Društvo / Intervju
Too much of such: Udruženi muzikom, inspirisani hranom
Muzičko istraživanje melodija i ritmova specifično je za muzičare velikog znanja i iskustva. Iako spada u mlađu generaciju novodaskih muzičara, Aleksandar Filipović Gandi dugo je na sceni, u okviru zaista velikog broja projekata i bendova, u kojima je često pokretač cele ideje. Jedan od novijih projekata, bend pod nazivom Too much of such, prvo izdanje objavio je pre samo nekoliko dana pod nazivom "It might be too much". Ovo zanimljivo autorsko delo predstavlja pravo muzičko putovanje udaljenim delovima zemaljske kugle, od istoka do juga začinjeno balkanskim uticajem.
Too much of such ili koliko je svega dovoljno, a kad ga je previše?
Kada je reč o nazivu benda, sve je počelo od pesama i imena koje smo im dodelili i svaka je bila o nekoj hrani. Samim tim došli smo na ideju da se zovemo Such trio, pa možda Too much i onda je odabrano finalno rešenje Too much od such. Mislim da je to pravo ime za nas, jer umemo da se prežderavamo na probama, svi smo gurmani i kuvari i sve je to na kraju jedna lepa celina.
Sastav benda je veoma zanimljiv, kako je došlo do saradnje baš ove ekipe?
Nikola Vučetić koji svira perkusije i bubnjeve i ja smo se našli da napravimo bend. Imao sam neke stare kompozicije i hteo sam da probamo da to svedemo u neko delo. Krenulo nam je, ja sam se u tom periodu ložio na muziku sa istoka, a Nikola na latino i južnoameričku muziku. Upada nam lik u bend, Daniel More koji je polumeksikanac i poluizraelac, odnosno rođen u Meksiku, a odrastao u Izraelu, koji se opet loži na balkansku muziku. Tako smo napravili jedan baš dobar spoj, a to se može čuti i u našoj muzici, taj uticaj sa više strana sveta.
Ovo bi definitivno moglo da se podvede pod "world music", koja je jedno vreme bila jako popularna, a sada je nekako opet na marginama. Da li grešim?
Ne znam, ni ja ne pratim toliko. Znam da je meni kao klincu, posle roka, metala, postao dosta zanimljiv world music i mogu da kažem da to pratim već nekih 15 godina. Menjalo se i to u meni, dosta ljudi zna da sam dugo svirao irsku muziku, sviram je i dalje i ona se jeste jako lepo primila na našu zemlju i našu publiku. Sada istok postaje sve popularniji, mada svakako ne sviram to zato što je popularno, nego zato što se i meni dopada. Vidim da ljudi to ovde vole, pozitivna je reakcija na našim svirkama, pogotovo kada odem u malo istočnije skale, svi se bace u sevdah i meditaciju.
Kako nastaju pesme, s obzirom na to da ste vas dvojica iz istog grada i lako se nađete, dok vam treći član nije baš često tu?
Nije bio poslednjih šest meseci, ali uspeli smo da odradimo novosadsku promociju albuma "It might be to much" prošle subote. Uglavnom sam ja taj kome padaju neke melodije na pamet i onda se oni nadovežu, učinimo pesmu celom. Nekad se dešavalo da samo džemovanjem dođemo do melodije, a neku, poput pesme "Sarmagedon", sam napisao u sekundi. Inače, Deni je došao jedan dan i pričao nam o tome kako je jeo jako velike sarme, on je to nazvao sarmagedon (smeh).
U takvom spoju pretpostavljam da ste svi zajedno autori?
Svi smo skroz jednaki u bendu, sva trojica smo jednako autori. To što meni padne na pamet neka melodija ne znači da ja govorim kakav ritam će da se svira, niti koja će biti bas linija. Svako doprinese na svoj način. To je simbioza, tako kompoziciju učinimo kompletnom. Bude naravno i korekcija sa njihove strane, u melodiji, razgovaramo o tome pa dođemo do rešenja. Pričali smo da je nekad i tišina dobra (smeh).
Gotove pesme zapisujete ili ih pamtite, uz mogućnost da zaboravite do sledeće probe ko je šta svirao?
Pamtimo, ali i sam naš pristup je neka vrsta džezerskog pristupa, pa je i logično da je svaki put drugačije. Imamo temu, a sve ostalo je improvizacija. Tako je album i snimljen, snimili smo ga uživo u studiju. To je tad tako ispalo i nikad više idetinčno. Za vreme snimanja smo se i uzdržavali, da bi ipak to bilo za veći broj slušalaca. Kada odemo na svirku onda jedna pesma može da traje i po 15 minuta, iako je u originalu u trajanju od četiri minuta.
Imaš i nekoliko projekata koje paralelno radiš, kako sve postižeš?
