Umetnost plesa zvana “pole dance”

Naša mlada sugrađanka Ivana Gromilova svoju plesnu karijeru počela je još kao dete. Bavila se klasičnim baletom, latino plesovima, trbušnim plesom, a poslednjih nekoliko godina aktivno se bavi pole danceom, odnosno, plesom oko šipke. Iako postoje razni stereotipi, ovo nije nikakva vrsta striptiza ili bilo čega sličnog, nego ozbiljna sportsko-plesna kategorija.

"Pole dance je fitnes disciplina koja spaja treninge snage, ples, izdržljivost, ali je to i jedna grana umetnosti. Ona može da bude i sportska i umetnička, plesna, ali i egzotična” ispričala nam je Ivana na početku razgovora u okviru emisije Dnevna soba Oradija.

Šta je tebe generalno privuklo da počneš da se baviš ovom vrstom plesa?

Gledala sam dosta filmova u kojima su se pojavljivale devojke koje su igrale oko šipke. Istina, u filmovima su ugalvnom striptizete, ali meni je bilo zanimljivo da vidim kako se rade razne akrobacije oko šipke. Lično sam želela da se isprobam u tome (smeh). Dugo se bavim raznim vrstama plesa i odlučila sam da se upoznam i sa ovim plesom. Već na prvom treningu obe instuktorke su me oduševile. Ivana pokazuje kako se izvode pravi elementi, na sportski način, dok se druga instruktorka, Latica, više bavi ovim egzotičnim stvarima. Osvojio me je posebno ovaj egzotični deo i rešila sam da nastavim da teniram i da se bavim upravo pole danceom. Na početku me je bilo malo strah, pošto su mi ruke ipak malo slabije od nogu i plašila sam se da neću moći da se popnem na šipku i odradim određene elemente. Vremenom i vežbanjem sam sve postigla.

Kako to u stvari izgeda? Postoji šipka, muzika, scena…

Naš trening se sastoji od zagrevanja koji ima elemente joge, gde se opuste mišići, ali se i pripreme za sve što kasnije usledi. Nakon toga radimo okrete, a onda se penjemo na šipku. Mora se voditi računa da se šipka pravilno postavi između kolena, a ljudi uglavnom greše jer misle da šipka treba da bude između nogu. Potrebno je da nam položaj na šipci bude stabilan kako bismo mogli da uradimo razne figure i pokrete i da u svemu tome budemo sigurne. Na kraju treninga svi budemo "gola voda", veoma je naporno i zahtevno. Ja sam na prvi trening došla nespremna, jer sam napravila pauzu u bavljenju plesom, zbog povrede, nisam išla u teretanu, ali na kraju to nije imalo nikakve veze. Radi se postepeno tako da može da dođe bukvalno bilo koji prolaznik, a potrebna snaga i izdržljivost dođe s vremenom i radom.

Za razliku od mnogih plesova koji nemaju neko starosno ograničenje, ovde verujem da ga ima. Ko sve može da se bavi pole danceom?

Možda ćete se iznenaditi, ali dolaze nam i neke profesorke, starije žene na treninge. I tu nema ograničenja, svako ko se oseća sposobnim da može, treba ovo da proba. U grupi imamo žene od preko 35 godina ali i devojke od 15. Sve je to individualno. Imamo čak i muškarce, nema ih mnogo, ali ih ima.

Ovo je svakako spoj muzike i pokreta. Koja muzika je za tebe dominantna u plesu na šipci?

Lično, latino muzika je ono što najviše volim, uz možda malo elektro muzike. Nekada puštamo i muziku koja se pušta po klubovima ukoliko imamo malo energičniji trening, a sve zavisi i od toga koliko nas je na treningu. Nekada u grupi bude samo jedna devojka, a nekada nas bude i 12. Što se mene tiče, to su ipak latino ritmovi.

Kako je tekla tvoja plesna karijera?

Još kao mala sam trenirala klasičan balet, punih 12 godina, a nastupala sam i u pozorištu. U tom periodu desila mi se povreda vrata, zbog koje sam se uplašila i prestala sam da se bavim baletom. Posle toga sam upisala latino-američke plesove jer me upravo ova muzika jako pokreće, a nakon toga sam upisala trbušni ples jer sam kao mala volela Šakiru (smeh) i ona je zapravo osnova moje ideje za trbušnim plesom. Nakon toga sam prešla na pole dance, koji je naviše kombinacija plesa i gimnastike.

Postoje stereotipi o ovom plesu, jer on obično asocira na noćne klubove i nešto sasvim drugo. Kako prevazilaziš takve stereotipe u društvu?

Iskreno, bile su prozivke oko toga da li ću da se bavim time po striptiz klubovima i slično. Međutim, u poslednje vreme ljudi ipak počinju da shvataju da je ovo sportska disciplina, a ne ples u striptiz klubu. Na žalost, ljudi su često takvi da ovaj ples smatraju sramotnim i nemoralnim, a to je daleko od istine. Mene svaki trening ispuni pozitivnom energijom, kao neka magija. Sva ta energija koja se oseti na treningu je nešto nezamenljivo.

Kako misliš da bi sve ovo moglo više da se približi mladim ljudima i time razbiju predrasude?

Postoje razne radionice po Beogradu, ali i našem gradu, kod nas u centru gde treniramo. Te radionice se održavaju jednom do dva puta godišnje i tada ljudi mogu najbolje da upoznaju ono čime se mi bavimo. Tada se mogu nabaviti i dresovi koje koristimo prilikom treninga i nastupa, dakle ne igramo u grudnjacima i gaćama, iako naša garderoba jeste minimalna zato što telo mora da se zalepi za šipku i mi kožom upravljamo kretanje.

Postoje li neke povrede, jer ceo ovaj ples deluje u suštini kao veoma ozbiljna gimnastičarska disciplina?

Postoje, ako se nešto ne uradi pravilno. A i kada se radi sve kako treba, dešava se puno modrica i puno ogrebotina, dok se koža ne navikne. Ukoliko se ipak desi da vas nešto boli prilikom izvođenja raznih figura niko vas neće terati. Naše instruktorke su veoma pažljive i ne stavljaju nas u opasne situacije.

Da li postoji takmičenje u pole danceu, kako to izgleda?

Postoji pole dance šampionat koji je bukvalno kao klasično sportsko takmičenje koje se održava i kod nas. Jako bih volela da doguram do toga da idem na takmičenja.

Kako vidiš sebe u narednom periodu?

Ples je meni jedan deo ljubavi i svakako ću nastaviti ovim da se bavim. Volela bih kada bih mogla da dođem u poziciju da budem instruktorka, a što se tiče svih mojih prethodnih iskustava u plesu ovo je definitivno nešto najbolje, zaista posebno.

Jovan Marjanović