U cirkusu ima mesta za svakog

Cirkuska veština oduvek je kod ljudi izazivala divljenje, poštovanje i uvodila nas u zagonetni, nesvakidašnji svet. Danas je, svuda u svetu, cirkus prihvaćen kao umetnost, a pioniri savremenog cirkusa postoje i kod nas. Jedan od njih je i naš sugrađanin Dragan Gagi Jajić koji se već dugi niz godina bavi ovom vrstom umetnosti. U okviru zanimljivog projekta pod nazivm "Cirkus gradi poverenje" Gagi i njegove kolege preneli su mladim polaznicima deo svog znanja i veština.

"Pre ovoga radio sam kao nastavnik Engleskog, tragao sam za samim sobom, pa sam otkrio cirkus. Polako sam ušao i u sferu savremenog cirkusa, kojim se u suštini danas i bavim. To je kombinacija cirkusa i performansa, nema svoj poseban oblik i može da se nađe u svim umetnostima, odnosno, sve umetnosti mogu se ukrstiti i ostvariti i kroz cirkus", priča Gagi na početku našeg razgovora.

Projekat koji se uskoro završava zove se "Cirkus gradi poverenje". Zašto je takav naziv projekta?

Cirkus, sam po sebi, bez poverenja ne može. Funkcioniše kao krug, pa kao i za okruglim stolom, gde se podrazumeva da smo svi isti, upravo tako cirkus funkcioniše. Moraju se izgraditi takvi odnosi gde imaš poverenja u svakog učesnika u gradnji i nastajanju performansa. Ovim projektom smo napravili veliki krug, ekipa je velika i imamo sve segmente, koji podrazumevaju i ljude iz drugih branši koji su neohodni za celinu. Tu su event menadžeri, dizajneri, fotografi... Zanimljivo je da ima više ljudi koji podržavaju cirkus nego samih performera. Prvi put sam se našao u takvoj organizovanoj situaciji i zaista mnogo naučio.

Koliko će projekat trajati, kada se završava?

On traje do kraja marta, kada bi trebalo da izvedemo tri ili četiri performansa u novosadskim srednjim školama na temu ekstremizma kod nas i kakve pojavne oblike ima.

Ko su vaši polaznici, učenici koje obučavate, kako su stigli do vas?

Projekat "Cirkus gradi poverenje" pokrenuli su ljudi iz Cinema City udruženja, pa su se polaznici našeg kursa prijavili preko njihovog sajta, Bilo je dosta onih koji su došli da probaju, većini se svidelo, pa će sa nama biti do kraja projekta, a možda i kasnije. Do kraja marta imaćemo jedan zanimljiv zajednički performans.

Koliko su polaznici kursa morali da budu vešti i pripremljeni za cirkuske veštine?

Prvo je važna želja i volja. U cirkusu za svakog ima mesta, svako od nas poseduje neki kvalitet koji moće da iznese, a na nama je da taj deo pronađemo. Upoznajemo ih sa raznim disciplinama i spravama, pa onda kanališemo, kako bi dali i dobili maksimum. Ništa ih ne teramo da rade nego je sve individualno. Uvek nešto nađemo za svakog.

Koliko negujete disciplina i radite različitih obuka?

Imamo nekoliko grupa disciplina koje radimo, to su akrobatika, ekvilibristika, žongliranje, a sve ove grupe imaju još bezbroj podgupa. Na primer, akrobatika može biti parterna, vazdušna, tu je akrobatski balans, itd. Svaki od tih "proplanaka" ima svoj put, pa svako može da neđe sebi mesto u cirkusu. Ipak, ovaj projekat nema dovoljno vremena da svakom pokažemo sve discipline. Ovo je neka vrsta eksperimenta, ljudi koji nam dolaze su tu ipak kratko pa smo morali da im odaberemo discipline za koje smo smatrali da mogu relativno brzo da ih savladaju. Prošli smo naravno kroz osnove svih disciplina, podelili smo ih, pa sada svako radi na pojedinačnim tačkama.

Gde se sreću film i cirkus?

Pa cirkus je kao mirođija (smeh), može da bude u svakoj čorbi. Tako je i sa filmom. Uticaji su obostrani, pogotovo kada se radi o savremenom cirkusu. Lično me zanimaju sve grane umetnosti mada možda najviše performans, iako vrlo rado pogledam izložbu slika, film, pročitam knjigu i gledam da iz svega izvučem nešto što bih mogao da ukombinujem sa cirkusom.

Tako se film pojavio kod vas, ali kako si ti došao u cirkus?

Mogu reći da sam bio "gladan" (smeh). Ta želja da se oprobam u raznim performansima je bila glad koja me je terala napred i odvukla prema cirkusu. Želeo sam da vidim šta mogu da uradim i kolike su moje mogućnosti u tome. Krenuo sam da istražujem i nošen tim talasom došao do ljudi koji su dolazili u Srbiju i učio od njih, naravno, prvo jednostavne stvari poput žongliranja, vrtenje poija, hoda na štulama. To je bila samo suva veština koja je vremenom, kroz saradnju sa ostalim ljudima i u gradu, ali i van zemlje, napredovala i dovela me do savremenog cirkusa. Tu sam pronašao sebe, svoje delovanje i dan danas sam tu rešen da ostanem.

