...
TRENUTNO15:30 - 15:40Tehnologija

Društvo

Krivolov i uništavanje staništa najveći krivci za izumiranje životinjskih vrsta

29.07.2022.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) nedavno je objavila prvu sveobuhvatnu procenu rizika od izumiranja vrsta na svetskom nivou u poslednjih trinaest godina. Ova studija je pokazala da mnogim vrstama životinja, ali i biljaka i gljiva preti izumiranje a za to je uglavnom kriv čovek. 

.

Foto: WWF, Hartmut Jungius

Na ovoj listi našlo se čak dve trećine vrsta jesetri i veslokljunki, a sve vrste koje žive u Dunavu svoje mesto našle su na crvenoj listi. Jesetre uglavnom žive u morima, a mreste se u slatkoj vodi. Love se zbog kavijara, a svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) otkrila je da se trećina kavijara i mesnih proizvoda u Donjem Podunavlju prodaje ilegalno.  

Iva Svilar iz Programa za zaštitu divljih vrsta WWF Adria smatra da su glavni uzročnici za nestanak ovih vrsta krivolov, gubitak prirodnih staništa i klimatske promene.

“Jesetre su veoma osetljive na promenu staništa i gotovo trenutno mogu da reaguju na promene što remeti njihov mrest, zimski odmor ili ishranu. Kada govorimo o gubitku staništa, onda govorimo o kanalisanju i regulaciji reka i izgradnji nasipa. To se radilo da bi se sprečile poplave, ali je istovremeno dovelo du gubitka plavnih područja, a samim tim i staništa. I rečna plovidba takođe predstavlja veliku pretnju za staništa jesetarskih vrsta, ali i ekstrakcija peska i šljunka koji takođe imaju štetne efekte. Još jedna bitna stavka je i izgradnja brana i hidroelektrana na rekama, jer one zapravo potpuno izmene okolinu i utiču na druge delove reka, jer uzrokuju fragmentaciju staništa, što znači da one prekidaju povezanost uzvodnog i nizvodnog dela, a prekidaju i povezanost glavne reke sa njenim pritokama i plavnim staništima”, kaže Iva za Oradio. 

Ona dodaje da se izgradnja brana posebno negativno odražava na migratorne vrste, odnosno vrste koje dolaze da se mreste u slatkoj vodi. 

jesetrawwftudorionescu png

Foto: WWF, Tudor Ionesku

Na ovim prostorima najpoznatija vrsta jesetre je kečiga koja se izlovljava zbog ukusnog mesa. I dok je pre tridesetak godina bilo sasvim uobičajeno da se ona nađe na trpezama ovdašnjeg stanovništva, sada je gotovo nema u Dunavu. Stariji alasi kažu da je dugo nisu videli, konobari na čardama kažu da na meniju stoji samo reda radi za slučaj da je neko ulovi, a i ako se pojavi nije iz divljine, već isključivo iz uzgoja.

“Kečige su kao i ostale vrste jesetri ugrožene zbog krivolova, one su se pre svega lovile radi mesa, a prekomernim izlovom njihova brojnost se sve više i više smanjivala. Upravo zbog toga je u Srbiji 2019. godine stupila na snagu zabrana izlova kečige iz divljih voda. Po zakonu, jedine kečige koje mogu da se nađu na tanjirima u čardama i restoranima su kečige iz veštačkog uzgoja.To je važan korak ka oporavljanju njene populacije i smanjenju ugroženosti. Prema poslednjoj proceni IUCN-a ne uspevamo baš u ovome, ali se nadam da će se oporaviti u nekoj budućnosti i da će biti manje ugrožene nego što su sada”, objasnila nam je Iva Svilar.


Iva smatra da je veoma važno da stalno govorimo o ovim tetmama kako bismo očuvali vrste kojima preti izumiranje. Ne samo kada obeležavamo njihov svetski dan ili kada se pojavi neki izveštaj poput ovog, već da kontinuirano govorimo o svim pritiscima i rizicima na divlje vrste u našoj zemlji i da svima objasnima na koji način možemo da smanjimo rizike. I nisu samo jesetre ugrožene. IUCN-ova crvena lista obuhvata biljne i životinjske vrste i gljive, koje imaju različite stepene ugroženosti, a sve one imaju svoje specifične mere koje bi trebalo da se implementiraju u budućnosti kako bi se ti rizici smanjili i kako bi se populacije divljih vrsta oporavile. 

Alma Kovčić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Izumiranje pčela neodvojivo od ljudske propasti

U romanu Kormaka Mekartnija "Put", prema kojem je režiser Džon Hilkout snimio istoimeni film, postapokaliptični svet ostao je bez hrane.…

.

Marko Mihailović: Europrajd je laka tema za jeftino spinovanje

Jedna od posledica tenzija i provale mržnje zbog ovgodišnjeg Europrajda, koji će biti održan 17. septembra u Beogradu, je i…

.

"Refleksija" pokazala da su mladi novinari više okrenuti društveno odgovornim temama

Pre nekoliko dana u Omladinskom centru OPENS dodeljene su ovogodišnje nagrade "REFLEKSIJA" za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti.…

.

Bavljenje ljudima i emocijama pravi razliku

Natalija Živanović (29) je školovana violinistkinja. Završila je solo pevanje i Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo. Trenutno je u svetu marketinga,…

.

Kandidujte svoje ideje za "Šta nam teško" program

U protekle tri godine kroz program “Šta nam treško” neformalne grupe mladih iz Srbije imale su priliku da oplemene svoju…

.

Jeleni Božić nagrada "Refleksija" za etičko izveštavanje o siromaštvu

Novinarka Oradija Jelena Božić ovogodišnja je dobitnica nagrade "Refleksija" u kategoriji za najbolji radijski prilog ili podkast. Nagradu, koja se…

  • 14:00 90 u 60
  • 15:10 Pesma dana
  • 15:30 Tehnologija
  • 15:40 O tome se priča
  • 15:50 Leto na O radiju

Anketa

Da li se plašite novog talasa korone?

Oradio logo