Nije meni to neki problem. Kad me pukne inspiracija, pukne me. Ako mi je dan za instrumentale napišem ih tri odjednom. Ako sam više u fazonu mog drugog benda Sin Experience, za kojeg ljudi kažu da ih podseća na Tom Waitsa, a ja bih rekao da je to bluz sa odjecima Brodveja ili avangarde, kakogod, ne bih ni da dajem ime svom muzičkom pravcu. I tu mi se desi da napišem tri teksta odjednom. Sve je to jednostavno proces i ne treba verovati u nemanje vremena.
Kako postići ravnotežu u pogledu odabira članova benda? Ne valja kad ne sviraju nigde, a opet nije dobro ni kada su prezauzeti u više projekata.
To jeste, generalno, vrlo teška stvar. Nama je problem da dogovorimo datume za svirku, za probu, jako nam je teško da se iskombinujemo. Svako od nas je delimično odgovoran, iako nije, muzičari smo (smeh). Dešava se da se neko napio prethodnu noć, pa ne može da se probudi za probu, ovaj drugi se možda najeo, ali, šalu na stranu, poštuju se dogovori, sastavimo se, još ako nas očekuje neka svirka dogovorimo nekoliko dana uzastopno probe i onda to svi poštuju. Ovo što sviramo nije lako ni za sviranje ni za slušanje. Moramo doći u određeno stanje duha, ali i povezanosti i moraš inspirisati i sebe i bend. Ako neko malo i posustane, ostali su tu da ga podignu. Potrebno je da spojimo naše moždane talase, ako mogu to tako da nazovem i da uđemo u neko meditativno stanje, svi zajedno. Mislim da je to vrhuski osećaj.
Album je tu, postoje i neki lajv snimci, koliko je teško privući publiku koja nikad nije čula za vas?
(smeh) Iskreno, ne znam odgovor na ovo pitanje. Sve što smo uradili jeste da smo album snimili i da on postoji na svim platformama i može svuda da se čuje. Kome se sviđa, taj će doći na naše svirke, kome se ne sviđa, taj svakako neće i to je sasvim normalno i u redu. Na promociji je bilo ok, nagurali smo marketing. Što više storija, što više šerova, par intervjua i mislim da smo na taj način i stigli do nekih novih ljudi u pulbici. Ali i ljudi pričaju među sobom, pa dolazi od usta do usta.
Koliko ste, pojedinačno, ali i kao bend, spremni na neki potencijalni uspeh, odnosno, šta ako vam se želje ostvare i dobijete poziv za neku turneju u trajanju od, na primer, šest meseci?
To baš i planiramo (smeh), otkud znaš? Kao što rekoh, basista je iz Meksika, pa smo pričali kako bismo mogli da odemo malo tamo i predstavimo naš rad. Kontali smo da otputujemo na neka tri meseca i da odsviramo gde budemo mogli. Tako da jesmo spremni na tako nešto, da odemo i podelimo i sa drugim nacijama našu muziku. Novosadsku publiku sam već navikao na svirke, ali, znaš kako je kod nas u Novom Sadu. Dođu na koncert, pa zevaju ili pričaju, ali ako te ovde publika prihvati onda znači da ćeš uspeti bilo gde, Beograd, Žabalj, nema granice (smeh).
View this post on Instagram
Kada je reč o izdavačima, koliko je teško naći nekog ko će sve to da objavi, stavi na platforme, promoviše?
Nama se izdavač sam ponudio. Nije to ekipa koja samo svira, oko nas je u suštini jako dobra masa. Kompozitor Filip Melvan, koji i svira i radi u Majkl Gelvan studiju, predložio je da nam on bude izdavač. Kada smo smišljali ime za album bilo je tu raznih ideja, volimo i da skrnavimo, pa su možda neke bile i politički nekorektne. Predlog je bio da se album zove Liposuction, a onda je Filip rekao da bi to možda bilo mnogo, a kako smo komunicirali na engleskom, ispalo je da je rekao it might be too much. Tako se na kraju zove album, nehotice mu je naziv dao Filip.
Kakav je plan za dalje, promocije, koncerti, festivali?
Tako je, nastavljamo sa promocijom albuma, dogovoramo festivale pa ćemo videti šta donosi ova godina. Ako nekog zanima šta radi bend Too much of such može da nas zaprati nas mrežama ili posluša album.
Što se tebe lično tiče, gde publika može da te vidi i čuje?
U subotu 16. marta sviram u Beeraju, u Novom Sadu. Tamo sviram sa bendom Drunkards, a 21. marta, u četvrtak radim jedan zanimljiv nastup sa Danielom i zovemo se "Electro acoustic greatest hits" u kafe galeriji Frida. To je jedna slobodna forma koja nema mnogo ritma i mešavina je tradicije i analogije, efekata, pedala, elektronike,svega po malo pa ko voli nek izvoli.
Gandijevo gostovanje u emisiji "Dnevna soba" možete poslušati na linku ispod:
Jovan Vanja Marjanović
foto: bend promo