Kako okolina gleda na tvoju profesiju i na polaznike koji žele da ovladaju tom veštinom?

Cirkus je predmet predrasuda i uvek je tako bilo. Menja se svest u ljudima, ali još uvek većina smatra da, kada im kažeš cirkus, oni ne misle na to. Misle na haos, slonove, skupštinu, generalno na stvari koje se dešavaju i predstavljaju nešto loše. Prva asocijacija kada pitaš nekog reci mi šta je za tebe cirkus, većina će tako reagovati. Često na radionicama postavljamo to pitanje. Mi mnogo radimo na promociji cirkusa i pokušavamo svima da pokažemo šta to jeste u stvari, ko smo mi i čime se bavimo.

Koliko vaša ogranizacija broji ljudi i kako bi neki talentovani ljudi mogli da vam se priključe?

Već nekih godinu dana vežbamo u zapadnom holu Spensa, pa ljudi mogu tamo i da nas pronađu. Pored "Kreativnog pogona", tu je i organizacija "Ludifico", a svi zajedno smo pod zajedničkim nazivom "Cirkoneo". Trenutno nas ima dvadesetak, što dece što odraslih. Pokrenuli smo i školu cirkusa za decu, a sada želimo da proširimo krug delovanja na adolescente, pa kada se još malo osnažimo da pokrijemo sve starosne grupe. To se zaista radi svuda u svetu, nije važno koliko imate godina, uvek možete biti deo cirkuske trupe i pokazati veštinu koju posedujete. Postoji i deo cirkusa koji se bavi socijalno ugroženim grupama, margilanizovanom populacijom. To se često radi u inostranstvu, a kod nas smo mi radili dve godine sa decom iz "Svratišta". Vodili smo jednog momka iz svratišta, koji je sa nama vežbao i bio jako dobar, da studentima akademije pokazuje cirkuske pokrete i veštine. To je i za njega i za nas bio veliki uspeh.

Kod nas ste pioniri cirkuske umetnosti, a gde je svet u odnosu na nas?

Mnogo smo daleko (smeh). Postoje dve osnovne škole cirkusa, jedna je ruska, odnosno kineska, a druga francuska koja je više umetnička i mi se njome bavimo. Tamo je i stvoren savremeni cirkus. Imali smo jedan sastanak sa ljudima iz Francuskog instituta i oni su nam rekli da su zahvalni cirkusu jer je uspeo da sruši barijere između umetnosti. Pred nama je puno posla, imamo mnogo da radimo i naučimo, ali imamo na koga da se ugledamo. Očekujemo podršku sa raznih strana, pisali smo gradu, tu je i EPK, Cinema City je prepoznao to što mi radimo. Ljudi koji prate umetničku scenu i imaju prilike da vide takve stvari i u inostranstvu, znaju o čemu se radi, Mi pokušavamo da uradimo nešto što će razbiti tabu oko cirkusa.

Šta je najpopularnije, koja veština izaziva najvše pažnje kod publike ili polaznika?

Vazdušne akrobacije su najpopularnije, za to se svi "zalepe". Nedavno nam je stigla i nova igračka, zahvaljujući upravo ovom projektu, u pitanju je konstrukcija za hod po žici. Sada u našoj ponudi imamo i to. I ako mislite da je teško, ja ću vam samo reći da je sve ostvarivo i sve je moguće. To i jeste čar svega ovoga. Kada uspeš da savladš neku veštinu to je nenadmašan osećaj. Sve to možeš da primeniš i na život i shvatiš da kada nešto zaista želiš i budeš uporan onda ćeš to i ostvariti.

O čemu maštaš kada je posao u pitanju, koju bi želju odabrao da ti se ispuni?

Voleo bih da sa našim performansom negde otputujem, promenim kontinent, stignem recimo do Japana ili Argentine.

A koji su nastupi u prethodnoj karijeri po tovom mišljenju najznačajniji?

Ako krenemu unazad, poslednje što smo radili je za Srpsku novu godinu, u saradnji sa EPK. Bilo je veoma lepo posećeno, iako smo kasno objavili došlo je više ljudi nego što smo mogli da pretpostavimo. Bio je u pitanju cirkuski kabare u kojem su prvi put nastupili i naši polaznici projekta, a sa nama je prihvatio da radi i poznati profesor Aleksandar Dujin koji nas je pratio sa svojim bendom. Posebno sam ponosan na predstavu "Work in progress" koja govori o dehumanizaciji rada. To predstavlja moju viziju savremenog cirkusa, koja se svidela i svim saradnnicima koji su bili tu.

Gde će publika moći uskoro da vas vidi?

Trebalo bi ponovo da igramo predstavu "Work in progress", najavljena su gostovanja u Beogradu a početkom leta bi trebalo da idemo u Sloveniju, možda skočimo i do Italije. Tu je i završetak projekta, pa planiramo nastupe krajem marta a u zavisnosti od toga kako ta predstava prođe, možda i sa njom možemo nastaviti nastupe.

Gagijevo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete preslušati na podkastu Oradija.

Jovan Marjanović