Društvo / Intervju
Uspeh nije zasnovan na sreći, već na dobro isplaniranom radu
Kobold je jedan od najaktivnijih metal bendova u Srbiji, a čine ga Elio Rigonat (gitara, vokal), Stefan Stanojević (bas gitara) i Pavle Yopa Simić (bubnjevi). Pored redovnog izdavanja albuma za strane izdavačke kuće, veliku pažnju obraćaju na kvalitet zvuka, vredno promovišu nova izdanja, što uživo, što na društvenim mrežama, a za poslednji album "Technofasiscm" uradili su čak i live DVD sa svirke u sali Amerikana beogradskog Doma omladine.
foto: Julia Lazić
Kobold, međutim, nije bend koji samo promoviše sebe, već i celu metal scenu u Srbiji. Pokrenuli su EMPIRE metal festival, prvi višednevni festival te vrste muzike u Beogradu posle mnogo godina.
"Tu ideju smo započeli zimus, jer smo hteli da uradimo promociju našeg novog albuma. Ali, odlučili smo da ne želimo da se to vrti samo oko našeg benda, nego smo hteli da zovemo gomilu drugih bendova sa scene, da napravimo neku veću priču, nešto malo nesebičnije. Napravili smo festival u Domu omladine, u sali Amerikana. Bilo je mnogo ljudi, bendovi su bili fantastični. Pokazalo se baš da može cela zamisao da se uradi bez ikakvih sponzora i pomoći sa strane. Pošto nismo želeli da čekamo sledeću godinu, napravili smo letnje izdanje festivala u Ciglani. Tu je već cela priča prerasla u pravi festival. Trajao je dva dana, bilo je oko 12 bendova. To se pokazalo super za sve nas. Jedva čekamo sledeću zimsku varijantu, pa ćemo da vidimo da uzmemo možda nekog sponzora za piće, da može da bude više para za bendove", priča Elio Rigonat na početku intervjua za Oradio.
OBRATI PAŽNJU
Koliki je izazov napraviti jedan festival, pogotovo kada je u pitanju metal muzika u Srbiji?
Naš bend, generalno, nije imao sreće sa festivalima. Kad god smo pričali sa organizatorima, oni su bili u fazonu "mislite da je lako napraviti festival, napravite vi vaš, pa vidite". Ne mogu da kažem da je bilo nešto teško, mada, podela rada bi nam dobro došla. Najveći deo organizacije je pao na mene. Kod prvog festivala mnogo mi je pomogao Dragan Ambrozić iz Doma omladine. Tačno mi je rekao šta sve moram da uradim zakonski, da bismo održali tako veliki događaj. Onda sam sve to što sam naučio s njim preneo na letnje izdanje. Nije toliko teško to organizovati, samo ima mnogo detalja i mora čovek da vidi gde sve može da uštedi, koliko god je moguće, kako ne bi pukao s novcem. To je možda najteži deo.
Treći album "Technofascism" ste objavili ovog proleća. Kako si zadovoljan kako za sada prolazi?
Svaki album koji smo izbacili, kao da smo otišli korak unapred. Za "Technofascism" je super što je to naš prvi album koji može da se kupi bilo gde na svetu. Japanska izdavačka kuća Jackhammer Music ga je distribuirala svuda, što je velika razlika u odnosu na prethodnu, meksičku izdavačku kuću, koja je distribuirala po Meksiku i Americi, ali nisu išli dalje od toga. Mnogo nam je drago što je ovim albumom i ostali materijal postao rasprostranjeniji. Što se tiče same muzike, svi osećamo kao da nam je ovo najbolji album. Prošli smo kroz mnoge promene u postavi. Opet smo promenili bubnjara u sred snimanja. Naš novi bubnjar Pavle nije baš dobio priliku da pokaže sve što zna. Već smo počeli rad na četvrtom albumu, kao trojka. On se stvarno uklopio fantastično u bend i te pesme je izneo genijalno.
foto: Dimitrije Čuturilo
Pomenuo si da ste drugi album objavili za meksičku izavačku kuću, ovaj treći ste za japansku. Kako je došlo do saradnje sa stranim izdavačkim kućama?
