Stvarnost ništa ne razrešava

Roman "Ništa se nije desilo" mladog pisca Stefana Janjića ovih je dana izašao iz štampe u izdavačkoj kući Matica srpska. Zanimljiva i otrežnjujuća priča o mladom studentu medicine koji, u stanu u koji se useljava, otkriva obilje novinskog materijala zaostalog iza pokojnog Nikole Nenadovića, novinara fikcionih "uglednih" Beogradskih novina. Naš junak uskoro otkriva seriju tekstova falsifikovanog sadržaja u ratnoj rubrici "Crni odjeci" koju je Nenadović uređivao i uviđa da je novinar uzimao ratne izveštaje iz sarajevskih novina i menjao muslimanska imena žrtava u srpske. 

Usput i sam student ne uspeva da se suoči sa tajnama iz prošlosti sopstvene porodice, baš kao što to ni društvo ne ume sa svojim falsifikatima.

Za ovakav zaplet Stefan je dobio stipendiju NIN-a pre skoro dve godine, na konkursu za najbolju ideju za roman. Za O radio kaže da nikada nije ni pokušao da napiše nešto slično i da, po dobijanju stipendije, nije bio siguran čak ni da je u stanju da ideju sprovede do kraja.

"Počeo sam svakog dana da pišem, izbacivao ono što je pogrešno, čistio jezik zaražen naučnim izrazima, a onda sam uporedo čitajući neke od mojih omiljenih pisaca, uspeo da sastavim tekst koji je meni delovao dovoljno dobro da bih ga poslao izdavaču. Tu je tek počela prava muka, jer je izdavača vrlo teško naći kada ste početnik i potpuno neafirmisani. Pokucao sam na nekoliko vrata i sva su bila zatvorena, da bi se na kraju se kao jedino rešenje ponudio konkurs Matice srpske 'Prva knjiga'", priča Stefan.

Stefan Janjić

Naš sagovornik je pobedio i na ovom konkursu te je dobio urednika koji je pročitao roman i bio spreman da ga dovede do štampe. Sam proces uređivanja, kaže Stefan, malo ga je iznenadio.

"Očekivao sam nekakve značajnije promene i sugestije o samom toku radnje, ali se uređivanje svelo na neka jezička preuređenja, izbacili smo neke igre rečima koje nisu bile jasne i zaista sam zahvalan uredniku na posvećenosti. Čak i kada je uređivanje završeno nism bio siguran da je roman dobar, sve dok nisam čuo prve reakcije ljudi koji ne spadaju u moje najbliže okruženje", kaže Stefan.

Naslov romana je "Ništa se nije desilo" što je fraza koja bukvalno opisuje rezrešenje Stefanove priče. On kaže da je mogao da osmisli drugačiji kraj, ali se odlučio za ovo rešenje iz dva razloga.

"Čini mi se da je veoma česta početnička greška pisaca da žele da ubiju svog junaka na kraju priče ili sa njim urade nešto šokantno. Takvo razrešenje mi je delovalo najlakše. Mogao sam to da primenim i niko mi ne bi prigovorio da se na kraju priče ništa ne dešava. Međutim, smatram da se ni u stvarnosti ništa ne razrešava i nema nikakvog zaključka. Svedoci smo da danas oni koji su optuženi za ratne zločine postaju predavači na Vojnoj akademiji, da postaju ključna lica u predizbornim kampanjama. Ne samo da ih se nismo odrekli, oni su i dalje tu i vraćaju se na pozicije na kojima su bili. Kao da se ništa nije desilo", objašnjava Stefan.

Prema njegovim rečima, ne bi bilo fer da je čitaocima ponudio drugačije razrešenje upravo iz tih razloga, a svoju priču podupro je dodatnom dimenzijom u kojoj ni sam glavni junak nije sposoban da se suoči sa mračnim momentima u prošlosti njegove porodice.

"Želeo sam da se bavim mitom na dva nivoa. Jedan je na istorijskom, istoriografskom i političkom nivou, a drugi mit je na porodičnom nivou. Moj junak je pokušao da dekonstruiše neke od tih mitova, ali je usput neke i kreirao. To je mikroprikaz nečega što se dešava na makroplanu. Svi mi pravimo mitove o sebi, o osvom identitetu, porodici, naciji, veri... Na kraju kada to sve posmatramo kao jedan skup, istorija, čak i ona skorija o kojoj postoje konkretni podaci, daleko je od istinite i obavijena je farsom i lažima. Moj roman opisuje novinarsko zvanje, ali postoje mnoge profesije koje su se bavile zamotavanjem istorije u plašt laži", objašnjava Stefan.

Devedesetih godina prošlog veka, mnogi mediji bavili su se iskrivljivanjem stvarnosti i falsifikovanjem činjenica. Tu negde je i Stefan pronašao uporište za svoju priču. Ipak, to nije sve što ga je inspirisalo.

"Jedno od ključnih pitanja mog romana je pitanje empatije. Mogli smo da vidimo tokom terorističkih napada kako ljudi pitaju zašto se ne izveštava o napadima u Rusiji, nego samo u Francuskoj, Britaniji i onda sam pomislio zašto se ne bih posvetio nekim žrtvama i ako su te žrtve muslimanske. Uveo sam tri profesije: novinare, doktore i vojnike, koji prema smrti razvijaju poseban, neempatičan odnos koji im je neophodan da bi mogli da obavljaju svoj posao. Onda sam iz vizure te tri profesije pokušao da pokažem kako može da se manipuliše podacima o smrti, svesti o smrti, emocijama koje prouzrokuje i da budem bliži odgovoru na pitanje, šta je to što navede ljude da na takav način pogaze sva moralna načela", kaže sagovornik Oradija.

Stefan je diplomirani novinar, trenutno sprema i doktorat i po prirodi svog posla prati sve medije. On kaže da su oni po jeziku koji koriste, načinu na koji izveštavaju, po mnogo čemu gori od medija iz devedesetih.

"Danas je kontekst drugačiji. Nemamo rat, ali imamo prizivanje rata. Nedavno sam radio istraživanje koje je pokazalo da na stranicama dva najčitanija tabloida u Srbiji u proseku na svaka tri dana imamo naslovnu na kojoj se spominje rat. Ti tabloidi samo čekaju da počne neki rat, a onda će da se ponašaju isto pa i gore nego devedesetih godina. Međutim, ja se krećem u nekom drugom krugu ljudi, koji čine neki sjajni mladi novinari i optimista sam da će oni, naročito ako se bave istraživačkim novinarstvom, učiniti ono što čitava garda stručnjaka u zemlji nije uspela, a to je da upristoje državu", kaže on.

Stefana čeka i prva promocija romana na Sajmu knjiga u Beogradu, u petak 27. oktobra u podne na štandu Matice srpske. Nakon toga uslediće još dva predstavljanja publici: u Novom Sadu i Bačkoj Topoli.

P. Klaić