Društvo
Krivolov i uništavanje staništa najveći krivci za izumiranje životinjskih vrsta
Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) nedavno je objavila prvu sveobuhvatnu procenu rizika od izumiranja vrsta na svetskom nivou u poslednjih trinaest godina. Ova studija je pokazala da mnogim vrstama životinja, ali i biljaka i gljiva preti izumiranje a za to je uglavnom kriv čovek.
Foto: WWF, Hartmut Jungius
Na ovoj listi našlo se čak dve trećine vrsta jesetri i veslokljunki, a sve vrste koje žive u Dunavu svoje mesto našle su na crvenoj listi. Jesetre uglavnom žive u morima, a mreste se u slatkoj vodi. Love se zbog kavijara, a svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) otkrila je da se trećina kavijara i mesnih proizvoda u Donjem Podunavlju prodaje ilegalno.
Iva Svilar iz Programa za zaštitu divljih vrsta WWF Adria smatra da su glavni uzročnici za nestanak ovih vrsta krivolov, gubitak prirodnih staništa i klimatske promene.
“Jesetre su veoma osetljive na promenu staništa i gotovo trenutno mogu da reaguju na promene što remeti njihov mrest, zimski odmor ili ishranu. Kada govorimo o gubitku staništa, onda govorimo o kanalisanju i regulaciji reka i izgradnji nasipa. To se radilo da bi se sprečile poplave, ali je istovremeno dovelo du gubitka plavnih područja, a samim tim i staništa. I rečna plovidba takođe predstavlja veliku pretnju za staništa jesetarskih vrsta, ali i ekstrakcija peska i šljunka koji takođe imaju štetne efekte. Još jedna bitna stavka je i izgradnja brana i hidroelektrana na rekama, jer one zapravo potpuno izmene okolinu i utiču na druge delove reka, jer uzrokuju fragmentaciju staništa, što znači da one prekidaju povezanost uzvodnog i nizvodnog dela, a prekidaju i povezanost glavne reke sa njenim pritokama i plavnim staništima”, kaže Iva za Oradio.
Ona dodaje da se izgradnja brana posebno negativno odražava na migratorne vrste, odnosno vrste koje dolaze da se mreste u slatkoj vodi.
Foto: WWF, Tudor Ionesku
Na ovim prostorima najpoznatija vrsta jesetre je kečiga koja se izlovljava zbog ukusnog mesa. I dok je pre tridesetak godina bilo sasvim uobičajeno da se ona nađe na trpezama ovdašnjeg stanovništva, sada je gotovo nema u Dunavu. Stariji alasi kažu da je dugo nisu videli, konobari na čardama kažu da na meniju stoji samo reda radi za slučaj da je neko ulovi, a i ako se pojavi nije iz divljine, već isključivo iz uzgoja.
“Kečige su kao i ostale vrste jesetri ugrožene zbog krivolova, one su se pre svega lovile radi mesa, a prekomernim izlovom njihova brojnost se sve više i više smanjivala. Upravo zbog toga je u Srbiji 2019. godine stupila na snagu zabrana izlova kečige iz divljih voda. Po zakonu, jedine kečige koje mogu da se nađu na tanjirima u čardama i restoranima su kečige iz veštačkog uzgoja.To je važan korak ka oporavljanju njene populacije i smanjenju ugroženosti. Prema poslednjoj proceni IUCN-a ne uspevamo baš u ovome, ali se nadam da će se oporaviti u nekoj budućnosti i da će biti manje ugrožene nego što su sada”, objasnila nam je Iva Svilar.
OBRATI PAŽNJU
Iva smatra da je veoma važno da stalno govorimo o ovim tetmama kako bismo očuvali vrste kojima preti izumiranje. Ne samo kada obeležavamo njihov svetski dan ili kada se pojavi neki izveštaj poput ovog, već da kontinuirano govorimo o svim pritiscima i rizicima na divlje vrste u našoj zemlji i da svima objasnima na koji način možemo da smanjimo rizike. I nisu samo jesetre ugrožene. IUCN-ova crvena lista obuhvata biljne i životinjske vrste i gljive, koje imaju različite stepene ugroženosti, a sve one imaju svoje specifične mere koje bi trebalo da se implementiraju u budućnosti kako bi se ti rizici smanjili i kako bi se populacije divljih vrsta oporavile.
Alma Kovčić