Kad smo izbacili EP, sami smo odštampali 100 CD-ova. Našli smo čoveka koji je imao svoju malu štampariju, u nekoj garaži. On nam je profesionalno uradio te CD-ove za smešne pare. Onda smo krenuli da ih prodajemo preko Bandcampa i Facebooka. U čet su mi se javljali kolekcionari underground bendova i onda smo tu krenuli da razmenjujemo diskove. Tako sam naleteo i na Meksikanca koji nam je izdao drugi album i na Japanca koji je izdao treći. Zahvaljujući tom trećem izdanju, koje je svuda distribuirano, došli smo do još nekih kolekcionara koji imaju kontakte nekih jačih izdavača. Tako da ćemo videti da li će biti nešto od toga.
"Technofascism" ste promovisali na zimskom izdanju festivala, gde ste uradili i live DVD. Otkud ideja da se tako nešto uradi, na taj način da se promovišete?
Hteli smo i ranije da imamo tako nešto, ali nismo imali uslove za snimanje. Usput sam završio fakultet za audio produkciju, tu sam upoznao neke ljude, naučio malo o opremi. Znao sam kakvu opremu imaju u Domu omladine. Mogu da kažem da smo imali najbolju moguću opremu koju možemo da nađemo kod nas, za tako nešto. Igrom slučaja imam drugare koji snimaju video, amaterski, poluprofesionalno, čak i profesionalno, tako da su oni bili zaduženi za video. Veliki sam fan Exodusovog live albuma na Wackenu i Megadethovih live albuma. Želeo sam uvek da i naš bend ima tako nešto.
Da li može da se živi od metal muzike u Srbiji?
Definitivno postoje mogućnosti, ali niko to još nije uspeo da dovede do kraja. Mislim da je ključ to probijanje u inostranstvo. To nije zasnovano na nekoj sreći, već na dobro isplaniranom radu i promociji. Pre deset godina na svirkama nismo ništa zarađivali, sada po svirci zaradimo kao da sviramo ex-yu. Već smo na nivou sa nekim tezgarošima. Mislim da smo na pravom putu. Ne svira se metal muzika zbog novca, ali je to dobar motivator.
Ko su ti uzori koji su te oblikovali u metal muzičara kakav si danas?
Prvi veliki uzor mi je bio Dave Mustaine i Megadeth. Igrom slučaja sam čuo njihov prvi album "Killing Is My Business... and Business Is Good" pre nego što sam čuo Metallicu i "Kill 'Em All". Disturbed i Nightwish sam slušao ranih 2000-tih, tada sam i ušao u metal svet. Kada sam otkrio Megadeth, pomislio sam ovo kida i da bih mogao nešto tako da sviram. Otkrio sam potom Exodus i Garyja Holta, jedno vreme sam voleo Dimebaga i Zakk Wyldea, tu Luizijana priču. Uglavnom su to bili neki tipični metal uzori.
OBRATI PAŽNJU
Šta Kobold radi ovih dana, kako provodite letnje vreme? Pomenuo si da već radite na novom albumu.
Bubnjar i ja smo bili na moru u Utjehi, u Crnoj Gori, Stefan radi svoje stvari, šparta na relaciji Požarevac – Beograd, ide malo po rejvovima. To je zanimljiva stvar, svi u bendu idu na rejvove. Kao što postoji underground metal scena, tako postoji i underground rejv scena. Uglavnom odmaramo, jer baš smo zaređali svirke i sve to sa EMPIRE festivalom. Usput smo snimili deset demo pesama za novi album i sad svako to ima za preslušavanje. U sledećih nekoliko meseci će svako bolje da iskomponuje svoj deo. Možda ćemo snimati negde tamo krajem jeseni ili na zimu. Da bi izbacivao album na dve godine, otprilike šest meseci posle izdavanja prethodnog, moraš već da kreneš da radiš na novom materijalu, jer inače neće biti gotovo za dve godine. Konstantno mora nešto da se pravi.
S. Rudakijević
