Društvo
Budućnost litijumskih baterija: ima li boljih alternativa?
Budućnost litijumskih baterija u našim uređajima i automobilima za sada nije ugrožena, jer se alternative sporo razvijaju. Automobilski proizvođači masovno najavljuju izbacivanje benzinskih motora, a većina planira gradnju svojih fabrika baterija i rad na njihovom razvoju.
Kompanija "Tesla" je najavila proizvodnju nove vrste baterija koja će imati šest puta veću snagu, zauzimati manje prostora i trošiti manje energije. Folksvagen će u Evropi u narednih šest godina pokrenuti nove pogone za proizvodnju baterija na gorive ćelije.
Litijumske baterije su trenutno jedini stabilan izvor nove energije za saobraćaj, ali i za svakodnevne kućne aparate, telefone i druge digitalne proizvode.
Problem, međutim, leži i u njihovoj proizvodnji, kao i u mogućnostima za reciklažu. Trenutne metode recikliranja nisu efikasne za litijumske baterije, što dovodi do skupih procesa. Samo mali procenat litijumskih baterija trenutno se reciklira, što može dovesti do povećane količine otpada i potrošnje resursa.
Reciklaža baterija u Srbiji
Reciklaža baterija u Srbiji nije moguća, kaže Marija Pivnevi iz organizacije "E Reciklaža".
"Baterije su opasan otpad. Trebalo bi da se rukuje s njima na poseban način. Nažalost, kod nas većina baterija završava u komunalnom otpadu. One zagađuju zemljište, podzemne vode i završavaju u lancu ishrane", navodi Marija.
Ona dodaje da u Srbiji nema pogona koji bi mogli reciklirati baterije, pa se one izvoze u zemlje gde reciklaža postoji.
električni automobil, foto: Pexels.com
Profesor sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, Branimir Grgur, kaže da je reciklaža materijala i dalje veoma skup, komplikovan i opasan proces.
"Da bi fabrika kod nas bila rentabilna, mora da prerađuje 6.000 tona baterija. Nemamo ni infrastrukturu, ne proizvodimo baterije, ne proizvodimo elektromobile, pa nemamo ni reciklažne pogone", tvrdi sagovornik Oradija.
Evropska unija je donela odluku da se do 2030. godine 70 odsto baterija mora reciklirati. Prema rečima profesora Grgura, kapaciteti za reciklažu baterija su mali i u Evropi, pa su male šanse da će ih biti u dogledno vreme i kod nas.
Istraživači rade na razvoju efikasnijih metoda recikliranja litijumskih baterija. Jedan pristup je direktno recikliranje, koje omogućuje ponovnu upotrebu najvrednijih delova baterija. Ovaj proces, koji uključuje ultrazvučne metode, može biti efikasniji i jeftiniji od tradicionalnih metoda recikliranja.
Razgradive baterije
Alternativa litijumskim baterijama postoji, ali nijedan od dosadašnjih pravaca ne nudi konačno rešenje.
Istražuje se mogućnost razgradivih baterija koje bi mogle predstavljati održiviju alternativu litijumskim baterijama. Ove baterije suočavaju se s brojnim izazovima. Materijali potrebni za njihovu izradu su skupi, a još uvek ne pružaju dovoljno energije za visoko zahtevne aplikacije poput električnih vozila i mreža.
Nedavno se pojavila vest da je tim kineskih naučnika razvio prvu bateriju na bazi kalcijuma koja se može puniti i prazniti potpuno 700 puta na sobnoj temperaturi.
OBRATI PAŽNJU
Tim korejskih naučnika sa Centra za istraživanje skladištenja energije Korejskog instituta za nauku i tehnologiju objavio je svetu inovaciju koja vodonik pretvara u vodu u procesu koji proizvodi, do sada nebezbedne, vodonične baterije.
Ovo su samo neki od pravaca u kojima nauka traga za održivim skladištima energije za naše uređaje. Dok oni rade, litijumske baterije se uveliko razvijaju i prete da postanu standard. Zagovornici njihove upotrebe kažu da će do 2035. godine većina automobila u saobraćaju biti električna.
Do tada će baterije iz vozila koja se danas prodaju već biti neupotrebljive. Ostaje nada da će se reciklaža do tada razviti do te mere da će većina baterija biti lako ponovo stavljena u upotrebu.
Više o ovoj temi poslušajte u podkastu "Za i protiv".
P. K.
