Društvo
Višak hrane: otpad, resurs ili spas za siromašne
Svaki građanin Srbije za godinu dana baci 83 kilograma hrane, što je 726.196 tona godišnje, pokazalo je istraživanje Programa Ujedinjenih nacija za zastitu životne sredine. U izveštaju UNEP-a procenjuje se da otpad od hrane iz domaćinstava, maloprodajnih objekata i prehrambene industrije iznosi ukupno 931 milion tona svake godine.
Foto: Pixabay
"Prema podacima Ujedninjenih nacija, jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu, nikada se ne upotrebi. To je bio jedan od okidača da pokrenemo projekat, da osvetlimo ovu temu, da pronađemo načine i damo preporuke kako da se reše viškovi hrane na pravi način poštujući hijerarhiju upravljanja hranom. Posebnu pažnju posvetili smo temi upravljanja otpadom od hrane, odnosno kako i na koji način kada hrana ipak postane otpad, nju i dalje upotrebimo kao resurs imajući u vidu činjenicu da sada više od 99 odsto organskog otpada, gde svrstavamo i otpad od hrane, na žalost završava na deponiji. Jedna od preporuka koje smo dali je da sva hrana kojoj uskoro ističe rok bude donirana", kaže za Oradio Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.
Tone hrane koje svakodnevno završavaju na deponijama mogle bi da nahrane bar deo korisnika banaka hrane, Crvenog krsta, narodnih kuhinja i drugih organizacija koje brinu o najugroženijima.
"Banka hrane Vojvodine se bavi sakupljanjem hrane na teritoriji cele Srbije sa ciljem da skupimo što je više moguće hrane i da je distribuiramo partnerskim institucijama koje je distribuiraju socijalno ugroženom stanovništvu na teritoriji Vojvodine”, objašnjava Srđan Budinčić, osnivač Banke hrane Vojvodine.
U skoro tri godine postojanja Banka hrane Vojvodine prikupila je blizu 150 tona hrane, koje su uspeli da podele. Srđan kaže da su potrebe mnogo veće.
Foto: Pixabay
Da bi donirana hrana uspešno stigla do korisnika njeni tokovi moraju biti zakonski jasno definisani.
“Mora se jasno definisati kako izgleda tok doniranja, odnosno ko i na koji način može da distribuira hranu i ko su krajnji korisnici ovih proizvoda. Tu treba uzeti u obzir i socijalnu pomoć i davanja, napraviti registar ljudi kojima je ovakva pomoć potrebna. Pre nekoliko godina istraživanje je pokazalo da skoro million ljudi u Srbiji nema tri obroka dnevno. Stoga je jako važno i humano da se kroz zakonsko rešenje i primenu u praksi ovaj problem zauvek reši", smatra Krstović.
Nedavno je ispred Maxija Viline Vode u Beogradu kompanija Delhaize otvorila punkt za podelu podelu hrane ugroženima. To je prvi ovakav punkt u Srbiji.
“Vodili smo se iskrenom željom da pomognemo i smislom koji ovaj projekat ima. Velika podrška nam je bila Banka hrane Vojvodine koja nam je partner na ovom projektu i koja nam pomaže da hrana dođe do onih kojima je najpotrebnija. Od 28. septembra ispred Mega Maxija Viline Vode delimo hranu onima kojima je ona potrebna”, priča za Oradio Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delhaize.
Foto: Delhaize, Andrej Nihil
Svakog dana od 18 do 21 čas Banka hrane Vojvodine u ovom habu pravi pakete u kojima se nalaze voće i povrće, pekarski proizvodi i suve namirnice. Paketi su teški do osam kilograma i dele ih od 21 do 22 časa. Srđan kaže da su trenutno u procesu izrade kartica kako bi lakše mogli da vode evidencije o tome ko i kada dobija pakete. U program je uključeno 26 Maxi prodavnica koje svakodnevno odvajajju proizvode i dostavljaju ih u hab do 18 časova.
Od uvođenja poreza na dodatu vrednost u Srbiji, PDV se naplaćuje i na donacije hrane. Prema podacima iz 2018. gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je hrana, a naplata PDV-a na donacije hrane pružanje pomoći ovim ljudima čini težim. U okviru projekta koji je NALED sprovodio predloženo je i ukidanje ovog poreza
"Jedan od načina kako da se kompanije stimulišu da doniraju viškove hrane jeste ukidanje PDV-a na donacije. To je praksa i u Evropskoj uniji, što smo i predstavili Ministarstvu životne sredine i Ministarstvu finansija. Nedavno je i u Bosni i Hercegovini takav zakon stupio na snagu i nadamo se da će u tom pravcu ići i naše zakonodavstvo. Sa jedne strane to je human čin, a sa druge strane ta hrana neće završiti na deponiji. Upravo je organski otpad razlog zbog kog imamo nekontrolisane požare na deponijama”, kaže Krstović.
Slobodan dodaje da NALED od početka insistira na ukidanju poreza na doniranu hranu, ali kako kaže, teško je ubediti Ministarstvo finansija da ukine nešto što bi smanjilo poreske prihode, naročito PDV i akcize koji služe kao osnovni izvori finansiranja države. Nikad se to ne primi na prvu, ali prateći šta se dešava u okruženju možemo da se nadamo da će se nešto dogoditi.
Srđan Budinčić iz Banke hrane Vojvodine smatra da PDV na doniranu hranu blokira potencijalne donatore jer im se više isplati da hranu bace i tako otpišu PDV, nego da hranu doniraju i tako sebe stave u trošak.
OBRATI PAŽNJU
Ukidanjem PDV-a na donacije hrane u Srbiji, donacije bi se povećale za blizu 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou. To bi obezbedilo više od milion dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama. Predlog je upućen na osnovu pozitivne evropske prakse i Smernica Evropske unije. Dvadeset od 27 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. U prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.
Kroz izmenu Zakona o PDV-u stvorila bi se mogućnost da kompanije doniraju hranu vrednu više stotina hiljada evra za najugroženije stanovnike i direktno utiču na ispunjenje ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na čije se sprovođenje obavezala i Republika Srbija.
Emisiju Eko linija u kojoj smo pričali o viškovima hrane poslušajte na plejeru ispod:
Alma Kovčić
