihopata". Tamo se dešavaju mnoge stvari, ali sad moram da stanem i ostavim vas sa tri tačke. Vidimo se u pozorištu!

Emisiju "Dnevna soba" u kojoj je gostovala Terezia Figura poslušajte na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Srđan Pablo Doroški