Društvo / Intervju
U svemu što radimo treba prvo da krenemo od sebe
Nekada davno, umetnici su se bavili isključivo jednom vrstom ili čak tehnikom u umetnosti, dok danas mladi autori često imaju uspeha u više kategorija umetnosti, koje čak nisu ni srodne. Da je teško u svemu tome postići visok nivo i da je potreban veliki talenat i još veći rad jasno je svima, a retki, poput naše mlade sugrađanke Divne Forest uspeju da svoj rad i ideju prezentuju široj publici. Njene talente i interesovanja veoma je teško sažeti i predstaviti, jer se protežu od muzike i komponovanja, sviranja i pevanja, preko jezika, do slikanja ili kreacije unikatnih frizura. Ipak, muzički talenat Divne Forest danas je najizraženiji, što kroz sopstvene nastupe sa harmonikom, što kroz novosadski bend Hercenšlus.
"Bend Hercenšlus je koncertno aktivan skoro cele ove godine. Uskoro nas očekuje nastup na Sajmu turizma u Novom Sadu, gde ćemo se predstaviti publici tri dana uzastopno, od 17. do 19. novembra, u periodu od 11 do 14 časova. Izvodićemo kao i do sada naše, autorske kompozicije sa prvog albuma 'Čaj sa medom', a na repertoaru će se naći i neke dobro poznate kompozicije, koje će biti otpevane na nekoliko jezika", ispričala nam je Divna Forest na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Prvi album grupe Hercenšlus objavljen je u produkciji Croatia records, a znam da se radi i na novim pesmama. Kako teku pripreme?
Pesme su u pripremi, uveliko ih snimamo, ali kada će biti objavljen drugi album to još uvek ne znam. Trenutno smo fokusirani na pesmu koju pripremamo za Beoviziju, rok je do 15. novembra, a nadamo se da ćemo ući u uži izbor i da ćemo biti deo domaćeg takmičenja za Evroviziju.
Koliko pratiš Beoviziju i Evroviziju, kako vidiš to takmičenje?
Sve to pratim već dugi niz godina i Beoviziju i Evroviziju, a posebno volim da čujem svaku zemlju kako se predstavlja na svom jeziku i kako predstavlja svoj narod i tradiciju. Mi ćemo pokušati da iznesemo nešto što je naše, na originalan način i naravno na našem jeziku.
Ova pesma će biti na srpskom, ali pevaš i na francuskom, engleskom, portugalskom i još nekim jezicima. Kako sve to uspeš da naučiš, da li je to neka onomatopeja, na primer, portugalskog ili taj jezik ipak makar malo poznaješ?
Sviđa mi se to onomatopeja (smeh). Volim sve jezike i uvek kažem da jezik ne znam, ali ga učim. Povremeno obogaćujem vokabular kroz pesme i to je jedna od metoda kojima stičem znanje i izgovor,a posebno mi dobro idu jezici romanske grupe. Često se čini da perfektno govorim neki od th jezika, ali to je samo talenat i osnova da napredujem. Jezike brzo učim, imam dobru memoriju, ali najvažnije je imati dobru volju da se svemu tome posvetiš.
Pored benda Hercenšlus, imaš i sopstvene kompozicije. Na kom jeziku pišeš, na kom jeziku razmišljaš?
Uglavnom našem jeziku, ali mi se dešavalo i da razmišljam na mađarskom, da ne bi mogli drugi ljudi da mi čitaju misli (smeh). Moje kompozicije su pretežno instrumentalne, ubacim po koju reč, najčešće o ljubavi i mislim da je to najvažnije. Da li je to neki geg, osmeh, ili neka druga vrsta zavođenja muzikom... Ranije sam pokušavala da pišem i na francuskom i engleskom, ali sam to ostavila po strani, da malo sazri, da se više pozabavim izučavanjem određenog jezika, da to ima više smisla i da mogu kroz tekst da izrazim određene poruke.
Kada nastupaš sama, uglavnom sviraš harmoniku i pevaš. Kako izgledaju tvoji nastupi?
Svaki nastup je drugačiji, u zavisnosti od raspoloženja i okruženja. Uglavnom krećem sa nekom klasičnom kompozicijom ili nekom filmskom muzikom koju svi prepoznaju, a često znam da te kompozicije malo doradim, kroz neko svoje viđenje u određenim delovima. Nakon toga sviram svašta, šta mi padne na pamet, ali, ipak imam neki koncept. Nikad se ne držim samo jednog žanra, uvek to malo pomešam. Kada dođe do mojih kompozicija, tu takođe izmešam nekoliko žanrova, a ja sam to svrstala u filmski folk pank.
Nastupala si na raznim manifestacijama gde to možda ne bismo očekivali, na primer, na Exitu. Kako si se pojavila tamo?
