...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music Mix by Bea

Društvo

Jadarska deklaracija: Mreža za razmenu informacija i zajedničko delovanje

03.08.2022.

Početkom jula potpisana je Jadarska deklaracija za međunarodnu solidarnost u borbi protiv eksploatacije litijuma i za zaštitu životne sredine. Potpisali su je, u Gornjim Nedeljicama, predstavnici devet ekoloških i društvenih organizacija. Taj dokument predstavlja osnov za međusobnu podršku, saradnju, razmenu informacija i konkretnu pomoć, naspram ekspanzije iskopavanja ruda litijuma i drugih oblika ekstraktivizma koje donosi nepravedna energetska tranzicija motivisana profitom.

.

Jadarska deklaracija je prvi međunarodni dokument koji izražava solidarnost između zemalja koje su pogođene eksploatacijom litijuma i on obuhvata organizacije koje su već aktivno uključene u borbu protiv njegovog iskopavanja i upotrebe. Inicijatori Jadarske deklaracije i ove međunarodne saradnje su organizacija Eko Društvena akcija i pokret Marš sa Drine, a simbolično je potpisana u Gornjim Nedeljicama. 

"Deklaraciju je potpisala organizacija iz Argentine, Environmental Justice Atlas, oni su povezani sa univerzitetom u Barseloni i oni mapiraju globalne borbe protiv ekstraktivizma, generalno. Uz njihovu pomoć došli smo do toga da postoji 29 žarišta širom sveta, poput borbe protiv Rio Tinta. Preko njih smo došli i do organizacije Salvemos la Montaña. To je organizacija iz Španije koja se bori protiv iskopavanja litijuma, takođe protiv te australijske kompanije. Pored njih potpisnice su bile i organizacije Extinction Rebellion i Fridays for the Future, iz Portugala. U te pokrete se uključuju uglavnom meštani. Iz Čilea je uključena Observatorio Plurinacional de Salares Andinos. U Atakama pustinji se litijum ne kopa nego se suši iz slanih jezera, pa onda i ono malo vode što postoji odlazi na sušenje litijuma, a oni prate kako to utiče na tlo. Pored njih tu je organizacija Sand im Getriebe iz Nemačke koja se bori protiv Tesla fabrike u Berlinu. Uz pomoć ovih organizacija povezali smo tačke ekstrakcije litijuma, proizvodnje i tržišta”, kaže za Oradio Aleksandar Matković iz Eko društvene akcije.

Potpisnici navode da Jadarska deklaracija ima za cilj da uključi i širu javnost, aktiviste i druge organizacije u solidarnu međunarodnu mrežu organizacija, kako bi se stvorila neophodna podrška za svakog pojedinca u ostvarivanju univerzalnog ljudskog prava na zdravu životnu sredinu.

"Ono što je ovde bitno je da možemo da razmenjujemo informacije i da poredimo šta se dešava, kuda ide litijum. Dakle, ako se ovo sada u Srbiji desi, a kada smo bili u Gornjim Nedeljicama videli smo da se gradi put koji je kupio Rio Tinto, dakle, ako kopanje krene kod nas i ako se litijum bude izvozio u Nemačku, mi ćemo to znati i moći ćemo da pravimo zajedničke akcije na oba mesta. Zato je ova mreža bitna. To je pravni dokument, ali ne i obavezujući, jer ne postoje sankcije ako neko nešto ne uradi. Sve je na dobrovoljnoj bazi. Svi smo tu došli svojom voljom i ovo je prvi put da se na globalnom nivou pravi mreža protiv litijuma. Ideja je da se sačuvaju staništa i ljudi u područjima koja su pogođena iskopavanjem litijuma i to je razlog zbog kog smo se okupili”, dodaje Matković.

aleksandarmatkovic jpg

Aleksandar Matković

Ono što se oko Rio Tinta dešavalo u Srbiji nije jedistven primer u svetu. U Čileu su protesti protiv litijuma održavani još 2018. godine kada je u toku jedne večeri gorela 21 metro stanica. U Portugalu je 2019. godine, u toku pada Vlade zbog ekstrakcije litijuma, dato 14 dozvola za kopanje. Zbog litijuma se svuda menjaju zakoni, a kako kaže Aleksandar, iskopavanja litijuma su u velikoj meri povezana sa diktatorskim režimima i fašizmom, pa su istraživanja i iskopavanja počinjala za vreme Pinočea u Čileu, Salazara u Portugalu, a kod nas u vreme Slobodana Miloševića 1997. godine.

"Litijum ne može da se proda kao zeleni mineral, ne postoji ni jedan zeleni element, generalno. Ljudi misle da je litijum deo zelene energetske tranzicije, ali on je zapravo skladište, on nije zelena energija. Postoje alternative, u vidu natrijumskih baterija koje su malo bolje. Energija koja je u litijumu može da dolazi od ugljenika i to je prljava energija. To što ćeš je ti skladištiti u litijum, ne znači da je ona zelena. Diktature često koriste tu zelenu retoriku kako bi olakšale iskopavanje, ali tu nema ničeg zelenog. U jadaritu je litijum pomešan sa drugim mineralima i samo da bi došao do njega ti moraš da ga hemijski obradiš sa sumpornom i drugim kiselinama i da ga samelješ, pa će emisija CO2 skočiti samo od tog procesa ne samo u Srbiji, već i u Bosni. Ja ne znam šta je tu zapravo zeleno", zaključuje naš sagovornik. 

Alma Kovčić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Budućnost litijumskih baterija: ima li boljih alternativa?

Budućnost litijumskih baterija u našim uređajima i automobilima za sada nije ugrožena, jer se alternative sporo razvijaju. Automobilski proizvođači masovno…

.

Razvoj litijum-metalnih baterija koje se brzo pune

Inženjeri su napredovali ka litijum-metalnim baterijama koje se pune brzinom od sat vremena. Ovo brzo punjenje je zahvaljujući kristalima litijum metala koji…

.

Decenija Oradija: Platforma za glas nove generacije

Proslava jubileja je trenutak kada se neizbežno sabiraju utisci o proteklom periodu – slavi se, ali i kritikuje, planira i…

.

Radio X: Inovativni pristup muzici i medijima

Radio X iz Budimpešte, community radio osnovan tokom karantina 2020. godine, služi kao jedinstvena platforma koja mladima pruža priliku za…

.

Na kafi s ambasadorom: ICA kongres sledeće godine u Novom Sadu

Sledeće godine na Univerzitetu u Novom Sadu biće održan međunarodni ICA kongres, najavio je ambasador Španije u Srbiji Huan Hose…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo