Društvo / Intervju
U Srbiji se osećam kao kod kuće
Metju Darno (Mathieu Darnault) muzičar je iz Pariza. Komponuje, piše, svira gitaru, a uskoro se očekuje i njegov debi album koji je radio sa umetnicom iz Strazbura Aleksandrom Manjino (Alexandra Manginot). Pored muzike, za Metjua je karakteristično to što voli Srbiju i što je živeo u Beogradu nekoliko godina. U tom periodu dobio je i srpsku verziju svog imena – Mita, kako je i nazvao svoj muzički projekat. Nedavno je ponovo posetio Srbiju, jer nakon izlaska albuma želi ovde da nastupa, ali i da sarađuje sa našim umetnicima.
Živeo si jedno vreme u Beogradu, kako je došlo do toga, kako si došao u dodir sa Srbijom?
To je bilo totalno neočekivano. Vraćao sam se u Francusku nakon nekoliko meseci provedenih u Centralnoj Americi. Bio sam malo izgubljen i zbunjen, bilo mi je potrebno negde da odem. Čudno mi je bilo po povratku u Francusku, sve je bilo prebrzo. Počeo sam da tražim autobuske karte, želeo sam da idem negde gde sam mislio da neću naći mnogo turista. Bile su tri opcije – Prag, Budimpešta i Beograd. Prag je prepun turista, već sam bio tamo, Budimpešta takođe. Pomislio sam "Beograd zvuči sjajno" i sledeći dan sam uhvatio bus i otišao tamo. Sve je prošlo sjajno, odmah sam upoznao dosta ljudi, koji su me odveli na žurku i pokazali mi grad. Uživao sam, često sam se vraćao i odlučio da probam da živim tamo. Nakon prvog putovanja, vratio sam se tri ili četiri puta i deset meseci kasnije sam se preselio. Živeo sam u stanu sa tri srpske devojke koje su mi pokazale život u Beogradu. Bilo je jako zabavno i ostao sam pet, šest godina.
OBRATI PAŽNJU
Zbog čega više ne živiš u Srbiji, šta se desilo?
Za tih nekoliko godina sam, u međuvremenu, upoznao ženu iz Ukrajine koja je došla u Srbiju. Otišao sam s njom u Ukrajinu, venčali smo se u Francuskoj i potom se ponovo vratili u Srbiju. Njoj je bilo teško jer nije mogla da dobije radnu vizu. Morala je konstatno da putuje na relaciji Ukrajina - Srbija i bila je umorna od toga. Osetio sam da se moj život u Srbiji približava kraju. Preselili smo se zajedno u Pariz i nakon toga se nisam vraćao u Srbiju nekoliko godina. Pre više od godinu dana osetio sam potrebu da dođem, jer imam prijatelje ovde koji mi se stalno javljaju, s kojima se nisam video nekoliko godina. Vratio sam se i osećaj je bio kao i prvi put kad sam došao. Kod kuće sam, sve ima smisla. Od tada dolazim kad god mogu.
Što se tiče muzike, uskoro izlazi debi album, možeš li da ispričaš o čemu se radi?
Projekat se menjao i evoluirao tokom vremena. U početku je to bio moj projekat, pisao sam, komponovao, bio glavni vokal. Aleksandra je najpre bila bek vokal, ali vremenom je to postao naš projekat. Ona je napisala tekst za nekoliko pesama koje su na albumu i sada je to postao duo. Išli smo polako dve godine i sada to privodimo kraju. Sa novom strukturom koju imamo, nema bubnjara ni prateće gitare, samo nas dvoje, plus bas gitara. Sad je bend zvanično duo.
Šta ti je toliko interesantno kod naših izvođača, zbog čega želiš s njima da sarađuješ?
Pre svega tu je činjenica da volim ovu zemlju. Proveo sam tu dosta vremena i osećam povezanost sa zemljom i ljudima. Pored toga, mislim da je muzika u Srbiji dobra. Slušao sam dosta pesama, od tradicionalnih do novijih. Bilo je jako zanimljivih talasa tokom 80-ih i 90-ih. Ljudi ovde mnogo vole muziku, imaju osećaj za nju, uživaju na žurkama i koncertima. Ako je moguće, voleo bih da budem deo toga. Mislim da su Srbi veoma kul i strastvena publika.
Kao neko ko je upoznat sa francuskom i srpskom scenom, kako vidiš te dve scene, koje su sličnosti, koje razlike?
Ima dosta razlika. Sličnosti vidim u tome što su određeni žanrovi veoma popularni u obe zemlje. Uglavnom elektronska muzika i metal, isto je interesovanje za ta dva žanra. Trenutno je u Francuskoj 90 odsto muzike moderni rep sa autotuneom. I pop. Rokenrol nije trenutno aktuelan, možda će se vratiti. Što se tiče strasti za koncerte i živu svirku, slično je. Strast je ista, ljudi vole, žele i traže muziku i pokušavaju da uživaju u njoj koliko god je moguće.
OBRATI PAŽNJU
Možeš li nama u Srbiji da približiš kakva je scena u Francuskoj, što se tiče alternativne kulture i alternativne muzike?
Mislim da je alternativna scena u Francuskoj u padu. U Parizu ćeš uvek naći muziku koja ti se sviđa i druge ljude koji to vole, ali generalno u Francuskoj, alternativni rok nije popularan. Bio je jedan talas tokom 2000-tih i onda je polako nestao. Najpopularnija muzika u Francuskoj je rep i hip hop definitivno.
Bend Phoenix je popularan. Gde bi njih stavio, u mejstrim, alternativu ili negde između?
Zanimljiva stvar kod bendova kao što su Phoenix, Cassius i Air je to što su oni popularniji u drugim zemljama nego u Francuskoj. Poznati su, napuniće mesta gde nastupaju, ali nisu toliko popularni koliko su u drugim zemljama.
Kakvi su vam planovi kada album izađe, da li će biti nekih svirki u Srbiji?
Album će izaći 5. aprila. Trenutno radimo na potencijalnoj festivalskoj turneji po Srbiji i Balkanu, ali većinom po Srbiji. Pokušavamo da nađemo mesta na festivalima, projekat će uskoro da izađe i hoćemo da sviramo koliko god možemo na leto.
Kako misliš da će srpska publika reagovati na vašu muziku?
Mogu da vidim da su francuski jezik i francuska kultura prilično popularni ovde. Pokušavamo da napravimo muziku koja će naterati ljude da đuskaju i skaču, tako da uglavnom to i očekujemo od ljudi.
Razgovor sa Mitom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
foto: Céline Goethals