Na Exitu sam nastupala na Opens zoni, kao član Omladinskog centra OKCE, jer je njima bio zanimljiv moj nastup. Odmah sam na početku nastupa rekla da je veći deo mene protiv Exita na Petrovaradinskoj tvrđavi. Dakle, nemam ništa protiv festivala, naprotiv, ali da se održi na nekom drugom mestu, na primer, tamo gde je održan tzv. nulti Exit ili negde drugde. Upravo to je bio razlog da se obučem u haljinu od novina, kao đubre i stavila sam limenke umesto viklera. Takvo izdanje zapaljive haljine koje je zapalilo scenu u suštini jeste izražaj moje pesme pod nazivom "Karta za Exit", koja upravo govori o tome. Zato je moj žanr filmski folk pank, jer deo folka je ono što smo mi, a pank je bunt protiv određenih stvari gde želimo da pošaljemo poruku i na određeni način promenimo svet.
Zanimljivi su i tvoji nastupi bez bine, odnosno nastupi pravog uličnog svirača. Kako si došla na ideju da izađeš na ulicu i počneš da sviraš?
Zapravo, ideja nije moja nego mojih kolega iz muzičke škole, jer smo primetili da moja muzika dopire i do prolaznika koji su bili zainteresovani za nju. Bio je to način da se predstavim i eventualno sretnem nekog ko bi mi pomogao da svoje sviranje i kompozicije plasiram dalje. To sam i uradila na moj 18. rođendan, 2011. godine, a već na sledeći nastup sam došla sa mnogo većim repertoarom i mnogo većom ozbiljnošću, a to je bio Festival uličnih svirača. Kasnije sam odlazila na razne manifestacije, vašare, slave, ali i veće manifestacije kao što su Sabor trubača u Guči, Leksovačka roštiljada, Velikogospojinski dani u Novom Bečeju i tako dalje.
Kako to sve zajedno izgleda, put do nekog mesta, svirka i reakcija ljudi na tvoj nastup? Koliko dugo se zadrže prolaznici pored tebe?
Vraća me to u neke lepe dane. Uglavnom skupim pare u šeširić, vidim da li imam dovoljno za kartu i krenem, pre toga se već obučem za nastup, a ostali putnici u autobusu se uvek zanimaju za to ko sam i gde sam krenula. Na primer, u Leskovcu su mi predlagali da se ne vraćam za Novi Sad, nego da ostanem i sa njima sadim papriku (smeh). Nastup je uvek propraćen, dešava se da veliki broj ljudi stane pored i odluči da ostane do samog kraja nastupa. Nekada se desi da nije važno ni koja je pesma, ali se stvara neka zajednička energija, ljudi svojom iskrenošću i emocijama daju neku nadu. Dešavalo se da i ja pokažem emocije, što mi se retko dešava i mislim da su ti momenti nešto što je najbogatije u mojim nastupima.
Kako biraš stajling?
Uglavnom sam obučena opušteno, sportski, a u zavisnosti od prilike izaberem određenu garderobu. Nekada je u pitanju narodna nošnja, nekad nešto sa čipkom, dok za neke posebne stvari, spotove ili neke specijalne prilike, biram i haljine koje sama pravim od kese, poput ledene haljine, novina kao zapaljive haljine sa koje može nešto i da se pročita, ako vam bude dosadno (smeh).
Iako je i ovo o čemu smo pričali već dosta, čime se ti još baviš?
Pored svega ovog što smo naveli, trenutno studiram elektrotehniku i računarstvo na FTN-u, a sve ostale stvari su ipak malo u drugom planu, jer sam zaokupljena muzikom, novim pesmama, albumom i nastupima. U slobodno vreme radim neke povremene poslove, od čuvanja dece do držanja časova iz matematike, fizike ili lepog pisanja. Kod dece se trudim da zavole materiju koju uče u školi. U svakom detetu čuči neki talenat, pa pokušavam da to ispolje kroz neki vid umetnosti. Tu je i likovno angažovanje i naravno muzičke radionice, a sve to može da se pogleda i pristupi u Omladinskom kreativnom centru OKCE. Ove školske godine će po prvi put biti održane moje radionice slikarstva, koje sam nazvala Divno slikarstvo.
Koliko si zadovoljna mogućnostima koje pruža taj omladinski centar?
Dan pre međunarodnog dana studenata, 16. novembra, u OKC-u čemo imati izložbu na koju pozivam sve zainteresovane, da se priključe i eventualno nešto oslikaju na temu "Student je zakon" ili "Znanje nije roba". Tada ćemo, ujedno, proslaviti i rođendan našeg kreativnog centra. Što se tiče samog prostora, durgarica i ja smo tokom septembra dodatno sređivale i uređivale prostorije koje su lepe i velike, a postoji i veliki broj radova prethodnih korisnika tog prostora. Postoje razne mogućnosti koje pruža OKCE poput, na primer, vaučera koji koštaju 2.500 dinara na mesečnom nivou, gde prostor može da se koristi osam sati dnevno. Pored već pomenutih besplatnih radionica slikarstva, imamo i časove harmonike, lepih frizura, a plairam i radionice jezika.
Gostovanje Divne Forest u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
