Društvo
Mediji i mladi: Prostor koji treba osvojiti!
Ako pogledamo poslednji dostupan izveštaj "Mladi u medijskom ogledalu" iz 2022. godine, koji je objavila Krovna organizacija mladih SrbijI, videćemo da se u informativnim emisijama na nacionalnim televizijima i na najčitanijim portalima mladi, uglavnom, pojavljuju kao akteri u crnoj hronici i to uglavnom u negativnom kontekstu.
Foto: Pixabay
To samo pokazuje jednu stvar, a to je da mladi danas nisu u fokusu velikih medija. Njihov položaj, problemi sa kojima se suočavaju svakog dana i krajnoj liniji njihovi stavovi o aktuelnim društvenim i političkim temama su tako potpuno skrajnuti, priča urednica Omladinskih novina Sanja Đukić.
"Često se mladi stavljaju u kontekst nekih negativnih ili loših vesti, međutim, toliko je zapravo vesti nam govore o nekim pozitivnim stvarima. Kada su u pitanju omladinskim mediji, oni zaista pokušavaju da prate grupu ljudi u kojoj zapravo i leži budućnost. Mi živimo u vremenu u kojem je sve brzo i instant. Za sve što se proizvodi je važno koliko donosi pregleda, pa naravno, na kraju i nekih finansijskih sredstava. Pitanje je da li mi danas više obraćamo pažnju na kvalitet ili na kvantitet i da li i dalje razlikujemo formu od suštine“, priča ona.
OBRATI PAŽNJU
Kada govorimo o programu namenjenom mladima, televizije vrlo često u njega računaju i emisije namenjene, na primer, deci osnovnoškolskog uzrasta, a sve kako bi se ispunile kvote koje zahteva zakon. Deluje da veliki nemaju ni želje da se bave mladima, jer su oni, u neku ruku i najteža publika. Prema oceni urednika poratala Zoomer Nemanje Marinovića, sadržaj koji najbolje prolazi kod mladih jeste onaj koji oni sami kreiraju.
"Kada sadržaj krijeraju mladi, kada kontent za društvene mreže krijeraju mladi, oni jednostavno nemaju taj problem da izađu iz onoga što su stege tradicionalnih medija. Ono što je problem sa velikim medijima je to što oni uglavnom nemaju dodirnih tačaka sa mladima i to je najčešće sadržaj koji rade generacije koje rade već 30 godina u medijima. Onda to više izgleda kao onaj moment šta neko misli da zanima mladu osobu, a da to često nema nikakvih dodirnih tačaka", zaključuje Nemanja.
Ko je kome okrenuo leđa? (Foto: Pixabay)
Upravo to i jeste jedan od izazova sa kojima se omladinski mediji u Srbiji suočavaju. Jednostavno je nemoguće obuhvatiti sve mlade i sva njihova interesovanja i probleme. Tako nešto bi zahtevalo pravu malu armiju kreatora, što ni jedan mediji u našoj zemlji zbog, pre svega ograničenih finansija ne može da omogući. Čini se da se zato, svaki od omladinskih medija, pak obraća specifičnoj grupi mladih, smatra Marinović.
"Čak i omladinski mediji to postavljaju previše široko i nekako izbegavaju da kažu onu veliku istinu da se mi svi ipak obraćamo jednoj niši mladih, a ne apsolutno svim mladima. Oni su ili omladinske redakcije nekog većeg medija, ili su u potpunosti nezavisni, što znači da su financijski neisplativi, teško održivi i zavise od onoga što su projektne stvari. Mislim da upravo zato treba da onaj drugi deo koji nam daje slobodu, iskoristimo tako da što više uključimo perspektivu različitih grupa mladih", kaže on.
Foto: Pixabay
Ni u drugim zemljama bivše Jugoslavije situacija nije bitno drugačija. U Sloveniji i Hrvatskoj, zakon dozvoljava Univerzitetima da budu osnivači medija. To su redakcije koje imaju sigurno finansiranje i mogu sebi da dozvole razne eksperimente i daju reč mladima koji imaju šta da kažu. Kod nas, na primer, takva zakonska mogućnost ne postoji, a slično je i u Bosni i Hercegovini.
Urednik Omladinskog programa BHRT-a, Vedran Prodić kaže da su za njihove emisije na programu nacionalog radija rezevisani uglavnom večernji termini, koji im pak pružaju određenu slobodu.
"Ako ste onaj medij koji, da tako kažem, malo slobodnije priča o nekim stvarima, verujem da je neka logika da te emisije ne budu baš u nekim udarnim terminima. Iz nekih vrlo lepih iskustava znam da mnogo ljudi to voli da sluša i želi da sluša. Neka povratna informacija koju često dobijem, ne samo od ljudi koji rade u medijima, da su jako fine reakcije o nekim stvarima kojima smo radili, o čemu se, na primer, nije pisalo, a što se kod nas, recimo, prvi put našlo", priča naš sagovornik.
Samo neke od naših emisija koje možeš slušati kad god poželiš...
Danas se borimo da u jakoj konkurenciji od par stotina televizija i portala i gomile društvenih mreža prvučemo pažnju mladih koji su veoma zahtevna publika. Oni tačno znaju šta žele, a ako im nisi interesantan, jednostavno će se okrenuti i otići. Veliki mediji kao da nemaju sluha za to i ne žele da se bave mladima i njihovim problemima. Publika je tu, prazan prostor postoji, treba ga osvojiti!
M. L.
