Društvo / Intervju
Nije nemoguće ljude zabaviti naučnim pričama
Popularizacija nauke deluje kao težak posao, jer se treba izboriti sa šumom klik-bejt sajdržaja i teorija zavere. Bojan Džodan već godinama vodi blog Paralaksa koji se bavi upravo naučnim temama. Najbolje tekstove sa svog bloga je nedavno sabrao u knjigu "Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti" koja na zanimljiv način čitaocima donosi brojne priče o naučnim fenomenima.
Odakle potiče ta strast prema nauci?
Već u prvom razredu osnovne škole sam se prijatljem kladio da ću, kad porastem, biti profesor hemije. Shvatao sam da ću na pitanja koja me muče odgovor dobiti kroz fiziku, pa sam studirao teorijsku fiziku. Često se povlači paralela između popularizacije nauke i pitanja koja su svojstvena ljudskoj vrsti, odnosno, koja postavljamo o tome gde smo i kako sve funkcnioniše. Popularizacija je za mene pokušaj da se taj jezik nauke prevede na svakodnevni.
OBRATI PAŽNJU
Čini mi se da takvih sadražaja nema puno na našem jeziku i da je ova oblast još uvek u povoju...
Pojavljuju se razne interesantne stvari, ali kao i u svemu, malo kasnimo. Tu je i Centar za promociju nauke koji radi lep posao, kao i veliki broj nezavisnih stvari - časopis "Nuka kroz priču", "Odiseja", portal "Otkriće" i Tijana Prodanović na TikToku. Išao sam u školu naučnog novinarstva i primetio sam da mnogi termini i pojave u srpskom jeziku jedva da postoje. Poželeo sam da doprinesem tom sadržaju na našem jeziku.
Vaš blog pokriva različite oblasti - od književnosti do prirodnih nauka. Koje su vam teme najdraže i u kojima se najbolje snalazite?
Moja prva ideja je bila da stvari sa kojima sam upoznat i koje volim prenesem i objasnim, poput crnih rupa ili teorije relativnosti. Kako je vreme prolazilo, imao sam poriv da kroz sve provučem i priče koje bi se mogle upotrebiti kao argumentacija protiv raznih pseudo-naučnih fenomena i teorija zavere koje se pojavljuju. Postoji i opasnost da to ne pređe u elitizam koji misli da je nauka sve - naučna istina se mora shvatati ozbiljno, ali se kroz priče često pojavljuju i umetnost i istorija koje su bitne za poimanja stvarnosti.
Danas sve teži tabloidizaciji - u većini medija se naučne teme obrađuju na senzacionalistički način. Koliko je teško izboriti se sa takvom "konkurencijom"?
Kroz obuke sam se upoznao sa medijskom scenom i jedan od razloga što se bavim ovim je razočaranje u medijsku scenu, koja je puna tabloidizacija i senzacionalizma. Obično svi poželimo da to kritikujemo, ali sam shvatio da je bolje ako se nateram da prepoznam šta nedostaje i proizvedem to. Brzo sam stekao veliki broj čitalaca i tu postoji zamka da se lako ode u senzacionalizam ili klik-bejt. Moja ideja je da ostanem dosledan i uzgajam kulturu kvalitetnog pisanja i odnosa sa publikom. Ljudi imaju poverenje i znaju da kada je nešto objavljeno kod mene, da je to kvalitetno i zanimljivo.
Knjiga predstavlja zbirku 124 kratke priče o nauci. Kako ste napravili taj izbor i koje teme čitaoci mogu očekivati?
Nekoliko godina sam pisao tekstove - u formi za društvene mreže, jezgrovito i sadržajno. Kako je vreme prolazilo, izdavačka kuća Helix je odlučila da objavi knjigu i sabrali smo priče na jedno mesto, neke sam proširio i uradili smo sistematizaciju. Prvi tiraž je već rasprodat, a teme koje su u njoj su raznovrsne. Od načina na koji fuknkcioniše svemir, do onih koje se bave anegdotama o životu naučnika, njihovih dilema, pa sve do istorije civilizacije i društva koje razvijaju kritičku misao.
"Dunavska princeza" u objektivu Bojana Džodana
Bavite se i fotografijom - koliko se ta forma izražavanja razlikuje od one pisane, koju praktikujete na sajtu?
Sve je stvar kako se posvećujemo nekom izrazu, bez obzira na to što su forme drugačije. Fotografijom se bavim već 10-15 godina, imao sam dosta izložbi i bez obzira na to nisam uspeo da skupim toliko publike i pratilaca kao za samo godinu dana pisanja naučnih priča. To ne govori da, možda, dobro pišem, nego da je to sadržaj koji nam je potreban i koji ljudima fali.
Razgovor sa Bojanom možete poslušati u novoj epizodi emisije Pop up:
M. L.
