Deponija Duboko menja život Užičana

Regionalna deponija Duboko, koja je udaljena manje od tri kilometra od centra Užica gorela je dvadesetak dana. Sagorevanje đubreta dovodi do oslobađanja veoma toksičnih i kancerogenih materija kao što su dioksini i furani. Ministarstvo za zaštitu životne sredine sve vreme je bilo stava da nema prekoračenja u zagađenju, a Zavod za javno zdravlje Užica upozorio je građane da ne otvaraju prozore i da ne borave napolju ukoliko ne moraju. Kako to sve proživljavaju Užičani i Užičanke?

Foto: Pexels

"U Užicu je i inače zagađen vazduh, jer nema mnogo vetra. Od kad se zvanično saznalo da gori deponija, ljudi su prilično uplašeni. Vazduh je grozan. Nije to kao zimi kada ljudi lože peći na drva. Oseća se da gori plastika, da gori smeće. Neprijatno je. Nepodnošljivo je da se boravi napolju kada naiđe nalet smrdljivog vazduha. Najgore je što su nadležni rekli da je to vezuelna i mirisna perjanica zbog koje ne bi trebalo da brinemo", priča za Oradio Užičanka Radmila Leovac.

Radmila je majka dve devojčice, koje očekuju još jednu sestru krajem leta. Kaže da se prethodnih  dana dešavalo da se "vazduh vidi" kada otvoriš prozor i da je pored mirisa dobio i boju. Posle kiše, kada deluje da je vazduh čistiji, na prozorima i kolima ostaje sloj pepela.

"Osećam se ugroženo. Većina tih opasnih čestica prolazi kroz posteljicu i može da napravi ozbiljan problem za bebu koja još nije rođena. Moja deca, koja bi trebalo da borave napolju, da idu u vrtić i školu, udišu te čestice. Prvih nekoliko dana smo kašljale i mlađa ćerka i ja. Moj rođak je povraćao, moja drugarica je završila na infuziji, dobila je astmatični napad." 

Radmila dodaje da se u Užicu odgovornost sa institucija prebacuje na građane. Kao primer navodi da je u školskoj viber grupi roditeljima postavljeno pitanje da li smatraju da bi časovi fizičkog vaspitanja trebalo da se odvijaju napolju ili ne i da li deca na odmoru treba da borave na otvorenom.

Deponija Duboko snimljena termovizijskim dronom (Junior security Youtube kanal)

Jana Jovanović je učenica srednje medicinske škole u Užicu i nju muče drugačiji problemi nego Radmilu, ali i ona kaže da se život u Užicu promenio od kako deponija gori, posebno u njenoj školi.

"Mnogo mladih se žali na glavabolje od kako gori deponija, posebno u našoj školi koja se nalazi u njenoj blizini. Jedna polovina škole ne može da se koristi zato što su učionice pune dima", priča Jana. 

Osim što čas fizičkog više nemaju na otvorenom i drugi profesori izbegavaju da sa srednjoškolcima borave napolju u letnjoj učionici. Jana smatra da je njena generacija svesna zagađenja i opasnosti koje sa sobom ono nosi, ali da ne dozvoljava da ih smrad ometa kada su izlasci u pitanju. 

"Manje ljudi sedi u baštama zato što im ne prija vazduh napolju, ali što se tiče noćnog života, sve je ostalo po starom".

Deponija Duboko (Youtube screenshot)

Dok se život u Užicu menja, Jana kaže da se i među njenom generacijom oseća nezadovoljstvo pa i bes zbog načina na koji je upravljano deponijom u prethodnom periodu. 

Zbog trenutne ekološke situacije, ova srednjoškolka je donela odluku da napusti Užice po završetku školovanja. Ne želi da živi u okruženju u kom ne zna šta udiše. 

Eko liniju u kojoj smo razgovarali sa Užičankama o životu u ovom gradu poslušajte u plejeru ispod:

Alma Kovčić