Svako mora pažljivo da donosi odluke

Enna Mesaroš ima 17 godina i prošle nedelje objavila je svoju prvu knjigu, pod nazivom "Ne maši mi nožem ispred nosa", u izdanju Nove poetike. Pisanjem se bavi od osme godine. Čim je naučila da piše latinicu, počela je da pravi slikovnice o crtaćima, zamišljajući kako bi izgledalo da je ona u tom crtaću. U svom romanu, stvorila je lik Lejle, glumice, spisateljice, humanitarke i jutjuberke, koja ulazi u jutjub rijaliti. Ispričala nam je na koji način njena generacija posmatra ovakve situacije i negativan uticaj rijalitija, ali i koju poruku je želela da prenese na čitaoce. Ta poruka je, za raziku od većine drugih knjiga, jasno naznačena u epilogu.

foto: privatna arhiva

Imala sam i pre mnogo drugih pokušaja, ali me je ova knjiga do kraja inspirisala: događaj, tema, sve... Ja sam osoba koja ne voli i ne prati rijaliti programe, ali sam uvek bila primorana da učestvujem u jednom takvom - u srednjoj školi. Svaki radni dan. Onda sam se zapitala kako bi zapravo izgledalo kad bih ušla u rijaliti, kako bih se snašla, koga bih upoznala... Tako je nastao lik Lejle. Bilo je potrebno da ona bude zatvorena u određenom prostoru, sa određenim ljudima, da sa psihološke strane bude postavljena takva situacija.

Zašto si srednju školu posmatrala kao rijaliti šou?

U svakoj školi postoje nasilnici i takve scene. Postoji jedan deo u knjizi, gde sam napisala motivacioni govor. Ljudi koji ne vole Lejlu su u tom rijaliti programu uzeli sve njene stvari i razbacali po sobi. Zatim su isekli makazama jednu belu majicu i zalepili na vrata ormana, kako bi pokazali koliko su moćni. Lejla je tu lepo postupila, nije krenula da plače i nije se zatvorila u sebe i ćutala. Ona je uzela majicu i obukla je kao da se ništa nije desilo, čime je pokazala koliko je jaka i koliko tuđa mišljenja ne treba da je dotiču. Da se neko ne bi našao pametan i rekao "pa lako je to napisati", ja sam zaista uzela jednu majicu, isekla je i provela 24 sata u njoj. Išla sam u radnju, na trening, u šoping centar i u kafić. Malo su me ljudi čudno gledali, ali pokazala sam da je to moguće.

Zašto se knjiga zove "Ne maši mi nožem ispred nosa"?

Prvobitni naslov je trebalo da bude ili "Loša odluka" ili "Jutjub rijaliti". Tek kad sam završila knjigu došla sam na ideju za ovaj naslov. Da bi se shvatio, mora prvo da se pročita knjiga, jer se tajna nalazi u njoj. 

foto: privatna arhiva

Zašto si izabrala pomenute profesije za Lejlu?

Te profesije su mi najviše išle zajedno, zato što ona, kada objavi neku knjigu, snimi video o tome. Proslavila se i zbog svojih knjiga na Jutjubu, ali mnogo više zbog humantiranih akcija koje je pravila. Mnogi mediji su to ispratili, imala je razne turneje po bolnicama, kada je išla sa drugim jutjuberima i tako je stekla slavu. Njen glavni posao je gluma. U rijaliti je ušla zbog nekih životnih problema koje je imala. Ona na početku knjige pokušava sebe da ubedi u to da ulazi u rijaliti zbog želje za avanturom, a mi tek kasnije saznajemo pravi razlog njenog odlaska.

Ko je bio inspiracija za ovaj lik?

Lejla je lik opisan po meni. Kako bih ja reagovala u nekim situacijama, tako sam nju stvorila. Mada, ona je dosta pozitivnija od mene. Dobila sam komentar od jedne žene koja je pročitala knjigu i oduševila se koliko je lik pozitivan i kako gleda sve sa vedrije strane.

S obzirom na to da je danas nezgodno naći izdavača, pogotovo mladoj osobi, koliko ti je bilo teško ga nađeš?

Iskreno, da sam, pre nego što sam počela da pišem, znala da je ovaj put tako težak, ne znam da li bih je napisala. Bilo je izdavačkih kuća koje su me odbile samo zato što sam maloletna. Nisu hteli da čuju ni kakva je knjiga, već je odmah na početku odbijena zbog godina. Ali, mislim da niko ne treba da odustane, nađete svoj cilj i sigurno ćete uspeti.

ilustracija: pexels.com

Stvorila si koncept koji ne postoji – mešavina jutjuba i rijalitija. Jutjub je generacijski privlačniji mlađima, kako ti gledaš na tu scenu?

Ja živim na Jutjubu. Služi mi za zabavu, učim strane jezike preko Jutjuba i sve pratim. Meni je Jutjub sastavni deo života. Ne gledam drame, prozivanja, kad puno ljudi proziva jednu osobu, to mi je ružno i to ne treba da se radi.

Uskoro upisuješ fakultet, šta planiraš dalje da radiš?

Volela bih da upišem vaspitački fakultet, jer volontiram u vrtiću i jako volim decu. Počela sam i da pišem nastavak ove knjige, a trenutno radim i na jednoj drugoj knjizi. Takođe će biti tinejdžerska. Radi se o devojci koja ide u francuski kamp protiv svoje volje, tu se desi i jedna ljubavna priča, neću puno otkrivati...

Zašto se nisi odlučila za književnost?

Ovo mi je hobi, a pravi posao pronalazim u vaspitačkoj karijeri.

Koju poruku bi tinejdžeri trebalo da prime kada pročitaju tvoju knjigu?

Volim da se šalim i da kažem da moja knjiga jedina ima jasno naglašenu poruku na kraju, nije kao ostale lektire u kojima moramo sami da je nađemo. Ona glasi da svako od nas mora pažljivo da donosi svoje odluke. Lejla jeste na kraju zažalila zbog svoje loše odluke. Zato je moj savet: pamet u glavu.

S.P.